Šefovi država i vlada Evropske unije usvojili su u petak Deklaraciju o zapadnom Balkanu u kojoj je izražena spremnost da se taj region podrži "prikladnom finansijskom potporom, naročito kroz instrument pomoći za pripremu pristupanja u članstvo EU, koji će biti izgradjen iduće godine".
Šefovi EU su ponovo potvrdili da EU "bez ograda" podržava program utvrdjen u Solunu 2003. godine i proces stabilizacije i pridruživanja za zemlje zapadnog Balkana.
Lideri EU su zatražili da se što brže pokrenu pregovori o viznim olakšicama EU za zemlje zapadnog Balkana i sklope sporazumi o readmisiji - prihvatanju povratka lica koja bi ilegalno iz zapadnobalkanskih država došla na teritoriju evropske dvadesetpetorice.
Čelnici EU su takodje poručili da je "miroljubiva i napredna Srbija, savršeno uključena u porodicu evropskih nacija, veoma važna za stabilnost regiona".
Evropski lideri u deklaraciji navode da je EU spremna da obnovi pregovore sa Srbijom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, čim saradnja Beograda sa Haškim sudom bude potpuna i celovita.
Takodje je naglašeno da su se EU i njene zemlje članice već dogovorile da razvijaju odnose sa Crnom Gorom, kao suverenom i nezavisnom državom.
"Evropski savet poziva i Srbiju i Crnu Goru da uspostave neposredan i konstrutivan dijalog o budućim odnosima", navodi se u deklaraciji.
U dokumentu usvojenom na samitu se, takodje, kaže da "EU, uz tesne konsultacije s ključnim medjunarodnim činiocima, izražava spremnost da ojača svoje prisustvo na Kosovu pošto status bude odredjen, i to posebno na područjima policije, pravne države i ekonomije".
Šefovi diplomatija EU su u četvrtak kasno uveče postigli dogovor da se Srbiji pomogne "nizom pozitivnih mera", uz očekivanje da Beograd snažnije nastavi putem reformi i postigne punu saradnju s Haškim sudom.
To je izjavila predsedavajuća ministarske rasprave o situaciji u Srbiji, šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik, koja je istakla da su evropski ministri razgovarali o tome šta EU može da učini da se pomogne i podrži Srbija u kojoj postoji "osećanje razočaranja i delom gorčine".
Rasprava evropskih ministara je, po rečima Plasnikove, imala za cilj i to da se Srbija "pomogne i podrži da se opredeli za evropski put i da dela na evropskom razvitku. Za sve nas, okupljene večeras za stolom ovde, to je važno pitanje".
"Mi smo zaustavili pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (sa Srbijom), jer se mora uspostaviti potpuna saradnja sa Haškim sudom. Tako da nema sumnje oko toga, niti prečice za to.
Ali za ministarskim stolom je takodje iskazana volja da se potraže praktični putevi da se pomogne Srbiji u tom nastojanju", istakla je šefica austrijske diplomatije.
"Večeras smo imali temeljitu raspravu o situaciji u Srbiji, gde smo sasvim svesni da postoji osećanje razočaranja i delom gorčine. I razgovarali smo o tome šta se može učiniti sa strane EU da se pomogne i podupre Srbija u takvoj situaciji", objasnila je Ursula Plasnik.
Dodala je da "postoji i snažno uverenje da je pitanje viza EU veoma važno za mladu generaciju" Srbije. I ministri su izrazili zadovoljstvo zbog spremnosti Evropske komisije da izradi mandat za pregovore o viznim olakšicama za neke kategorije srpskih žitelja.
"Radićemo na razvijanju niza pozitivnih mera, ali u očekivanju, istovremeno, da veoma jasno krene putem reformi i da posebno ojača napore za postizanje potpune saradnje s Haškim sudom", naglasila je Ursula Plasnik.
Šefovi EU su ponovo potvrdili da EU "bez ograda" podržava program utvrdjen u Solunu 2003. godine i proces stabilizacije i pridruživanja za zemlje zapadnog Balkana.
Lideri EU su zatražili da se što brže pokrenu pregovori o viznim olakšicama EU za zemlje zapadnog Balkana i sklope sporazumi o readmisiji - prihvatanju povratka lica koja bi ilegalno iz zapadnobalkanskih država došla na teritoriju evropske dvadesetpetorice.
Čelnici EU su takodje poručili da je "miroljubiva i napredna Srbija, savršeno uključena u porodicu evropskih nacija, veoma važna za stabilnost regiona".
Evropski lideri u deklaraciji navode da je EU spremna da obnovi pregovore sa Srbijom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, čim saradnja Beograda sa Haškim sudom bude potpuna i celovita.
Takodje je naglašeno da su se EU i njene zemlje članice već dogovorile da razvijaju odnose sa Crnom Gorom, kao suverenom i nezavisnom državom.
"Evropski savet poziva i Srbiju i Crnu Goru da uspostave neposredan i konstrutivan dijalog o budućim odnosima", navodi se u deklaraciji.
U dokumentu usvojenom na samitu se, takodje, kaže da "EU, uz tesne konsultacije s ključnim medjunarodnim činiocima, izražava spremnost da ojača svoje prisustvo na Kosovu pošto status bude odredjen, i to posebno na područjima policije, pravne države i ekonomije".
Šefovi diplomatija EU su u četvrtak kasno uveče postigli dogovor da se Srbiji pomogne "nizom pozitivnih mera", uz očekivanje da Beograd snažnije nastavi putem reformi i postigne punu saradnju s Haškim sudom.
To je izjavila predsedavajuća ministarske rasprave o situaciji u Srbiji, šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik, koja je istakla da su evropski ministri razgovarali o tome šta EU može da učini da se pomogne i podrži Srbija u kojoj postoji "osećanje razočaranja i delom gorčine".
Rasprava evropskih ministara je, po rečima Plasnikove, imala za cilj i to da se Srbija "pomogne i podrži da se opredeli za evropski put i da dela na evropskom razvitku. Za sve nas, okupljene večeras za stolom ovde, to je važno pitanje".
"Mi smo zaustavili pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (sa Srbijom), jer se mora uspostaviti potpuna saradnja sa Haškim sudom. Tako da nema sumnje oko toga, niti prečice za to.
Ali za ministarskim stolom je takodje iskazana volja da se potraže praktični putevi da se pomogne Srbiji u tom nastojanju", istakla je šefica austrijske diplomatije.
"Večeras smo imali temeljitu raspravu o situaciji u Srbiji, gde smo sasvim svesni da postoji osećanje razočaranja i delom gorčine. I razgovarali smo o tome šta se može učiniti sa strane EU da se pomogne i podupre Srbija u takvoj situaciji", objasnila je Ursula Plasnik.
Dodala je da "postoji i snažno uverenje da je pitanje viza EU veoma važno za mladu generaciju" Srbije. I ministri su izrazili zadovoljstvo zbog spremnosti Evropske komisije da izradi mandat za pregovore o viznim olakšicama za neke kategorije srpskih žitelja.
"Radićemo na razvijanju niza pozitivnih mera, ali u očekivanju, istovremeno, da veoma jasno krene putem reformi i da posebno ojača napore za postizanje potpune saradnje s Haškim sudom", naglasila je Ursula Plasnik.
Ren: Napravite akcioni plan za saradnju s Hagom
Evropski komesar Oli Ren predložio je na samitu EU da Srbija izradi "akcioni plan" za postizanje pune saradnje s Haškim sudom, a da EU to prati i podržava ad-hoc telom u kojem bi bili predstavnici predsedništva Unije, visokog predstavnika Havijera Solane i Evropske komisije.
Ren je to predložio u neformalnoj raspravi šefova diplomatija EU, posvećenoj teškoj situaciji u Srbiji, predočivši i korake za jačanje ekonomskih i trgovinskih veza sa Srbijom, naglasivši da je nužno "ojačati evropsku perspektivu Srbije".
To je izjavila Renova predstavnica Kristina Nadji, dodavši da je evropski komesar podvukao da je potpuna saradnja Beograda s Haškim sudom i dalje nezaobilazan uslov.
Ren je naglasio da je obaveza saradnje s Hagom "odgovornost Srbije, ali je važno i da joj se pomogne".
Uz snažniju ekonomsku i trgovinsku saradnju, važno je osnažiti i "medjuljudske kontakte, a tu je značajno pitanje viznih olakšsica" za putovanja srpskih gradjana u EU, predočio je evropski komesar.
Ren je to predložio u neformalnoj raspravi šefova diplomatija EU, posvećenoj teškoj situaciji u Srbiji, predočivši i korake za jačanje ekonomskih i trgovinskih veza sa Srbijom, naglasivši da je nužno "ojačati evropsku perspektivu Srbije".
To je izjavila Renova predstavnica Kristina Nadji, dodavši da je evropski komesar podvukao da je potpuna saradnja Beograda s Haškim sudom i dalje nezaobilazan uslov.
Ren je naglasio da je obaveza saradnje s Hagom "odgovornost Srbije, ali je važno i da joj se pomogne".
Uz snažniju ekonomsku i trgovinsku saradnju, važno je osnažiti i "medjuljudske kontakte, a tu je značajno pitanje viznih olakšsica" za putovanja srpskih gradjana u EU, predočio je evropski komesar.
Majstorović: EU poslala pozitivan signal Srbiji
Zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za pregovore sa EU Srdjan Majstorović ocenio je da je na upravo okončanom samitu Evropske unije u Briselu Srbiji poslat pozitivan signal.
"Evropska komisija preuzima izuzetno konstruktivnu ulogu u našim odnosima, percipirajući Srbiju kao zemlju bez čijeg uredjenja u ovom regionu ne može biti stabilnosti", rekao je Majstorović agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, akcenat poruka iz Brisela je na stabilnosti regiona, kao jednom od prioriteta u procesu pridruživanja država Zapadnog Balkana EU.
Majstorović je rekao da je na samitu u Briselu EU po prvi put ponudila Srbiji da zajednički reše pitanje saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.
Majstorović je izrazio očekivanje da će pregovori o viznim olakšicama za pojedine gradjane Srbije početi početkom septembra.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je da prekid pregovora sa EU nije doprineo demokratskim političkim snagama, pa ni saradnji s Tribunalom.
"Svesni smo da sporazum (o stabilizaciji i pridruživanju sa EU) neće biti zaključen dok (Ratko) Mladić ne bude u Hagu", rekao je Ljajić Studiju B, dodajući da bi bilo "daleko bolje" da su pregovori nastavljeni, a da je Mladićem uslovljeno samo potpisivanje sporazuma.
Ljajić je ocenio i da medjunarodni pritisci nisu bez kraja, ali je ukazao da izručenje Mladića nije jedina obaveza Srbije.
"Naša obaveza je i Goran Hadžić, za koga se pretpostavlja da je izmedju Rusije i Belorusije, zatim Zdravko Tolimir i Stojan Župljanin. Naša obaveza bila je i Vlastimir Djordjević", za koga se pretpostavlja da je u Rusiji, dodao je Ljajić.
(agencije/MONDO)
"Evropska komisija preuzima izuzetno konstruktivnu ulogu u našim odnosima, percipirajući Srbiju kao zemlju bez čijeg uredjenja u ovom regionu ne može biti stabilnosti", rekao je Majstorović agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, akcenat poruka iz Brisela je na stabilnosti regiona, kao jednom od prioriteta u procesu pridruživanja država Zapadnog Balkana EU.
Majstorović je rekao da je na samitu u Briselu EU po prvi put ponudila Srbiji da zajednički reše pitanje saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.
Majstorović je izrazio očekivanje da će pregovori o viznim olakšicama za pojedine gradjane Srbije početi početkom septembra.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je da prekid pregovora sa EU nije doprineo demokratskim političkim snagama, pa ni saradnji s Tribunalom.
"Svesni smo da sporazum (o stabilizaciji i pridruživanju sa EU) neće biti zaključen dok (Ratko) Mladić ne bude u Hagu", rekao je Ljajić Studiju B, dodajući da bi bilo "daleko bolje" da su pregovori nastavljeni, a da je Mladićem uslovljeno samo potpisivanje sporazuma.
Ljajić je ocenio i da medjunarodni pritisci nisu bez kraja, ali je ukazao da izručenje Mladića nije jedina obaveza Srbije.
"Naša obaveza je i Goran Hadžić, za koga se pretpostavlja da je izmedju Rusije i Belorusije, zatim Zdravko Tolimir i Stojan Župljanin. Naša obaveza bila je i Vlastimir Djordjević", za koga se pretpostavlja da je u Rusiji, dodao je Ljajić.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.