Demokrate smatraju da je obim predložene amnestije preširok i da će ona obuhvatiti "veoma opasne kriminalce" i traže da se zakon povuče iz procedure.

Poslanica te stranke i bivša ministarka pravde Snežana Malović rekla je da će se tako amnestija odnositi na Andriju Draškovića, Sretena Jocića, Uroša Mišića, Luku Karadžić, kao i na lica koja su učetsvoala u ubistvu Brisa Tatona, Želja Ražnatovića Arkana, u neredima na sportskim dešavanjima, ili su zloupotrebili službeni položaj.

Šaljete nedosledne i konfuzne poruke, poručila je Malović, koja je upitala kako vlast na taj način misli da se bavi borbom protiv kriminala.

I poslanici LSV su navodili imena ljudi za koje smatraju da će tako biti amnestirani, pa tako Elena Papuga tvrdi da će zakon omogućiti amnestiju i Miladina Kovačevća, koji je osuđen za nanošenje teških telesnih povreda, Uroša Mišića, koji je osuđen zbog napada na službeno lice i upitala da li oni treba da budu amnestirani.

Ističući da LSV neće podržati predloženi zakon, ona je upitala i kako će takve odluke imati uticaja na mladu generaciju.

I liberali su bili oštri u kritici predložnih rešenja, pa je poslanik LDP Bojan Djurić naveo da će on proizvesti štetne implikacije po celo društvo, kao i da se ne radi o sistematskom rešenju, već ad hok pokušaju da se preko noći reše neke stvari.

LDP neće glasati, jer mislimo da je još jedan u nizu pokušaja da se ostvare politički ciljevi na pogrešan način, ocenio je Đurić.

Naprednjaci su, međutim, odbacili kritike opozicije i poručili da ne treba građane plašiti da će usvajanjem Predloga zakona o amnestiji, ubice šetati ulicama Srbije, jer se to neće desiti.

"Ajde da ne širimo besmisleni strah među građanima da će ubice da šetaju ulicama", poručio je poslanik SNS Vladimir Cvijan, koji je naglasio da predloženi zakon neće omogućiti da ubice izađu na slobodu i da građani nemaju razloga da se plaše da će kriminalci šetati ulicom.

On je naveo i da još niko od poslanika opozicije nije predložio amandman kojim bi tražio da se proširi krug krivičnih dela zbog kojih bi se izuzela amnestija, a da pri tome kritikuju zakon.

"Kritikuju zakon samo da bi bili viđeni na televiziji", rekao je Cvijan.

Njegov stranački kolega Zoran Babić je, takođe, ocenio da zakon neće dovesti do puštanja kriminalaca na slobodu i pozvao opoziciju da prestane da širi strah.

Poslanici URS naglasili su da nema mesta politici u predloženim rešenjima, ali i ukazali da se ipak ne radi o sistemskom rešenju već o prvom koraku kojim se otvara prostor da se sistemskim zakonima uredi ta oblast.

Socijalisti kažu da u načelu prihvataju zakonski predlog i ističu da su spremni na kvalitetnu raspravu i razmatranje amandmana kako bi se otklonile nedoumice koje postoje u javnosti.

SDPS smatra da su neka rešanja diskutabilna, jer su mogla da budu navedena još neka krivična dela na koja se amnestija ne odnosi, ali i rokovi od 24 sata u kome upravnik treba da predloži ko podleže amnestiji, kao i to da sud u roku od tri dana donese rešenje.

Obrazlažući Zakon o amnestiji, ministar pravde Nikola Selaković rekao je da će od 8.000 osuđenih biti pušteno 3.600, od čega 1.100 odmah po stupanju zakona na snagu. Selaković je objasnio da će na slobodu biti pušteni osuđeni na kazne do tri meseca, a da će kazna biti prepolovljena osuđenima na kaznu od tri do šest meseci zatvora.

Ostale kazne biće umanjene za četvrtinu, osim u slučajevima osuđenih za najteža krivična dela, sa kaznama od 30 do 40 godina, kao i za krivična dela organizovanog kriminala, radnji protiv polnih sloboda, težeg oblika porodičnog nasilja i drugo, objasnio je ministar pravde.

Kazne će, takođe, biti umanjene za četvrtinu starijima od 70 godina, zbog humanih razloga.

Kada je reč o uštedama, donošenjem zakona budžetski troškovi smanjili bi se neposredno za 127 miliona dinara, odnosno 800 miliona dugoročno, rekao je Selaković. Selaković je naglasio da je amnestija opšte prihvaćen princip i da je primenjuju sva savremena zakonodavstva.

"Kapaciteti naše Uprave za izvršenje krivičnih sankcija su 7.500 lica, a u njima je na izdržavanju kazne 11.375 ljudi", rekao je ministar Selaković i podsetio da se u Srbiji poslednja amnestija dogodila u februaru 2001. godine.

Amnestiji ne podležu lica pravosnažno osuđena na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, osuđeni pred posebnim odeljenjima nadležnih sudova.

Tajkođe, amnestiji ne podležu nio lica koja su do stupanja na snagu ovog zakona više od tri puta pravosnažno osuđena na bezuslovnu kaznu zatvora.

Lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona navršila 70 godina, a pripadaju jednoj od ove dve grupe osuđenika, oslobađaju se od izvršenja 25 odsto izrečene kazne.

Amnestiji ne podležu pravosnažno osuđena lica za koja je do dana stupanja na snagu ovog zakona objavljena poternica zbog nejavljanja na izdržavanje kazne ili zbog bekstva sa izdržavanja kazne.

Rešenje o primeni amnestije donosiće sud koji je sudio u prvom stepenu po službenoj dužnosti ili na zahtev tužioca, osuđenog ili lica koje može podneti žalbu na presudu u korist optuženog.

Protiv rešenja o primeni amnestije može se izjaviti žalba apelacionom sudu u roku od tri dana od prijema rešenja, a apelacioni sud mora doneti odluku o žalbi u roku od tri dana.

Pre rasprave o Predlogu zakona o amnestiji poslanici su postavljali pitanja Vladi o "prodaji zemlje šeicima", RTS-u, vojsci...

Foto galeriju iz jednog od srpskih zatvora pogledajte OVDE.

(agencije/MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images)