Srpski šef diplomatije Vuk Drašković zatražio je u ponedeljak pred Savetom UN za ljudska prava u Ženevi da se na Kosovu zaštite prava Srba i drugih manjina i da se poštuju medjunarodne granice države Srbije.
"Srbija traži da Savet za ljudska prava zauzme stav da prava Srba i drugih nealbanaca moraju biti zaštićena, odmah i bezuslovno, uz medjunarodne garancije, i da se postojeće granice medjunarodno priznatih država ne mogu menjati protivno volji tih samih država", rekao je Drašković.
Drašković je bio jedan od govornika na prvoj sednici tog novoformiranog tela UN osnovanog sa ciljem da se zaštita osnovnih ljudskih prava i sloboda u svetu učini efikasnijom.
Govoreći o Kosovu pred predstavnicima više od 150 zemalja članica UN, Drašković je izneo podatak da je iz te pokrajine "u proteklih sedam godina proterano više od 220.000 Srba, Roma, Turaka i drugih nealbanaca".
On je rekao takodje da je "ubijeno više od hiljadu Srba, medju kojima i mnogo dece", a "porušeno je oko 40.000 srpskih kuća i 150 vekovima starih crkava i manastira".
Drašković je podsetio da je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za primenu demokratskih standarda na Kosovu Kaj Ejde izvestio da je "stanje ljudskih prava na Kosovu više nego mračno i da se zločini mahom ne otkrivaju, jer u pokrajini vlada kultura nekažnjavanja".
Taj izveštaj je, dodao je Drašković, "usvojen bez i jedne primedbe" ali se uprkos tome danas
"političkim liderima albanske većine upućuju čestitke zbog obećanja da će poštovati prava Srba, ali pod uslovom da Kosovo bude proglašeno za medjunarodno suverenu državu".
On je ocenio da je takva "trgovina ljudskim pravima i trgovina državnim granicama najveće moguće kršenje ljudskih prava i Povelje UN, jer se i ljudska prava i medjunarodne državne granice medjunarodno priznatih država moraju bezuslovno poštovati".
Podsetivši na najave da će medjunarodna Kontakt grupa i Savet bezbednosti UN do kraja ove godine odlučivati o budućem statusu Kosova, on je zatražio da se na Kosovu zaštite prava Srba i drugih manjna i da se poštuju medjunarodne granice Srbije.
"Srbija je mala država, ali je ona država kao i svaka druga. Kao što ne može biti ljudi čija se ljudska i zakonska prava smeju gaziti, tako ne može biti ni država čije se državne granice smeju pomerati protivno njihovom pravu i volji", rekao je Drašković pred Savetom UN za ljudska prava u Ženevi.
Savet UN za ljudska prava zamenio je dosadašnju Komisiju od koje ima veća ovlašćenja. Savet ima 47 članova koje bira direktno Generalna skupština UN na period od tri godine.
Drašković je u ponedeljak ranije preneo je generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu da se za Kosovo ne može nametati rešenje, kao i da proces utvrdjivanja statusa te pokrajine ne treba ubrzavati.
Posle susreta sa Ananom, tokom održavanja konstitutivne sednice Saveta UN za ljudska prava u Ženevi, Drašković je novinarima preneo da je Ananu ponovio dva zahteva ispod kojih Srbija ne može da ide "ni pod kaznama, ni pod nagradama".
To su, istakao je, zaštita prava Srba i drugih manjina na Kosovu, uz medjunarodne garancije, i očuvanje medjunarodno priznatih državnih granica Srbije.
"Srbija traži da Savet za ljudska prava zauzme stav da prava Srba i drugih nealbanaca moraju biti zaštićena, odmah i bezuslovno, uz medjunarodne garancije, i da se postojeće granice medjunarodno priznatih država ne mogu menjati protivno volji tih samih država", rekao je Drašković.
Drašković je bio jedan od govornika na prvoj sednici tog novoformiranog tela UN osnovanog sa ciljem da se zaštita osnovnih ljudskih prava i sloboda u svetu učini efikasnijom.
Govoreći o Kosovu pred predstavnicima više od 150 zemalja članica UN, Drašković je izneo podatak da je iz te pokrajine "u proteklih sedam godina proterano više od 220.000 Srba, Roma, Turaka i drugih nealbanaca".
On je rekao takodje da je "ubijeno više od hiljadu Srba, medju kojima i mnogo dece", a "porušeno je oko 40.000 srpskih kuća i 150 vekovima starih crkava i manastira".
Drašković je podsetio da je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za primenu demokratskih standarda na Kosovu Kaj Ejde izvestio da je "stanje ljudskih prava na Kosovu više nego mračno i da se zločini mahom ne otkrivaju, jer u pokrajini vlada kultura nekažnjavanja".
Taj izveštaj je, dodao je Drašković, "usvojen bez i jedne primedbe" ali se uprkos tome danas
"političkim liderima albanske većine upućuju čestitke zbog obećanja da će poštovati prava Srba, ali pod uslovom da Kosovo bude proglašeno za medjunarodno suverenu državu".
On je ocenio da je takva "trgovina ljudskim pravima i trgovina državnim granicama najveće moguće kršenje ljudskih prava i Povelje UN, jer se i ljudska prava i medjunarodne državne granice medjunarodno priznatih država moraju bezuslovno poštovati".
Podsetivši na najave da će medjunarodna Kontakt grupa i Savet bezbednosti UN do kraja ove godine odlučivati o budućem statusu Kosova, on je zatražio da se na Kosovu zaštite prava Srba i drugih manjna i da se poštuju medjunarodne granice Srbije.
"Srbija je mala država, ali je ona država kao i svaka druga. Kao što ne može biti ljudi čija se ljudska i zakonska prava smeju gaziti, tako ne može biti ni država čije se državne granice smeju pomerati protivno njihovom pravu i volji", rekao je Drašković pred Savetom UN za ljudska prava u Ženevi.
Savet UN za ljudska prava zamenio je dosadašnju Komisiju od koje ima veća ovlašćenja. Savet ima 47 članova koje bira direktno Generalna skupština UN na period od tri godine.
Drašković je u ponedeljak ranije preneo je generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu da se za Kosovo ne može nametati rešenje, kao i da proces utvrdjivanja statusa te pokrajine ne treba ubrzavati.
Posle susreta sa Ananom, tokom održavanja konstitutivne sednice Saveta UN za ljudska prava u Ženevi, Drašković je novinarima preneo da je Ananu ponovio dva zahteva ispod kojih Srbija ne može da ide "ni pod kaznama, ni pod nagradama".
To su, istakao je, zaštita prava Srba i drugih manjina na Kosovu, uz medjunarodne garancije, i očuvanje medjunarodno priznatih državnih granica Srbije.
Anan: Oči sveta uperene ka UN
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan istakao je, u govoru na otvaranju prve sednice Saveta za ljudska prava u Ženevi, da taj savet mora da načini prekid sa prošlošću, kao i da njegovo osnivanje predstavlja "veliku novu šansu" da se borba za ljudska prava obnovi.
Anan je bio jedan od najvećih zagovornika ukidanja kompromitovane Komisije za ljudska prava i formiranje ovog saveta, istakle su novinske agencije.
"Oči sveta - posebno oči onih čija su ljudska prava osporena, ugrožena ili povredjena - uperene su ka ovoj dvorani i ovom savetu. Nikad nemojte dozvoliti da savet bude zahvaćen političkim utrkivanjima ili sitnim malverzacijama", rekao je Anan.
Anan je istakao da je Savetu potrebno ozbiljno rukovodstvo koje će podsticati saradnju i medjusobno poverenje, umesto sukoba i nepoverenja koji su obeležili poslednje godine rada Komisije.
Anan je bio jedan od najvećih zagovornika ukidanja kompromitovane Komisije za ljudska prava i formiranje ovog saveta, istakle su novinske agencije.
"Oči sveta - posebno oči onih čija su ljudska prava osporena, ugrožena ili povredjena - uperene su ka ovoj dvorani i ovom savetu. Nikad nemojte dozvoliti da savet bude zahvaćen političkim utrkivanjima ili sitnim malverzacijama", rekao je Anan.
Anan je istakao da je Savetu potrebno ozbiljno rukovodstvo koje će podsticati saradnju i medjusobno poverenje, umesto sukoba i nepoverenja koji su obeležili poslednje godine rada Komisije.
Zastava Srbije pred Palatom UN u Ženevi
Pred Palatom Ujedinjenih nacija u Ženevi zastava Državne zajednice Srbije i Crne Gore zamenjena je zastavom Srbije. Zamena zastava obavljena je bez ceremonija, pred početak konstitutivne sednice Saveta UN.
Prvoj sednici Saveta UN za ljudska prava osnovanog sa ciljem da se uspostave globalni standardi i zaštita osnovnih ljudskih prava i sloboda učini efikasnijom prisustvuju pored generalnog sekretara UN Kofija Anana i predsedavajući Generalne skupštine svetske organziacije Jan Elijason i visoki komesar za ljudska prava Luiz Arbur.
Konstituisanje Saveta UN za ljudska prava zvanično je proglasio predsedavajući generalne skupštine UN Jan Elijason, koji je rekao da UN osnivanjem ovog tela "šalju poruku poštovanja ljudskog dostojanstva i poruku nade i solidarnosti narodima sveta"".
Medju zvaničnicima više od 150 zemalja na sastanku u Ženevi učestvuju i generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis, kao i ministri spoljnih poslova Austrije, Finske, Nemačke, Francuske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.
Savet UN za ljudska prava zameniće dosadašnju Komisiju za ljudska prava od koje će imati veća ovlašćenja.
Novoformirano telo ima 47 članova koje bira direktno Generalna skupština UN na period od tri godine.
Srbija se kandidovala za članstvo u Savetu za ljudska prava za period 2008-2011.
(agencije)
Prvoj sednici Saveta UN za ljudska prava osnovanog sa ciljem da se uspostave globalni standardi i zaštita osnovnih ljudskih prava i sloboda učini efikasnijom prisustvuju pored generalnog sekretara UN Kofija Anana i predsedavajući Generalne skupštine svetske organziacije Jan Elijason i visoki komesar za ljudska prava Luiz Arbur.
Konstituisanje Saveta UN za ljudska prava zvanično je proglasio predsedavajući generalne skupštine UN Jan Elijason, koji je rekao da UN osnivanjem ovog tela "šalju poruku poštovanja ljudskog dostojanstva i poruku nade i solidarnosti narodima sveta"".
Medju zvaničnicima više od 150 zemalja na sastanku u Ženevi učestvuju i generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis, kao i ministri spoljnih poslova Austrije, Finske, Nemačke, Francuske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.
Savet UN za ljudska prava zameniće dosadašnju Komisiju za ljudska prava od koje će imati veća ovlašćenja.
Novoformirano telo ima 47 članova koje bira direktno Generalna skupština UN na period od tri godine.
Srbija se kandidovala za članstvo u Savetu za ljudska prava za period 2008-2011.
(agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.