Kao bekgraund poseti sekretarke Hilari Klinton i predstavnice Eu Ketrin Ešton agencija Rojters podseća da je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine uz podršku SAD i glavnih evropskih sila, a da Srbija ovo otcepljenje ne priznaje, dok se "pojedini srpski lideri i dalje nadaju da će zadržati mali severni deo Kosova koji naseljavaju Srbi, a kontroliše Beograd".

Britanska agencija piše da je Zapad dosta uložio na jačanju mira i stabilnosti na prostoru bivše Jugoslavije, koristeči polugu članstva u NATO i EU kako bi izmirio suprotstavljene strane i podstakao reforme.

"Međutim, postignut je neuravnotežen napredak", ocenjuje britanska agencija, ističući da je dužnička kriza u zoni evra doprinela tome da se pojedine članice EU sve više protive proširenju evropskog bloka, kao i to da je ova kriza oslabila uticaj Brisela na Balkanu.

Agencija Frans pres podseća da su pregovori Beograda i Prištine, započeti u martu 2011. pod pokroviteljstvom EU, suspendovani pred izbore u Srbiji u maju, a da su obnovljeni u oktobru susretom premijera Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija u Briselu.

Francuska agencija, takođe, ističe da je za Brisel napredak u pregovorima jedan od ključnih faktora za napredovanje Srbije na evropskom putu i početak pregovora o članstvu.

Italijanska agencija Ansa izvestila je da je u Beogradu zbog posete Klintonove i Eštonove protest održalo oko stotinu ultranacionalista, koji su skandirali protiv SAD i EU i nosili transparente sa natpisima "Dosta je ucena", "Kosovo je Srbija", "Stop diktatu SAD i EU".


Reakcije na posetu u samoj zemlji su večeras bile malobrojne. Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je da je poseta bila podsticaj Srbiji da sprovede reforme i nastavi dijalog sa Prištinom.

On je, govoreći o njihovom sastanku sa predsednikom i premijerom Srbije Tomislavom Nikolićem i Ivicom Dačićem, rekao da je to bio "razgovor koji je trebao da podstakne Srbiju na sprovođenje reformi kao i za dalje razgovore sa Prištinom",

Vučić je, gostujući na RTS, dodao da se pokazalo da dolazak državne sekretarke SAD Hilari Klinton i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton u Beograd nije bio razlog ni za kakvu strepnju, ni za Srbiju ni za novu srpsku vladu.

S druge strane domaćeg političkog stola dolazi izjava predsednika Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanovića, koji je rekao da ni posle dolaska visokih zvaničnika SAD u EU "Srbija ni za korak nije bliža" političkim i ekonomskim reformama, trajnom rešenju problema Kosova i regionalnih izazova, srećnijoj sudbini kosovskih Srba.

"Naprotiv, danas smo još udaljeniji od politike koja bi promenila Srbiju, koncepta koji bi našoj deci omogućio da budu prva generacija koja će živeti u trajnom miru, a društvu da se reformiše po uzorima razvijenog sveta i rešava svoje probleme na uređen način", rekao je Jovanović, a preneo LDP.

On je kazao da je poseta Hilari Klinton i Ketrin Ešton bila prilika da oni koji upravljaju Srbijom progovore o budućoj političkoj orijentaciji zemlje i čvrstim savezništvima sa EU i SAD.

Prema Jovanovićevim rečima, vlast je tu priliku ponovo propustila, zadovoljavajući se "inferiornim komentarima koji treba da uvere javnost u Srbiji u to koliko su značajni i važni".

Lider LDP-a je ocenio da su danas oni koji vode zemlju bili dužni da se brinu o budućnosti svih građana i jasnim porukama potvrde rešenost da Srbiju povedu u pravcu EU i članstva u NATO-a, i taj proces iskoriste kao šansu za trajne promene, izgradnju nezavisnih i slobodnih institucija, slobodnog tržišta i modernog društva.

"Kada poseta prođe, ponašaće se kao i do danas - kombinujući zapaljivi nacionalizam i politikantsku potuljenost, ponavljajući fraze o nacionalnom jedinstvu, crvenim linijama, Srbija koja trune dezorijentisana između Brisela, Vašingtona i Moskve", rekao je Jovanović.

(MONDO/agencije, foto Beta/Slobodan Miljević)