"Pozivamo sve zemlje EU i sveta da ozbiljno shvate Srbiju. Kada nešto kažemo - tako će i biti. Još postoje ostaci nepoverenja da će neko nekoga da prevari. Ne. Ova vlada će jasno reći šta može a šta ne. I takav konstruktivan odnos ocekujemo i sa druge strane", poručio je Dačić.
On je dodao da napredak u dijalogu Beograda i Prištine treba da prati napredak Srbije u evrointegracijama i to brzo.
Dačić je ocenio da odnose dve države krase dugogodišnji prijateljski odnosi i dodao da misli da je Srbija najveći prijatelj Italije na Balkanu.
Premijer je poručio da Srbija želi da bude deo Evrope i da brzo uđe u EU.
"Srbija će ispuniti postavljene kriterijume. Želimo da rešimo ne samo tehnička pitanja, već da za mandata ove vlade rešimo sva otvorena sporna pitanja", rekao je on.
Terci je istakao da će Italija učiniti sve da pomogne brzo približavanje Srbije EU i određivanje preciznog datuma za početak pregovora o članstvu.
Italijanski ministar je novinarima, posle sastanka koji je trajao više od sat vremena umesto uobičajenih 30 minuta, rekao da zvanični Rim snažno podržava evropski put Srbije.
"Namera nam je da to činimo i u daljim fazama. I dalje verujemo u evropsku budućnost Srbije kao i celog regiona", rekao je Terci. On je izrazio zadovoljstvo zbog pozitivnih koraka načinjenih u okviru dijaloga Beograda i Prištine, čime je stvorena pozitivna klima. "Italija ima nameru da ima aktivnu ulogu i potpomaže obe strane jer su pregovori jedini mogući put", naglasio je Terci.
Dačić je najavio da će u najskorije vreme Srbija ratifikovati gasni sporazum sa Italijom. Na pitanje zašto to još nije učinjeno i u čemu je problem premijer je rekao da treba sravniti i uskladiti anekse shodno viđenjima Italije, Srbije, Republike Srpske i Crne Gore koje takođe učestvuju u njemu.
Dačić je naglasio da je ministarki energetike naložio da u toku naredne nedelje pošalje u Italiju ekipu da se ta pitanja razmotre."Ratifikacija će biti veoma brzo jer je to naš interes. Čvrsto stojimo iza tog sporazuma ", rekao je Dačić.
Premijer je rekao da je Italija za Srbiju jedan od najvažnijih trgovinskih partnera i poručio italijanskim radnicima da Srbija ne želi da im otima radna mesta. "Italija je posle Nemačke i Rusije najveći srpski trovinski partner. Te mogućnosti za saradnju mogu biti i još veće. U poslednih 10 godina u Srbiju je iz Italije investirano 800 miliona evra, u Srbiji su prisutne brojne italijanske kompanije", podsetio je premijer Srbije.
On je italijanskim radnicima uputio jasnu poruku da Srbija ne želi da njima otima radna mesta, već da pomogne da ostvare veći profit i da njihova radna mesta imaju veću sigurnost. "Ne bih želeo da tu bude nekog negativnog prizvuka", dodao je Dačić. On je naglasio da će Fijat u Srbiji biti ove i naredne godine najveći izvoznik.
"To nije samo italijanski Fijat, već i domaća kompanija", rekao je Dačić Govoreći o narednom samitu vlada dveju država Dačić je rekao da će on biti naredne godine a da vreme održavanja zavisi od izbora u Italiji.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, Dačić je posle sastanka sa italijanskom koleginicom Anom Marijom Kanćelijeri kazao je da saradnja dve zemlje u borbi protiv svih vidova kriminala, nije samo saradnja policija, već i tužilaštava, ali i bezbednosnih službi.
Prema njegovim rečima, direktor srpske Bezbednosno-informativne agencije Nebojša Rodić, koji se nalazi u delegaciji premijera, razgovarao je sa italijanskim kolegama o unapređenju saradnje na nivou bezbednosnih službi.
Na Generalnoj skupštini Interpola, Dačić se u Rimu - u prilogu panelu na temu "Nasilni kriminal i vladavina prava" - posebno osvrnuo na slučajeve nasilja na sportskim i drugim javnim priredbama - huliganstvo. Dačić je naveo da je samo u proteklih deset godina prilikom obezbeđivanja visokorizičnih javnih skupova, ne računajući sportske manifestacije, povređeno oko 400 policijskih službenika.
Od 2006. do 2011. godine prilikom obavljanja službene dužnosti život je izgubilo sedam policijskih službenika, a oko 2.500 povređeno."Nasilje na sportskim događajima, bez obzira da li se dešava na sportskim terenima ili oko njih, ili je sportski događaj direktan povod za nasilje, a uzroci su daleko dublji i kompleksniji od same činjenice da li je neki tim pobedio ili izgubio utakmicu, u poslednje vreme postaje veoma rašireno, više kao pravilo, manje kao izuzetak", ukazao je.
Podsetivši na tragični gubitak života francuskog navijača Brisa Tatona 2009. godine i adekvatnu reakciju policije i pravosuđa koja je usledila u Srbiji, Dačić je ukazao da je time počela šira akcija protiv huliganizma u vezi sa sportskim događajima.
"Navodim primere napada na ugledne srpske novinare, zatim adekvatan odgovor policije povodom slučaja na utakmici FK Rad i FK Novi Pazar kada je procesuirano 150 navijača zbog uvredljivih nacionalističkih parola. Nakon ovog, kao i drugih slučajeva nasilničkog ponašanja pojedinaca i grupa, nacionalni Savet za sprečavanje nasilja u sportu usvojio je Akcioni plan za sprečavanje nasilja u sportu, kao i izmene i dopune svih relevantnih zakona. Shodno tome, predviđena je još oštrija kaznena politike i ubrzanje sudskih postupaka", dodao je.
Kad je reč o pripadnicima LGBT populacije, Dačić je istakao da policijski službenici u skladu sa svojim ovlašćenjima i odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, efikasno štite ustavom zagarantovan fizički integritet svih građana, naročito kada je nasilje motivisano mržnjom zbog nečije pripadnosti nekoj grupi.
"Sloboda okupljanja je kao sastavni deo slobode izražavanja jedno od ključnih načela svakog demokratskog društva i pripada jezgru osnovnih ljudskih prava i sloboda. Međutim, sloboda okupljanja ne predstavlja apsolutno pravo već trpi određena ograničenja... Dešava se da se u isto vreme i na istom mestu okupe građani koji nameravaju javnosti da prenesu oprečne poruke i tada dolazi do visokog rizika od međusobnih sukoba. Tokom 'kontrademonstracija' policija poštuje pravo svih građana i pokušava da svima obezbedi pođednake mogućnosti u izražavanju stavova, osim ako se odnose na izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje."
Glavno rukovodeće telo Interpola sastaje se jednom godišnje i Skupština donosi sve važne odluke koje se tiču politike organizacije, sredstava neophodnih za međunarodnu saradnju, metoda rada, finansija i programa aktivnosti.
Interpol je najveća svetska organizacija kriminalističke policije, osnovana u Beču 1923. godine. Danas broji 190 zemalja članica. Srbija je članica Interpola od 24. septembra 2001. godine. Sedište Generalnog sekretarijata Interpola je u Lionu, a organizacija ima i nekoliko regionalnih predstavništava u svetu, kao i kancelariju u Ujedinjenim nacijama i EU. Svaka od država-članica ima Nacionalni centralni biro.
(MONDO/Agencije, foto: Tanjug/Nemanja Jovanović)
On je dodao da napredak u dijalogu Beograda i Prištine treba da prati napredak Srbije u evrointegracijama i to brzo.
Dačić je ocenio da odnose dve države krase dugogodišnji prijateljski odnosi i dodao da misli da je Srbija najveći prijatelj Italije na Balkanu.
Premijer je poručio da Srbija želi da bude deo Evrope i da brzo uđe u EU.
"Srbija će ispuniti postavljene kriterijume. Želimo da rešimo ne samo tehnička pitanja, već da za mandata ove vlade rešimo sva otvorena sporna pitanja", rekao je on.
Terci je istakao da će Italija učiniti sve da pomogne brzo približavanje Srbije EU i određivanje preciznog datuma za početak pregovora o članstvu.
Italijanski ministar je novinarima, posle sastanka koji je trajao više od sat vremena umesto uobičajenih 30 minuta, rekao da zvanični Rim snažno podržava evropski put Srbije.
"Namera nam je da to činimo i u daljim fazama. I dalje verujemo u evropsku budućnost Srbije kao i celog regiona", rekao je Terci. On je izrazio zadovoljstvo zbog pozitivnih koraka načinjenih u okviru dijaloga Beograda i Prištine, čime je stvorena pozitivna klima. "Italija ima nameru da ima aktivnu ulogu i potpomaže obe strane jer su pregovori jedini mogući put", naglasio je Terci.
Dačić je najavio da će u najskorije vreme Srbija ratifikovati gasni sporazum sa Italijom. Na pitanje zašto to još nije učinjeno i u čemu je problem premijer je rekao da treba sravniti i uskladiti anekse shodno viđenjima Italije, Srbije, Republike Srpske i Crne Gore koje takođe učestvuju u njemu.
Dačić je naglasio da je ministarki energetike naložio da u toku naredne nedelje pošalje u Italiju ekipu da se ta pitanja razmotre."Ratifikacija će biti veoma brzo jer je to naš interes. Čvrsto stojimo iza tog sporazuma ", rekao je Dačić.
Premijer je rekao da je Italija za Srbiju jedan od najvažnijih trgovinskih partnera i poručio italijanskim radnicima da Srbija ne želi da im otima radna mesta. "Italija je posle Nemačke i Rusije najveći srpski trovinski partner. Te mogućnosti za saradnju mogu biti i još veće. U poslednih 10 godina u Srbiju je iz Italije investirano 800 miliona evra, u Srbiji su prisutne brojne italijanske kompanije", podsetio je premijer Srbije.
On je italijanskim radnicima uputio jasnu poruku da Srbija ne želi da njima otima radna mesta, već da pomogne da ostvare veći profit i da njihova radna mesta imaju veću sigurnost. "Ne bih želeo da tu bude nekog negativnog prizvuka", dodao je Dačić. On je naglasio da će Fijat u Srbiji biti ove i naredne godine najveći izvoznik.
"To nije samo italijanski Fijat, već i domaća kompanija", rekao je Dačić Govoreći o narednom samitu vlada dveju država Dačić je rekao da će on biti naredne godine a da vreme održavanja zavisi od izbora u Italiji.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, Dačić je posle sastanka sa italijanskom koleginicom Anom Marijom Kanćelijeri kazao je da saradnja dve zemlje u borbi protiv svih vidova kriminala, nije samo saradnja policija, već i tužilaštava, ali i bezbednosnih službi.
Prema njegovim rečima, direktor srpske Bezbednosno-informativne agencije Nebojša Rodić, koji se nalazi u delegaciji premijera, razgovarao je sa italijanskim kolegama o unapređenju saradnje na nivou bezbednosnih službi.
Na Generalnoj skupštini Interpola, Dačić se u Rimu - u prilogu panelu na temu "Nasilni kriminal i vladavina prava" - posebno osvrnuo na slučajeve nasilja na sportskim i drugim javnim priredbama - huliganstvo. Dačić je naveo da je samo u proteklih deset godina prilikom obezbeđivanja visokorizičnih javnih skupova, ne računajući sportske manifestacije, povređeno oko 400 policijskih službenika.
Od 2006. do 2011. godine prilikom obavljanja službene dužnosti život je izgubilo sedam policijskih službenika, a oko 2.500 povređeno."Nasilje na sportskim događajima, bez obzira da li se dešava na sportskim terenima ili oko njih, ili je sportski događaj direktan povod za nasilje, a uzroci su daleko dublji i kompleksniji od same činjenice da li je neki tim pobedio ili izgubio utakmicu, u poslednje vreme postaje veoma rašireno, više kao pravilo, manje kao izuzetak", ukazao je.
Podsetivši na tragični gubitak života francuskog navijača Brisa Tatona 2009. godine i adekvatnu reakciju policije i pravosuđa koja je usledila u Srbiji, Dačić je ukazao da je time počela šira akcija protiv huliganizma u vezi sa sportskim događajima.
"Navodim primere napada na ugledne srpske novinare, zatim adekvatan odgovor policije povodom slučaja na utakmici FK Rad i FK Novi Pazar kada je procesuirano 150 navijača zbog uvredljivih nacionalističkih parola. Nakon ovog, kao i drugih slučajeva nasilničkog ponašanja pojedinaca i grupa, nacionalni Savet za sprečavanje nasilja u sportu usvojio je Akcioni plan za sprečavanje nasilja u sportu, kao i izmene i dopune svih relevantnih zakona. Shodno tome, predviđena je još oštrija kaznena politike i ubrzanje sudskih postupaka", dodao je.
Kad je reč o pripadnicima LGBT populacije, Dačić je istakao da policijski službenici u skladu sa svojim ovlašćenjima i odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, efikasno štite ustavom zagarantovan fizički integritet svih građana, naročito kada je nasilje motivisano mržnjom zbog nečije pripadnosti nekoj grupi.
"Sloboda okupljanja je kao sastavni deo slobode izražavanja jedno od ključnih načela svakog demokratskog društva i pripada jezgru osnovnih ljudskih prava i sloboda. Međutim, sloboda okupljanja ne predstavlja apsolutno pravo već trpi određena ograničenja... Dešava se da se u isto vreme i na istom mestu okupe građani koji nameravaju javnosti da prenesu oprečne poruke i tada dolazi do visokog rizika od međusobnih sukoba. Tokom 'kontrademonstracija' policija poštuje pravo svih građana i pokušava da svima obezbedi pođednake mogućnosti u izražavanju stavova, osim ako se odnose na izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje."
Glavno rukovodeće telo Interpola sastaje se jednom godišnje i Skupština donosi sve važne odluke koje se tiču politike organizacije, sredstava neophodnih za međunarodnu saradnju, metoda rada, finansija i programa aktivnosti.
Interpol je najveća svetska organizacija kriminalističke policije, osnovana u Beču 1923. godine. Danas broji 190 zemalja članica. Srbija je članica Interpola od 24. septembra 2001. godine. Sedište Generalnog sekretarijata Interpola je u Lionu, a organizacija ima i nekoliko regionalnih predstavništava u svetu, kao i kancelariju u Ujedinjenim nacijama i EU. Svaka od država-članica ima Nacionalni centralni biro.
(MONDO/Agencije, foto: Tanjug/Nemanja Jovanović)
Pridruži se MONDO zajednici.