Sa granica Srbije u poslednjih pet meseci vraćeno je oko 5.000 srpskih građana koji su nameravali da traže azil u zemljama zapadne Evrope, rekla je potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić.
Ona je na sednici Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije rekla da bezvizni režim Srbije trenutno nije ugrožen i da su pojačane mere kontrole na graničnim prelazima.
"Do ukidanja bezviznog režima neće doći sada", rekla je Grubješić i dodala da to što trenutno nije ugrožen bezvizni režim ne znači da se taj problem neće ponovo javiti sledeće godine.
Grubješićeva je dodala da su glavna odredišta lažnih azilanata iz Srbije Nemačka, Švedska, Švajcarska, Luksemburg i Belgija, ali da je smanjen i praktično ukinut organizovani odlazak državljana Srbije u zemlje u kojima traže azil.
Ona je dodala da je prema podacima nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova u julu i avgustu bio povećan broj zahteva za azil iz Srbije, da je u pitanju bilo 1.467 zahteva i da je to i pokrenulo priču o ukidanju bezviznog režima.
Grubješićeva je podsetila da Beograd traži od zemalja u koje najviše odlaze tražioci azila da Srbija bude stavljena na listu sigurnih trećih zemalja, da se smanji novčana pomoć tražiocima azila i skrati procedura za razmatranje njihovih zahteva.
Prema njenim rečima, Belgija i Danska su taj problem rešile, jer su skratile proceduru i gotovo ukinule pomoć tražiocima azila.
Ona je rekla da je broj tražilaca azila u ovoj godini bio manji u odnosu na prethodnu, te da je u Evropi prepoznata spremnost Vlade Srbije da sarađuje u rešavanju problema lažnih azilanata.
Grubješićeva je najavila izmene Krivičnog zakonika u kojem će se traženje lažnog azila tretirati kao krivično delo.
(agencije/MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images)
"Do ukidanja bezviznog režima neće doći sada", rekla je Grubješić i dodala da to što trenutno nije ugrožen bezvizni režim ne znači da se taj problem neće ponovo javiti sledeće godine.
Grubješićeva je dodala da su glavna odredišta lažnih azilanata iz Srbije Nemačka, Švedska, Švajcarska, Luksemburg i Belgija, ali da je smanjen i praktično ukinut organizovani odlazak državljana Srbije u zemlje u kojima traže azil.
Ona je dodala da je prema podacima nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova u julu i avgustu bio povećan broj zahteva za azil iz Srbije, da je u pitanju bilo 1.467 zahteva i da je to i pokrenulo priču o ukidanju bezviznog režima.
Grubješićeva je podsetila da Beograd traži od zemalja u koje najviše odlaze tražioci azila da Srbija bude stavljena na listu sigurnih trećih zemalja, da se smanji novčana pomoć tražiocima azila i skrati procedura za razmatranje njihovih zahteva.
Prema njenim rečima, Belgija i Danska su taj problem rešile, jer su skratile proceduru i gotovo ukinule pomoć tražiocima azila.
Ona je rekla da je broj tražilaca azila u ovoj godini bio manji u odnosu na prethodnu, te da je u Evropi prepoznata spremnost Vlade Srbije da sarađuje u rešavanju problema lažnih azilanata.
Grubješićeva je najavila izmene Krivičnog zakonika u kojem će se traženje lažnog azila tretirati kao krivično delo.
(agencije/MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images)
