Ideju o podeli Kosova niko ne zastupa, a nema ni mnogo smisla, ocenio je u intervjuu za "Politiku" zamenik specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pregovore o Kosovu i Metohiji Alber Roan.
"Kontakt grupa, zajedno sa Rusima, odbacila je ideju o podeli Kosova iz dva razloga. Prvo, to bi izazvalo da se polovina srpskog stanovništva u centralnom i južnom delu Kosova preseli, dok bi druga polovina Srba bila proterana. Medjunarodna zajednica jednostavno nema dovoljno vojnika da to spreči", naglasio je on.
"Kad bi se razmišljalo o odvajanju Metohije, poznato je da je Metohija, gde ima najviše manastira i crkava - najudaljenija od Srbije. Čak su nam i predstavnici SPC jasno rekli da je razlika izmednju njih na jugu Kosova i onih sa severa Kosova u tome da oni jednostavno ne mogu da se maknu, ne mogu da stave manastire na ledja i da se presele. Zato su veoma kooperativni", kazao je Roan.
"Mi smo rekli da smo spremni da im obezbedimo sve što im treba, ali da moraju da nam kažu šta im tačno treba. Sa njima dobro saradjujemo", dodao je on.
Na pitanje "šta ako bi Srbi pristali da se presele u severni deo Kosmeta", Roan je odgovorio da "Sever nije polovina, to je 15 do 18 procenata" i da "medjunarodna zajednica u 21. veku ne može da pristane na etničko čišćenje i premeštanje stanovništva, kao u vreme tursko-grčkih seoba naroda iz prošlih vekova".
"Svako je slobodan da se preseli gde želi, ali mi ne možemo da podržimo nešto tako. Iz naših kontakata sa Srbima koji su ostali na Kosovu znamo da ne žele da se presele zbog imovine i svojih korena. Tu je još jedna opasnost. Ukoliko bi se dozvolilo nešto tako, odmah bi se pojačao pritisak na odvajanje delova Makedonije, onda oko Ulcinja u Crnoj Gori, u Rrepublici Srpskoj i tako dalje. To medjunarodna zajednica neće dozvoliti", rekao je on.
"Ako pogledate koliko novca, energije i vremena srpski lideri troše na Kosovo, onda bi trajno rešenje tog probelma Srbije verovatno omogućilo da se koncentriše na svoje prave probleme, a to je blagostanje ljudi", dodao je zamenik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o Kosovu i Metohiji.
Na pitanje: "Mislite li da je u Srbiji rodjen političar koji bi potpisao priznanje nezavisnosti Kosmeta?", Roan je odgovorio:
"Morao bi da bude, iako to ne zvuči mnogo realno. Mada, može se izabrati i rešenje prema kome niko ništa ne potpisuje. Ako Savet bezbednosti nešto odluči, onda niko ništa ne treba da potpiše."
(Tanjug)
"Kontakt grupa, zajedno sa Rusima, odbacila je ideju o podeli Kosova iz dva razloga. Prvo, to bi izazvalo da se polovina srpskog stanovništva u centralnom i južnom delu Kosova preseli, dok bi druga polovina Srba bila proterana. Medjunarodna zajednica jednostavno nema dovoljno vojnika da to spreči", naglasio je on.
"Kad bi se razmišljalo o odvajanju Metohije, poznato je da je Metohija, gde ima najviše manastira i crkava - najudaljenija od Srbije. Čak su nam i predstavnici SPC jasno rekli da je razlika izmednju njih na jugu Kosova i onih sa severa Kosova u tome da oni jednostavno ne mogu da se maknu, ne mogu da stave manastire na ledja i da se presele. Zato su veoma kooperativni", kazao je Roan.
"Mi smo rekli da smo spremni da im obezbedimo sve što im treba, ali da moraju da nam kažu šta im tačno treba. Sa njima dobro saradjujemo", dodao je on.
Na pitanje "šta ako bi Srbi pristali da se presele u severni deo Kosmeta", Roan je odgovorio da "Sever nije polovina, to je 15 do 18 procenata" i da "medjunarodna zajednica u 21. veku ne može da pristane na etničko čišćenje i premeštanje stanovništva, kao u vreme tursko-grčkih seoba naroda iz prošlih vekova".
"Svako je slobodan da se preseli gde želi, ali mi ne možemo da podržimo nešto tako. Iz naših kontakata sa Srbima koji su ostali na Kosovu znamo da ne žele da se presele zbog imovine i svojih korena. Tu je još jedna opasnost. Ukoliko bi se dozvolilo nešto tako, odmah bi se pojačao pritisak na odvajanje delova Makedonije, onda oko Ulcinja u Crnoj Gori, u Rrepublici Srpskoj i tako dalje. To medjunarodna zajednica neće dozvoliti", rekao je on.
"Ako pogledate koliko novca, energije i vremena srpski lideri troše na Kosovo, onda bi trajno rešenje tog probelma Srbije verovatno omogućilo da se koncentriše na svoje prave probleme, a to je blagostanje ljudi", dodao je zamenik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o Kosovu i Metohiji.
Na pitanje: "Mislite li da je u Srbiji rodjen političar koji bi potpisao priznanje nezavisnosti Kosmeta?", Roan je odgovorio:
"Morao bi da bude, iako to ne zvuči mnogo realno. Mada, može se izabrati i rešenje prema kome niko ništa ne potpisuje. Ako Savet bezbednosti nešto odluči, onda niko ništa ne treba da potpiše."
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
