Šef srpske diplomatije Ivan Mrkić je izjavio da bi Srbija odustala od članstva u Evropskoj uniji (EU), ukoliko bi ono bilo uslovljeno priznanjem Kosova.
''Mi bi, onda, odustali od članstva'''', odgovorio je Mrkić u intervjuu nemačkom listu ''''Tagešspigel'''' na pitanje o tome šta bi se dogodilo, ako EU postavi priznanje Kosova, kao uslov za prijem Srbije.
Mrkić je, upitan da li bi Srbija mogla da prihvati nezavisnost Kosova, ukoliko bi istovremeno došlo do razmene teritorija, odgovorio da ''nas storija uči da su pri političkim pregovorima sve opcije na stolu''.
On je ocenio da, ako strane zaista žele, one mogu da nađu rešenje i naglasio da ''crvenu liniju'' za Srbiju povlači, odnosno, određuje samo srpski ustav.
''Mi želimo da kosovski Albanci mogu da vode jedan normalni život i nemamo nikakav interes da oni pate'', rekao je Mrkić.
Govoreći o načinima za poboljšanje odnosa sa Kosovom, Mrkić je ukazao da se razgovori s Prištinom održavaju u konstruktivnoj atmosferi.
''Dijalog između nas i Prištine, koji moderira EU, vodi se, na našu inicijativu, na najvišem nivou između našeg šefa vlade i vođstva u Prištini. Razgovori se održavaju u jednoj konstruktivnoj atmosferi. U stvari, do sada se nije govorilo o zaista senzibilnim temama. Takozvani Kosovari, albanska manjina u Srbiji, očekuju da dobiju sve što žele'', rekao je Mrkić i dodao da njih u tome, između ostalih, podržava i Nemačka.
On je upozorio da, ako se zaista želi održivo rešenje, tada ono mora biti prihvatljivo za obe strane.
''Albanci su svoju takozvanu državu osnovali na srpskoj teritoriji. Mi smo spremni da prihvatimo realnosti, ali to moraju, takođe, svakako i oni da učine'', rekao je Mrkić.
Na konstataciju lista da je, prema srpskom ustavu Kosovo deo Srbije i pitanje da li jedna potpuna nezavisnost isključena, Mrkić je ukazao na potrebu diskusija i razgovora, kako bi se videlo kakvu viziju budućnosti ima Priština.
On je rekao da Albanci, doduše, imaju jake pomagače, ali da bez jedinstva njihova država, ipak, ne može biti član Ujedinjenih nacija.
Na ocenu lista da su, posebno Bosna i Hvratska, uznemireni zbog izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolićevih o tome da u Srebrenici nije bilo genocida, Mrkić je rekao da ne želi da komentariše izjave i, navodeći da je na početku bilo strahovanja koja se tiču nove vlade, podvukao da su u međuvremenu kontakti sa susedima veoma dobri.
Ono što, međutim, preti tim odnosima je, prema Mrkićevim rečima, najnovija odluka Haškog tribunala o dvojici hrvatskih generala, puštenih na slobodu.
''Ti generali su odgovorni za veoma mnogo srpskih žrtava. Time su srpske žrtve degradirane u žrtve druge klase, žrtve, preko kojih čovek jednostavno može preći'', rekao je Mrkić i dodao da su čak i Srbi, koji su godinama bili za saradnju sa Hagom, razočarani.
''To je, očito, bila poliltička odluka'', istakao je ministar, koji je na pitanje o tome ko bi mogao političcki da utiče na sud, odgovorio da to znaju samo sudije, odgovorne za odluku- trojica od pet sudija.
Mrkić je podsetio da su dvojica sudija, koja su bila protiv odluke, jasno rekla da je ona bez jurističke podloge.
Na hipotetičko pitanje šta bi Srbija danas učinila, ako bi bila pred odlukom da izruči generala bosanskih Srba Ratka Mladića, odgovorio da je tom odlukom (o generalima) sve dovedeno u pitanje.
Naglašavajući da nema ni jednog jedinog Hrvata iz Hrvatske koji mora da služi kaznu za masakr nad Srbima, Mrkić je rekao da na drugoj strani, međutim, ima 50 Srba, među njima visoko rangirani predstavnici vojske, policije i tajnih službi, ukupno osuđenih na skoro hiljadu godina.
''Ta presuda je uništila puno od poverenja koje smo mi u regionu mukotrpno gradili. Mi smo, međutim, odlučini da nastavimo proces pomirenja'', rekao je Mrkić.
Povodom današnjeg razgovora sa šefom nemačke diplomatije Gvidom Vestervelom, Mrkić je rekao da je to njihov prvi susret i da bi tu, pored upoznavanja i naravno, pitanja vezanih za pristup Srbije EU i situacije na Bliskom istoku, gde su obojica ministara upravo boravila, mogla da bude jedna od tema.
Kada je reč o povećanom prilivu u Nemačku podnosioca zahteva za azil, uglavnom Roma iz Srbije, što je, sudeći prema izjavama nemačkih političara i pisanju nemačkih medija, očito, naljutilo Berlin, Mrkić je izjavio da on samo može da kaže da je Srbija sve pokušala, kako bi to sprečila.
''Ali to nije lako'', rekao je Mrkić, navodeći da te ljude u Nemačkoj mame visoki životni standard i finansijski efekti za azilante.
Osim toga, granica ka Mađarskoj je, prema rečima srpskog ministra, veoma propustljiva.
Mrkić je rekao da Romi u Srbiji nisu diskriminisani i da oni slede samo svoj sopstveni stil življenja.
''Taj Problem ne postoji samo kod nas. I član EU, Rumunija, ima te probleme'', rekao je Mrkić.
(Tanjug, foto: Beta/MIPI)
Mrkić je, upitan da li bi Srbija mogla da prihvati nezavisnost Kosova, ukoliko bi istovremeno došlo do razmene teritorija, odgovorio da ''nas storija uči da su pri političkim pregovorima sve opcije na stolu''.
On je ocenio da, ako strane zaista žele, one mogu da nađu rešenje i naglasio da ''crvenu liniju'' za Srbiju povlači, odnosno, određuje samo srpski ustav.
''Mi želimo da kosovski Albanci mogu da vode jedan normalni život i nemamo nikakav interes da oni pate'', rekao je Mrkić.
Govoreći o načinima za poboljšanje odnosa sa Kosovom, Mrkić je ukazao da se razgovori s Prištinom održavaju u konstruktivnoj atmosferi.
''Dijalog između nas i Prištine, koji moderira EU, vodi se, na našu inicijativu, na najvišem nivou između našeg šefa vlade i vođstva u Prištini. Razgovori se održavaju u jednoj konstruktivnoj atmosferi. U stvari, do sada se nije govorilo o zaista senzibilnim temama. Takozvani Kosovari, albanska manjina u Srbiji, očekuju da dobiju sve što žele'', rekao je Mrkić i dodao da njih u tome, između ostalih, podržava i Nemačka.
On je upozorio da, ako se zaista želi održivo rešenje, tada ono mora biti prihvatljivo za obe strane.
''Albanci su svoju takozvanu državu osnovali na srpskoj teritoriji. Mi smo spremni da prihvatimo realnosti, ali to moraju, takođe, svakako i oni da učine'', rekao je Mrkić.
Na konstataciju lista da je, prema srpskom ustavu Kosovo deo Srbije i pitanje da li jedna potpuna nezavisnost isključena, Mrkić je ukazao na potrebu diskusija i razgovora, kako bi se videlo kakvu viziju budućnosti ima Priština.
On je rekao da Albanci, doduše, imaju jake pomagače, ali da bez jedinstva njihova država, ipak, ne može biti član Ujedinjenih nacija.
Na ocenu lista da su, posebno Bosna i Hvratska, uznemireni zbog izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolićevih o tome da u Srebrenici nije bilo genocida, Mrkić je rekao da ne želi da komentariše izjave i, navodeći da je na početku bilo strahovanja koja se tiču nove vlade, podvukao da su u međuvremenu kontakti sa susedima veoma dobri.
Ono što, međutim, preti tim odnosima je, prema Mrkićevim rečima, najnovija odluka Haškog tribunala o dvojici hrvatskih generala, puštenih na slobodu.
''Ti generali su odgovorni za veoma mnogo srpskih žrtava. Time su srpske žrtve degradirane u žrtve druge klase, žrtve, preko kojih čovek jednostavno može preći'', rekao je Mrkić i dodao da su čak i Srbi, koji su godinama bili za saradnju sa Hagom, razočarani.
''To je, očito, bila poliltička odluka'', istakao je ministar, koji je na pitanje o tome ko bi mogao političcki da utiče na sud, odgovorio da to znaju samo sudije, odgovorne za odluku- trojica od pet sudija.
Mrkić je podsetio da su dvojica sudija, koja su bila protiv odluke, jasno rekla da je ona bez jurističke podloge.
Na hipotetičko pitanje šta bi Srbija danas učinila, ako bi bila pred odlukom da izruči generala bosanskih Srba Ratka Mladića, odgovorio da je tom odlukom (o generalima) sve dovedeno u pitanje.
Naglašavajući da nema ni jednog jedinog Hrvata iz Hrvatske koji mora da služi kaznu za masakr nad Srbima, Mrkić je rekao da na drugoj strani, međutim, ima 50 Srba, među njima visoko rangirani predstavnici vojske, policije i tajnih službi, ukupno osuđenih na skoro hiljadu godina.
''Ta presuda je uništila puno od poverenja koje smo mi u regionu mukotrpno gradili. Mi smo, međutim, odlučini da nastavimo proces pomirenja'', rekao je Mrkić.
Povodom današnjeg razgovora sa šefom nemačke diplomatije Gvidom Vestervelom, Mrkić je rekao da je to njihov prvi susret i da bi tu, pored upoznavanja i naravno, pitanja vezanih za pristup Srbije EU i situacije na Bliskom istoku, gde su obojica ministara upravo boravila, mogla da bude jedna od tema.
Kada je reč o povećanom prilivu u Nemačku podnosioca zahteva za azil, uglavnom Roma iz Srbije, što je, sudeći prema izjavama nemačkih političara i pisanju nemačkih medija, očito, naljutilo Berlin, Mrkić je izjavio da on samo može da kaže da je Srbija sve pokušala, kako bi to sprečila.
''Ali to nije lako'', rekao je Mrkić, navodeći da te ljude u Nemačkoj mame visoki životni standard i finansijski efekti za azilante.
Osim toga, granica ka Mađarskoj je, prema rečima srpskog ministra, veoma propustljiva.
Mrkić je rekao da Romi u Srbiji nisu diskriminisani i da oni slede samo svoj sopstveni stil življenja.
''Taj Problem ne postoji samo kod nas. I član EU, Rumunija, ima te probleme'', rekao je Mrkić.
(Tanjug, foto: Beta/MIPI)
