Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti kaže da su za godinu dana službe bezbednosti i policije pristupile 272.000 puta snimcima jednog mobilnog operatera.
Prema erčima poverenika Rodoljuba Šabića, taj mobilni operater je na pitanja poverenika odgovorio da ne zna iz kojih razloga su snimci njegovih podataka korišćeni.
"Svi provajderi su dužni da bilo čije podatke o komunikaciji zadržavaju neko vreme, što je i u svetu prihvaćeno iz više razloga, s tim što su rokovi zadržavanja različiti i kreću se od šest meseci do dve godine. U Srbiji je taj rok 12 meseci", rekao je Šabić.
Šabić je govoreći na debati "Ljudska prava i službe bezbednosti", koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fridrih Ebert fondacijom, rekao da su ti podaci nešto što mnogo govori o nekom čoveku, pa čak i više od sadržine razgovora.
"Ono što je problem, jeste što se ne može reći da su službe radile nezakonito. To je glavni problem. One su u skladu sa zakonskim rešenjima, ali direktno protivno Ustavu Srbije", objasnio je šabić.
On je naveo da je reč o tome da je dopušteno da Vlada predlaže, a Skupština usvaja zakone čije odredbe su ulazile u rešenja i ovlašćenja koja su kontraverzna sa stanovišta ustavnih garancija.
"U Ustavu Srbije postoji garancija vezana za tajnost kominikacija, koja jasno predviđa da jemči tajnost komunikacija i od nje odstupa iz dva razloga i po jednom osnovu. Razlozi su vođenje krivičnog postupka i zaštita državne bezbednosti, a osnov može biti odluka jednog jedinog organa a to je sud", rekao je Šabić.
U Zakonima o elektronskim komunikacijama, Vojnobezbednosnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji, prema Šabićevim rečima, ušla su rešenja koja su omogućavala ne samo rukovodiocima službi, već i licima koja oni ovlaste da pristupaju zadržanim podacima.
Narodni poslanik Dragoljub Mićunović izjavio je da je privatnost ključno pitanje individualnih sloboda.
"Bez privatnosti nema slobode. I prva stvar koju vam svaka diktatura uradi jeste lišavanje privatnosti. Prestajete da budete privatna ličnost, postajete javna ličnost, istureni ste svakodnevnoj kontroli, a samim tim i manipulacijama", istakao je Mićunović.
Mićunović je rekao da u Srbiji postoji tradicija da se ljudi bore za svoja prava, za nezavisnost individue, a izbore se za nedodirljivost tih službi.
"Tek kada one politički padnu, onda čujemo šta su radile i šta se događalo", zaključio je Mićunović.
(Fonet, foto: Beta/Marko Rupena)
"Svi provajderi su dužni da bilo čije podatke o komunikaciji zadržavaju neko vreme, što je i u svetu prihvaćeno iz više razloga, s tim što su rokovi zadržavanja različiti i kreću se od šest meseci do dve godine. U Srbiji je taj rok 12 meseci", rekao je Šabić.
Šabić je govoreći na debati "Ljudska prava i službe bezbednosti", koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fridrih Ebert fondacijom, rekao da su ti podaci nešto što mnogo govori o nekom čoveku, pa čak i više od sadržine razgovora.
"Ono što je problem, jeste što se ne može reći da su službe radile nezakonito. To je glavni problem. One su u skladu sa zakonskim rešenjima, ali direktno protivno Ustavu Srbije", objasnio je šabić.
On je naveo da je reč o tome da je dopušteno da Vlada predlaže, a Skupština usvaja zakone čije odredbe su ulazile u rešenja i ovlašćenja koja su kontraverzna sa stanovišta ustavnih garancija.
"U Ustavu Srbije postoji garancija vezana za tajnost kominikacija, koja jasno predviđa da jemči tajnost komunikacija i od nje odstupa iz dva razloga i po jednom osnovu. Razlozi su vođenje krivičnog postupka i zaštita državne bezbednosti, a osnov može biti odluka jednog jedinog organa a to je sud", rekao je Šabić.
U Zakonima o elektronskim komunikacijama, Vojnobezbednosnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji, prema Šabićevim rečima, ušla su rešenja koja su omogućavala ne samo rukovodiocima službi, već i licima koja oni ovlaste da pristupaju zadržanim podacima.
Narodni poslanik Dragoljub Mićunović izjavio je da je privatnost ključno pitanje individualnih sloboda.
"Bez privatnosti nema slobode. I prva stvar koju vam svaka diktatura uradi jeste lišavanje privatnosti. Prestajete da budete privatna ličnost, postajete javna ličnost, istureni ste svakodnevnoj kontroli, a samim tim i manipulacijama", istakao je Mićunović.
Mićunović je rekao da u Srbiji postoji tradicija da se ljudi bore za svoja prava, za nezavisnost individue, a izbore se za nedodirljivost tih službi.
"Tek kada one politički padnu, onda čujemo šta su radile i šta se događalo", zaključio je Mićunović.
(Fonet, foto: Beta/Marko Rupena)
