"Savet bezbednosti UN mora da donese formalnu odluku, ali i Tribunal mora da iznese mišljenje. Ovo pitanje je u poslednjih nekoliko godina konstantna tema svih naših razgovora sa predstavnicima Haškog tribunala, i suda i tužilaštva", rekao je za "Večernje novosti" Ljajić, koji je i predsednik Nacionalnog savjeta za saradnju sa Haškim tribunalom.

List podseća da je generalni sekretar UN donio preporuku 1993. godine, prema kojoj, osuđenici ne treba da izdržavaju kazne zatvora u zemljama bivše Jugoslavije zato što je rat u to vreme još trajao.

Međutim, Nacionalni savet za saradnju sa Hagom pisao je nekoliko puta aktuelnom generalnom sekretaru Ban Ki Munu i tražio da se i Srbija upiše na spisak 17 zemalja koje su potpisale sporazum sa Haškim tribunalom o izdržavanju kazni.

Dok su neki od haških begunaca bili na slobodi u Srbiji, odgovor je bio da je prvo potrebno uhapsiti Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Kada je ovo pitanje pokrenuto posle njihovog hapšenja, stigao je novi odgovor - osuđenici bi u Srbiji bili tretirani kao heroji i izdržavali bi kazne u povlašćenim uslovima.

Iako Tribunal, formalno, kada odlučuje u koju će zemlju kog osuđenika poslati, uzima u obzir i blizinu te zemlje njegovoj porodici, u praksi sutuacija nije baš takva.

Bivši predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić, osuđen na 35 godina zatvora zbog zločina u Hrvatskoj, izdržava kaznu u Estoniji u kojoj Srbija nema ambasadu, a do te zemlje ne postoji direktna linija avionom ili autobusom. Kako kažu njemu bliski prijatelji - dalje nije moglo.

List prenosi da Martić ćeliju deli sa Dragomirom Miloševićem, koji je u Hagu osuđen na 29 godina zatvora zbog granatiranja Sarajeva.

Može da se tušira samo jednom nedeljno, što mu onemogućava da se bavi sportom, a što mu je u Ševeningenu bilo dozvoljeno.

Cigaretu može da zapali samo jednom dnevno, i to samo one koje mu daju stražari.

Sve vreme je zaključan u ćeliji, iz koje može da izađe samo kad ide u šetnju po sat vremena dnevno.

"Pored svega toga, Martić mora mesečno da plaća oko 500 evra za troškove za higijenu i za telefonske razgovore koji su deset puta skuplji sa Srbijom nego sa bilo kojom drugom zemljom u Evropi. Kada porodica ode da ga obiđe, zaključani su zajedno sa njim. O svemu ovome sam obavestio Rasima Ljajića koji je učinio šta je mogao, ali i bivše predsednike Skupštine i Vlade koji mi nisu ni odgovorili", kaže Martićev advokat Peđa Milovančević.

Radoslav Brđanin, osuđen na tri decenije zatvora zbog navodnih zločina u BiH, Ljubomir Borovčanin, koji je dobio 17 godina u srebreničkom procesu i Ranko Češić koji je osuđen na 18 godina zatvora zbog slučaja "Brčko", izdržavaju kazne u Danskoj. Oni, međutim, nemaju probleme kao ostali osuđenici.

Brđanin je na odeljenju gde nema teških kriminalaca i obavlja poslove za koje dobija novac.

"Čim su u zatvoru pročitali presudu, rekli su da je očigledno da je nevin osuđen jer nije imao nikakvu odgovornost kao ministar građevine i bio je fizički daleko od bilo kakvog zločina", kaže njegova kćerka Jelena Brđanin.

Ona za "Novosti" ističe da je "tužno to što naši ljudi ne dobijaju nikakvu pomoć zemalja za koje su u Hag i otišli".

(Srna/Ilustracija: Guliver/Getty Images)