U protekloj godini su neki od njih upravo na taj način poslali i veoma važne poruke.

Vest da su šefovi država ili vlada članica EU u martu na samitu u Briselu, zatvorenom za javnost, dodelili Srbiji status kandidata za članstvo u Uniji prvi je, upravo na Twitteru, saopštio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, a potom su tu vest potvrdili predstavnici Danske i predsednik Evropske komisije Žoze Manule Barozo, takođe putem Twittera.

Nakon formiranja nove Vlade Srbije švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt, koji je inače jedan od najrevnosnijih "tviteraša" i često iznosi političke stavove i komentare preko te popularne društvene mreže, poručio je u julu da će nova vlada morati da dokaže evropsku orijentaciju kroz svoje buduće delovanje.

"Nova vlada u Srbiji moraće da dokaže svoju evropsku potvrdu kroz dela. Reči su dobre, ali su dela ono što se gleda", napisao je tada Bilt.

Američki predsednik Barak Obama je 7. novembra, istog trenutka kada je njegova pobeda na predsedničkim izborima u SAD postala izvesna, postavio kratak tvit koji je glasio: "Još četiri godine" (Four more years), a zanimljivo je da je ta jednostavna poruka oborila rekord po najvećem broju novih tvitova u sekundi koji su usledili kao reakcija i kojih je bilo čak 327.000.

Među svetskim državnicima, Obama je najuticajniji korisnik društvenih mreža i njegova oficijelna profil stranica na Facebooku ima čak 34,4 miliona obožavalaca, dok Obamine aktivnosti na Twitteru sledi više od 24,7 miliona korisnika te mreže.

Twitter je odavno deo političkog života i političke komunikacije u Evropi, a sve više i kod nas, kako je Tanjugu rekao direktor Centra za razvoj interneta Zoran Torbica.

On je naglasio da je u poslednjih nešto više od godinu dana kod nas Twitter itekako zastupljen u svim sferama, pa i u političkom životu.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić napisao je pre desetak dana na svom Twitter nalogu i Facebook stranici da "Srbiju nije, niti će moći iko da pobedi, pa neće ni Miroslav Mišković", a ta poruka je usledila nakon informacija da je privedeni vlasnik "Delta holdinga" u izjavi pred policijom pretio Vučiću da neće dočekati emisiju na RTS-u te večeri.

Među korisnicima društvenih mreža je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je nedavno poručio da podržava Vučića u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

"Aleksandar Vučić ima moju punu podršku u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala", napisao je Nikolić na svom Twitter nalogu.

Jedan od fanova Twittera među srpskim političarima je i lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić, koji je tokom pregovora o formiranju nove vlade na svom Twitter nalogu objavio da predsednik Nove Srbije Velimir Ilić neće biti ministar poljoprivrede.

I predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić se svakodnevno oglašava na Twitteru, gde najavljuje sve svoje aktivnosti na funkciji na kojoj se nalazi, ali i komentariše dešavanja u Srbiji, pa je tako nedavno, posle oslobađajuće presude Haškog tribunala Ramušu Haradinaju, ocenio da su "ovo dani zla".

"Ovo su dani zla. Ne smemo klonuti duhom. Spremimo se za 10. april 2013, dan istine", naveo je Jeremić na Twitteru krajem novembra, a "danom istine" označio je dan za koji je, kao predsedavajući GS UN, zakazao debatu o ad hoc tribunalima, posle oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču u Hagu.

Sve veći broj političara na društvenim mrežama znak je, smatraju stručnjaci, najpre da su shvatili da one postoje, a zatim i da mogu da im budu od koristi, pa je očigledno da će u budućnosti i sadržaj i oblik političkih poruka morati sve više da prilagođavaju novom, virtuelnom prostoru.

O političarima na društvenim mrežama u predizbornoj kampanji pisao je i MONDO, o čemu možete čitati OVDE.

(Tanjug)