U medjunarodnoj zajednici preovladava mišljenje da bi status Kosova trebalo da bude od UN, EU i NATO garantovani ograničeni suverenitet, preneli su novinarima u Briselu potpredsednici grupe socijalističkih stranaka u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda i Jan Virsma.
Svoboda i Verisma, koji su nedavno posetili Beograd i Kosovo, su naveli da su takvo rešenje spremni da prihvate kosovski Albanci i da bi ono uključivalo potpunu zaštitu za Srbe, verske objekte, povratak izbeglica i rešavanje imovinskih pitanja.
Oni su objasnili da bi "ograničeni suverenitet" značio da bi država Srbija bila jedan od jemaca takvog statusa i "uvažen partner" za zaštitu interesa srpskog življa na Kosovu, ali nisu isključili da bi to, eventualno, mogli biti samo "konsultativno pravo".
Albanska većina i vlasti u Prištini bi, prema njihovim rečima, trebalo da preuzmu potpunu odgovornost za zaštitu manjina, povratak izbeglica i ekonomsko-socijalni oporavak Kosova, a snage NATO i EU će nadzirati i obezbedjivati da se to zaista i čini.
Za Srbe bi na lokalnom i centralnom nivou vlasti bili stvoreni mehanizmi bezbednosti i zaštite. Pitanja decentralizacije, povratka izbeglica, povratka imovine kosovskim Srbima, zaštita verskih objekata bi, kaže Virsma, bila rešena kroz konačan ishod pregovora o statusu.
Beograd i kosovski Srbi moraju što pre imati zajednički stav o rešenju statusa Kosova, jer medjunarodna zajednica "neće više čekati". Finska kao novi predsedavajući Evropske unije je, kažu Svoboda i Virsma, spremna da sačeka još tri meseca i posle decembra ove godine, ako bi rešenje statusa bilo na pomolu.
Oni su dodali da, istovremeno, Srbija treba da što pre postane članica Evropske unije i da taj cilj treba mnogo konkretnijim potezima i podrškom učiniti prijemčivim za srpsko stanovništvo. EU zato mora nešto opipljivo ponuditi Srbiji.
Objasnili su da Kosovo ne bi imalo vojsku, već neku vrstu žandarmerije. Bezbednost na dugi rok bi garantovale trupe NATO, dok bi snažno prisustvo Evropske unije pre svega bilo na poljima policije, pravosudja i delom ekonomije Kosova i to bi suštinski i značilo "ograničenje suvereniteta" Kosova.
Granice sadašnje pokrajine bi nadzirale medjunarodne snage, rekao je Virsma, koji je istakao da bi Kosovo možda moglo imati ovlašćenja i u medjunarodnim odnosima, pa i, eventualno, stolicu u UN.
On je istakao da je u razgovorima sa srpskim predsednikom, Borisom Tadićem, premijerom, Vojislavom Koštunicom, šefom diplomatije, Vukom Draškovićem, predočen ovakav mogući ishod pregovora o statusu Kosova, koji će početi u julu.
Virsma je dodao da je, na opasku Draškovića da bi to bilo suprotno Povelji UN, dato objašnjenje da bi odluka Saveta bezbednosti UN upravo potvrdila da je to u saglasnosti sa odredbama Povelje UN.
"Srbija", dodao je, "nema moći da se suprotstavi SBUN i NATO".
Dvojica potpredsednika Grupe socijalista u EP su naveli da "ima znakova" da bi Rusija možda pristala na takvo rešenje, koje bi bilo "jedinstveno, samo za Kosovo, a ne univerzalno", kako je podvukao Virsma.
Svoboda i Virsma su rekli da je njihov "utisak" da i rukovodstvu u Beogradu postaje jasno da rešenje za Kosovo može biti "dosta drugačije od onoga što je manje od nezavisnosti, a više od autonomije".
Uloga EU će biti, kako su istakli, da se "prijateljima u Srbiji objasni da se treba baviti ne samo pitanjima državnosti, već i socijalnim, ekonomskim problemima, jačanjem evropskih reformi".
Dodali su da Srbija, posle razdvajanja sa Crnom Gorom, i kad "sredi kosovsko pitanje", može da se posveti "ovaploćenju svojih snažnih potencijala" i postane moćan partner EU na Balkanu.
(Beta)
Svoboda i Verisma, koji su nedavno posetili Beograd i Kosovo, su naveli da su takvo rešenje spremni da prihvate kosovski Albanci i da bi ono uključivalo potpunu zaštitu za Srbe, verske objekte, povratak izbeglica i rešavanje imovinskih pitanja.
Oni su objasnili da bi "ograničeni suverenitet" značio da bi država Srbija bila jedan od jemaca takvog statusa i "uvažen partner" za zaštitu interesa srpskog življa na Kosovu, ali nisu isključili da bi to, eventualno, mogli biti samo "konsultativno pravo".
Albanska većina i vlasti u Prištini bi, prema njihovim rečima, trebalo da preuzmu potpunu odgovornost za zaštitu manjina, povratak izbeglica i ekonomsko-socijalni oporavak Kosova, a snage NATO i EU će nadzirati i obezbedjivati da se to zaista i čini.
Za Srbe bi na lokalnom i centralnom nivou vlasti bili stvoreni mehanizmi bezbednosti i zaštite. Pitanja decentralizacije, povratka izbeglica, povratka imovine kosovskim Srbima, zaštita verskih objekata bi, kaže Virsma, bila rešena kroz konačan ishod pregovora o statusu.
Beograd i kosovski Srbi moraju što pre imati zajednički stav o rešenju statusa Kosova, jer medjunarodna zajednica "neće više čekati". Finska kao novi predsedavajući Evropske unije je, kažu Svoboda i Virsma, spremna da sačeka još tri meseca i posle decembra ove godine, ako bi rešenje statusa bilo na pomolu.
Oni su dodali da, istovremeno, Srbija treba da što pre postane članica Evropske unije i da taj cilj treba mnogo konkretnijim potezima i podrškom učiniti prijemčivim za srpsko stanovništvo. EU zato mora nešto opipljivo ponuditi Srbiji.
Objasnili su da Kosovo ne bi imalo vojsku, već neku vrstu žandarmerije. Bezbednost na dugi rok bi garantovale trupe NATO, dok bi snažno prisustvo Evropske unije pre svega bilo na poljima policije, pravosudja i delom ekonomije Kosova i to bi suštinski i značilo "ograničenje suvereniteta" Kosova.
Granice sadašnje pokrajine bi nadzirale medjunarodne snage, rekao je Virsma, koji je istakao da bi Kosovo možda moglo imati ovlašćenja i u medjunarodnim odnosima, pa i, eventualno, stolicu u UN.
On je istakao da je u razgovorima sa srpskim predsednikom, Borisom Tadićem, premijerom, Vojislavom Koštunicom, šefom diplomatije, Vukom Draškovićem, predočen ovakav mogući ishod pregovora o statusu Kosova, koji će početi u julu.
Virsma je dodao da je, na opasku Draškovića da bi to bilo suprotno Povelji UN, dato objašnjenje da bi odluka Saveta bezbednosti UN upravo potvrdila da je to u saglasnosti sa odredbama Povelje UN.
"Srbija", dodao je, "nema moći da se suprotstavi SBUN i NATO".
Dvojica potpredsednika Grupe socijalista u EP su naveli da "ima znakova" da bi Rusija možda pristala na takvo rešenje, koje bi bilo "jedinstveno, samo za Kosovo, a ne univerzalno", kako je podvukao Virsma.
Svoboda i Virsma su rekli da je njihov "utisak" da i rukovodstvu u Beogradu postaje jasno da rešenje za Kosovo može biti "dosta drugačije od onoga što je manje od nezavisnosti, a više od autonomije".
Uloga EU će biti, kako su istakli, da se "prijateljima u Srbiji objasni da se treba baviti ne samo pitanjima državnosti, već i socijalnim, ekonomskim problemima, jačanjem evropskih reformi".
Dodali su da Srbija, posle razdvajanja sa Crnom Gorom, i kad "sredi kosovsko pitanje", može da se posveti "ovaploćenju svojih snažnih potencijala" i postane moćan partner EU na Balkanu.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
