Izrada izveštaja o Srbiji Evropske komisije kasni, a među građanima podrška ulasku u EU je sada najniža u poslednjih deset godina, pokazuje anketa.
Odluka o početku pristupnih pregovora sa EU najranije bi mogla da bude doneta najranije u junu, pišu "Novosti", jer je gotovo neverovatno da Srbija i njene integracije uopšte ne budu tema na samitu Evropskog saveta 14. i 15. marta u Briselu, kako je prvobitno bilo planirano.
Naime, izveštaj Evropske komisije o napretku u dijalogu Beograda i Prištine i reformama u Srbiji kasni i biće gotov tek u aprilu, pošto u naredna dva meseca našu zemlju posete ekspertske misije iz EU.
List podseća da i premijer Srbije Ivica Dačić ne krije da su mu Ketrin Ešton i Herman van Rompej nagovestili da treba sačekati izveštaj EK u aprilu.
Kako je ”Novostima” objašnjeno u diplomatskim izvorima u Briselu, postoji teoretska šansa da šefovi država i vlada, i bez izveštaja EK, razmatraju pitanje datuma za Srbiju, ali je to ”malo verovatno”:
"Eventualno bi polemika o datumu mogla da se povede na osnovu usmenog izveštaja visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, ali će Evropski savet najverovatnije sačekati da EK "izmeri napredak" u dijalogu, pre nego što ovo pitanje uopšte stavi na dnevni red, kažu izvori lista.
Dok se među političarima "licitira" mogućim datumom, među građanima Srbije sve je manji entuzijazam za EU.
Podrška građana Srbije ulasku zemlje u Evropsku uniju pala je na najniži nivo u poslednjoj deceniji i iznosi 41 odsto, piše list "Danas", prenoseći istraživanje koje je u decembru prošle godine urađeno za potrebe vladine Kancelarije za evropske integracije.
Istraživanje pokazuje da je u drugoj polovini 2012. goodine došlo do daljeg značajnog pada evroentuzijazma, i to u odnosu na jun za čitavih osam odsto.
Predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Predrag Simić ističe da to pokazuje da se zemlja nalazi u apsurdnoj situaciji.
"Sve parlamentarne stranke, osim DSS, su za evropske integracije zemlje, a podrška tim integracijama pala je na 41 odsto. Taj podatak govori da 59 odsto građana ne veruje da će Srbija čak ni za deset ili 15 godina ući u EU, jer joj to niko ne garantuje", objašnjava Simić.
Prema njegovim rečima, uzrok tako maloj podršci je situacija oko Kosova i neizvestan datum za početak pregovora o pristupanju.
"Ovdašnja javnost oseća da Uniji ne treba Srbija sa svojim problemima i zato ne veruje da će do skorog i izvesnog ulaska u nju doći. Evropropaganda je zatajila. Sada umesto krilatice Evropa nema alternativu imamo poruke da Srbija neće moći da preživi bez Evrope. Uz to, kada je reč o Kosovu, strane diplomate dolaze i govore da ustupci koje je Srbija napravila nisu dovoljni i da treba još da ih bude", navodi Simić.
On dodaje da bi ovakva situacija mogla izazvati probleme ukoliko Srbija ne dobije datum za početak pregovora do kraja godine.
"To bi moglo da sruši kredibilitet vladajuće koalicije, koja je puno uložila u ispunjavanju zahteva EU i otišla dalje u odnosu na prošlu vladu. Sada kada su naprednjaci i socijalisti zamenili uloge s demokratama, ako Srbije ne dobije taj datum, to bi moglo da dovede do vanrednih izbora zbog kojih je Srbija u integracijama izgubila celu prošlu godinu", upozorava Simić.
Da situacija nije nepopravljiva "teši" naas Peter Stano, portparol komesara za proširenje.
"Iz iskustva znamo da se rezultati anketa često menjaju", rekao je portparol Štefana Filea.
Stano je istakao da je sada važno nastaviti sa reformama kako bi Srbija do kraja juna ispunila uslove za početak pregovora o pridruživanju i kako bi se unapredio život građana, ali da javnost u Srbiji često nije dobro informisana.
"Važno je da građani dobiju tacne informacije o pogodnostima koje donosi proceš pridruživanja", istakao je Stano i dodao da je sada možda trenutak za zajednički napor u tom pravcu.
"Svako treba da uradi svoj deo da bismo osigurali da svi budu dobro informisani i da uvide važnost procesa pridruživanja jer je on, na kraju krajeva, usmeren ka opštem dobru i njihovom boljem životu" zaključio je Stano.
Zamenik predsednika skupštinskog Odbora za evrointegracija Laslo Varga smatra da je pad podrške evrointegracijama u Srbiji posledica same prirode tog procesa i nezadovoljstva građana nekim aspektima rešavanja kosovskog problema, ali je uveren je da je moguće obnoviti evroentuzijazam građana.
Varga je Tanjugu objasnio da su objektivne okolnosti koje su uzrokovale da se nivo podrške evrointegracijama nađe na 41 odsto, odnosno istorijskom minimumu, proistekle iz zasićenosti građana tim procesom, što se dešavalo i u drugim državama, ali da su se svuda trendovi preokretali ka pozitivnom stavu o EU onoga trenutka kada je članstvo neke države postalo izvesnost.
Prema njegovom mišljenju, svi koji su angažovani u procesu evrointegracija rebalo bi da pokušaju da povrate entuzijazam građana, koji je, kako se priseća, karakterisao trenutke kada su iz Brisela dolazile pozitivne odluke i poruke.
"Ako bi Srbija ove godine dobila početak pregovora, to bi bio trenutak koji bi trebalo iskoristiti, jer sve dok građani ne osete neposredniju vezu između svojih života i procesa evrointegracija ovaj trend se neće promeniti", rekao je Varga.
Najvažnija subjektivna okolnost koja je dovela do pada evroentuzijazma u Srbiji je to što je kasno došlo do suočavanja sa problemom koji najviše opterećuje ovaj proces, a to je kosovski problem.
Suviše dugo je, kako je objasnio, politička elita pokušavala da ubedi građane da su to dva paralelna procesa, a u međuvremenu se pokazalo da to nije tačno.
"Proteklih meseci je došlo do značajne promene atmosfere i predsednik republike, vlade i ministri danas govore mnogo realnije o ovom pitanju nego što je to ranije bio slučaj. Pošto je to bolno i teško pitanje koje je važno za građane, sadašje poruke iz Beograda su bliže realnosti ali mnogo udaljenije od želja građana, a to za posledicu ima opadanje podrške procesu koji je povezan sa kosovskim problemom", smatra Varga.
Prema prethodnom istraživanju Kancelarije za evropske integracije sredinom 2012. godine, podseća "Danas", za ulazak u EU glasalo bi 49 odsto građana, dok bi protiv bilo 25 odsto.
Istraživanja o mišljenu građana Srbije o evropskim integracijama obavljaju se od septembra 2002, kada se za ulazak države u EU izjasnilo 68 odsto ispitanika, a 13 odsto je bilo protiv.
Najveću podršku EU je u Srbiji imala u decembru 2003, kada se u prilog pridruživanju izjasnilo 72 odsto građana, a samo osam odsto je bilo protiv. Narednih godina podrška polako opada, u septembru 2004. „za“ je bilo 71 odsto, a protiv 12 procenata, a godinu dana kasnije „za“ je 64 odsto, a protiv 12 odsto ispitanika.
(MONDO/agencije, grafik MONDO)
Naime, izveštaj Evropske komisije o napretku u dijalogu Beograda i Prištine i reformama u Srbiji kasni i biće gotov tek u aprilu, pošto u naredna dva meseca našu zemlju posete ekspertske misije iz EU.
List podseća da i premijer Srbije Ivica Dačić ne krije da su mu Ketrin Ešton i Herman van Rompej nagovestili da treba sačekati izveštaj EK u aprilu.
Kako je ”Novostima” objašnjeno u diplomatskim izvorima u Briselu, postoji teoretska šansa da šefovi država i vlada, i bez izveštaja EK, razmatraju pitanje datuma za Srbiju, ali je to ”malo verovatno”:
"Eventualno bi polemika o datumu mogla da se povede na osnovu usmenog izveštaja visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, ali će Evropski savet najverovatnije sačekati da EK "izmeri napredak" u dijalogu, pre nego što ovo pitanje uopšte stavi na dnevni red, kažu izvori lista.
Dok se među političarima "licitira" mogućim datumom, među građanima Srbije sve je manji entuzijazam za EU.
Podrška građana Srbije ulasku zemlje u Evropsku uniju pala je na najniži nivo u poslednjoj deceniji i iznosi 41 odsto, piše list "Danas", prenoseći istraživanje koje je u decembru prošle godine urađeno za potrebe vladine Kancelarije za evropske integracije.
Istraživanje pokazuje da je u drugoj polovini 2012. goodine došlo do daljeg značajnog pada evroentuzijazma, i to u odnosu na jun za čitavih osam odsto.
Predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Predrag Simić ističe da to pokazuje da se zemlja nalazi u apsurdnoj situaciji.
"Sve parlamentarne stranke, osim DSS, su za evropske integracije zemlje, a podrška tim integracijama pala je na 41 odsto. Taj podatak govori da 59 odsto građana ne veruje da će Srbija čak ni za deset ili 15 godina ući u EU, jer joj to niko ne garantuje", objašnjava Simić.
Prema njegovim rečima, uzrok tako maloj podršci je situacija oko Kosova i neizvestan datum za početak pregovora o pristupanju.
"Ovdašnja javnost oseća da Uniji ne treba Srbija sa svojim problemima i zato ne veruje da će do skorog i izvesnog ulaska u nju doći. Evropropaganda je zatajila. Sada umesto krilatice Evropa nema alternativu imamo poruke da Srbija neće moći da preživi bez Evrope. Uz to, kada je reč o Kosovu, strane diplomate dolaze i govore da ustupci koje je Srbija napravila nisu dovoljni i da treba još da ih bude", navodi Simić.
On dodaje da bi ovakva situacija mogla izazvati probleme ukoliko Srbija ne dobije datum za početak pregovora do kraja godine.
"To bi moglo da sruši kredibilitet vladajuće koalicije, koja je puno uložila u ispunjavanju zahteva EU i otišla dalje u odnosu na prošlu vladu. Sada kada su naprednjaci i socijalisti zamenili uloge s demokratama, ako Srbije ne dobije taj datum, to bi moglo da dovede do vanrednih izbora zbog kojih je Srbija u integracijama izgubila celu prošlu godinu", upozorava Simić.
Da situacija nije nepopravljiva "teši" naas Peter Stano, portparol komesara za proširenje.
"Iz iskustva znamo da se rezultati anketa često menjaju", rekao je portparol Štefana Filea.
Stano je istakao da je sada važno nastaviti sa reformama kako bi Srbija do kraja juna ispunila uslove za početak pregovora o pridruživanju i kako bi se unapredio život građana, ali da javnost u Srbiji često nije dobro informisana.
"Važno je da građani dobiju tacne informacije o pogodnostima koje donosi proceš pridruživanja", istakao je Stano i dodao da je sada možda trenutak za zajednički napor u tom pravcu.
"Svako treba da uradi svoj deo da bismo osigurali da svi budu dobro informisani i da uvide važnost procesa pridruživanja jer je on, na kraju krajeva, usmeren ka opštem dobru i njihovom boljem životu" zaključio je Stano.
Zamenik predsednika skupštinskog Odbora za evrointegracija Laslo Varga smatra da je pad podrške evrointegracijama u Srbiji posledica same prirode tog procesa i nezadovoljstva građana nekim aspektima rešavanja kosovskog problema, ali je uveren je da je moguće obnoviti evroentuzijazam građana.
Varga je Tanjugu objasnio da su objektivne okolnosti koje su uzrokovale da se nivo podrške evrointegracijama nađe na 41 odsto, odnosno istorijskom minimumu, proistekle iz zasićenosti građana tim procesom, što se dešavalo i u drugim državama, ali da su se svuda trendovi preokretali ka pozitivnom stavu o EU onoga trenutka kada je članstvo neke države postalo izvesnost.
Prema njegovom mišljenju, svi koji su angažovani u procesu evrointegracija rebalo bi da pokušaju da povrate entuzijazam građana, koji je, kako se priseća, karakterisao trenutke kada su iz Brisela dolazile pozitivne odluke i poruke.
"Ako bi Srbija ove godine dobila početak pregovora, to bi bio trenutak koji bi trebalo iskoristiti, jer sve dok građani ne osete neposredniju vezu između svojih života i procesa evrointegracija ovaj trend se neće promeniti", rekao je Varga.
Najvažnija subjektivna okolnost koja je dovela do pada evroentuzijazma u Srbiji je to što je kasno došlo do suočavanja sa problemom koji najviše opterećuje ovaj proces, a to je kosovski problem.
Suviše dugo je, kako je objasnio, politička elita pokušavala da ubedi građane da su to dva paralelna procesa, a u međuvremenu se pokazalo da to nije tačno.
"Proteklih meseci je došlo do značajne promene atmosfere i predsednik republike, vlade i ministri danas govore mnogo realnije o ovom pitanju nego što je to ranije bio slučaj. Pošto je to bolno i teško pitanje koje je važno za građane, sadašje poruke iz Beograda su bliže realnosti ali mnogo udaljenije od želja građana, a to za posledicu ima opadanje podrške procesu koji je povezan sa kosovskim problemom", smatra Varga.
Prema prethodnom istraživanju Kancelarije za evropske integracije sredinom 2012. godine, podseća "Danas", za ulazak u EU glasalo bi 49 odsto građana, dok bi protiv bilo 25 odsto.
Istraživanja o mišljenu građana Srbije o evropskim integracijama obavljaju se od septembra 2002, kada se za ulazak države u EU izjasnilo 68 odsto ispitanika, a 13 odsto je bilo protiv.
Najveću podršku EU je u Srbiji imala u decembru 2003, kada se u prilog pridruživanju izjasnilo 72 odsto građana, a samo osam odsto je bilo protiv. Narednih godina podrška polako opada, u septembru 2004. „za“ je bilo 71 odsto, a protiv 12 procenata, a godinu dana kasnije „za“ je 64 odsto, a protiv 12 odsto ispitanika.
(MONDO/agencije, grafik MONDO)
