Odustajanje od žalbe Hagu načelnika Generalštaba VJ, Rasim Ljajić tumači kao lični čin a Nataša Kandić kao retko i veoma značajno priznanje i pokajanje za zločine na Kosovu.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je danas kao lični čin odluku bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanića da odustane od žalbe na presudu kojom je osuđen na 15 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima 1999. godine.
"Za Srbiju nema praktičnih posledica te odluke, to jeste njegov lični čin. General Ojdanić se pozvao na svoje godine i svoje zdravstveno stanje", rekao je Ljajić agenciji Beta i dodao da je iste razloge navelo i tužilaštvo Tribunala u svom odustajanju od žalbe na presudu.
Ljajić je podsetio da će Ojdanić u avgustu odslužiti dve trećine kazne i da će tako ispuniti uslove da podnese zahtev da bude pušten na slobodu.
"Činjenica da će on (Ojdanić) nakon što izdrži dve trećine kazne u avgustu verovatno podneti zahtev da bude pušten na slobodu i nema nikakvog ralzoga da se ne izađe u susret tom zahtevu jer ispunjava sve uslove", rekao je Ljajić.
Ljajić je naveo i da je pitanje koliko bi žalbeni postupak trajao da je Ojdanić ostao pri žalbi na presudu kojom je osuđen na 15 godina zatvora.
"Pitanje je koliko bi žalbeni postupak trajao. Mogao bi da se oduži, možda i u narednu godinu, tako da ja u tome vidim jedan od razloga zašto je Ojdanić odustao od žalbe", rekao je predsednik Saveta za saradnju sa Tribunalom.
Ljajić je rekao i da ne veruje da će Ojdanićevo odustajanje od žalbe uticati na položaj preostale četvorice funkcionera i generala SRJ osuđenih za zločine na Kosovu koji su se žalili na presude.
Zajedno s Ojdanićem, zbog zločina na Kosovu 1999. Tribunal je nepravosnažno osudio tadašnjeg potpredsednika vlade SRJ Nikolu Šainovića i generale Nebojšu Pavkovića i Sretena Lukića na po 22 godine zatvora. Generalu Vladimiru Lazareviću izrečena je zatvorska kazna od 15 godina zatvora, a Milan Milutinović, koji je bio predsednik Srbije, oslobođen je krivice.
Rasprava o žalbama svih osuđenih, izuzev Ojdanića, zakazana je za mart, a naknadno će im biti izrečene pravosnažne presude.
Donedavna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je za RSE da je priznanje generala Ojdanića, bez obzira što se može očekivati veza sa njegovim pravom na zahtev za prevremeno puštanje, jako bitna vest.
Njegovo javno da kažem izvinjenje, jeste bitno i jače nego kada to političari urade, rekla je Kandić, koja ne očekuje da će Ojdanić nakon priznanja ići dalje u iznošenju detalja vezanih za komandnu odgovornost za zločine počinjene tokom rata na Kosovu.
Kandić podseća da njegovo odustajanje od žalbe povlači i odustajanje Tužilaštva, što može imati uticaja na donošenje drugostepene presude:
Prema njenim rečima, jako je malo osuđenih koji su po izlasku ili tokom procesa, izrazili kajanje i prihvatili odgovornost i krivicu za ono što je počinjeno.
"Jedan od retkih koji je prihvatio sporazum o priznavanju krivice i svedočenjem u raznim procesima bio je Dragan Obrenović. Govorim o procesu o Srebrenici", rekla je Kandić navodeći da je on jedan od rektih koji je zvučao kao neko ko nosi sa sobom jedno teško bremei čije je izvinjenje, kajanje delovalo iskreno.
"Kada je u pitanju Ojdanić, s obzirom da je u pitanju Kosovo i s obzirom da mi i danas u Srbiji imamo poricanje onoga što se dogodilo, ovo prizanje jednog generala je vrlo značajno", istakla je Kandić.
Prema njenom mišljenju, mada je Ojdanić priznao užasne zločine, to može da ima jačeg smisla ukoliko bi se sada o tome razgovaralo ovde u Srbiji.
"Inače, ako se sve svede na to da on koristi svoje pravo, a da njegove reči nisu iskrene, nego je to njegovo dovijanje kako da izađe na slobodu, bojim se da se onda nikada neće ni desiti bilo šta",ocenila je Kandić, dodajući da je to zato što nikada nećemo, u onome što se javno kaže, iznese, prihvatiti da nečega ima.
Ona ne očekuje ni više detalja koji do sada nisu bili poznati javnosti u srbiji.
"Iznošenje detalja ili činjenica koji se ne nalaze u sudskim spisima je nešto što mislim da mu niko ne bi dozvolio, ni njegova odbrana ni institucije Republike Srbije, zato što je on ipak u neposrednoj vezi sa institucijama", smatra Kandić.
Tu postoji, napomenula je Kandić, jedan stav da se država Srbija, pa makar to bila i ona država Srbija čije su institucije činile i odgovorne za zločine, mora štititi.
(MONDO/agencije, foto: printscreen ICTY)
"Za Srbiju nema praktičnih posledica te odluke, to jeste njegov lični čin. General Ojdanić se pozvao na svoje godine i svoje zdravstveno stanje", rekao je Ljajić agenciji Beta i dodao da je iste razloge navelo i tužilaštvo Tribunala u svom odustajanju od žalbe na presudu.
Ljajić je podsetio da će Ojdanić u avgustu odslužiti dve trećine kazne i da će tako ispuniti uslove da podnese zahtev da bude pušten na slobodu.
"Činjenica da će on (Ojdanić) nakon što izdrži dve trećine kazne u avgustu verovatno podneti zahtev da bude pušten na slobodu i nema nikakvog ralzoga da se ne izađe u susret tom zahtevu jer ispunjava sve uslove", rekao je Ljajić.
Ljajić je naveo i da je pitanje koliko bi žalbeni postupak trajao da je Ojdanić ostao pri žalbi na presudu kojom je osuđen na 15 godina zatvora.
"Pitanje je koliko bi žalbeni postupak trajao. Mogao bi da se oduži, možda i u narednu godinu, tako da ja u tome vidim jedan od razloga zašto je Ojdanić odustao od žalbe", rekao je predsednik Saveta za saradnju sa Tribunalom.
Ljajić je rekao i da ne veruje da će Ojdanićevo odustajanje od žalbe uticati na položaj preostale četvorice funkcionera i generala SRJ osuđenih za zločine na Kosovu koji su se žalili na presude.
Zajedno s Ojdanićem, zbog zločina na Kosovu 1999. Tribunal je nepravosnažno osudio tadašnjeg potpredsednika vlade SRJ Nikolu Šainovića i generale Nebojšu Pavkovića i Sretena Lukića na po 22 godine zatvora. Generalu Vladimiru Lazareviću izrečena je zatvorska kazna od 15 godina zatvora, a Milan Milutinović, koji je bio predsednik Srbije, oslobođen je krivice.
Rasprava o žalbama svih osuđenih, izuzev Ojdanića, zakazana je za mart, a naknadno će im biti izrečene pravosnažne presude.
Donedavna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je za RSE da je priznanje generala Ojdanića, bez obzira što se može očekivati veza sa njegovim pravom na zahtev za prevremeno puštanje, jako bitna vest.
Njegovo javno da kažem izvinjenje, jeste bitno i jače nego kada to političari urade, rekla je Kandić, koja ne očekuje da će Ojdanić nakon priznanja ići dalje u iznošenju detalja vezanih za komandnu odgovornost za zločine počinjene tokom rata na Kosovu.
Kandić podseća da njegovo odustajanje od žalbe povlači i odustajanje Tužilaštva, što može imati uticaja na donošenje drugostepene presude:
Prema njenim rečima, jako je malo osuđenih koji su po izlasku ili tokom procesa, izrazili kajanje i prihvatili odgovornost i krivicu za ono što je počinjeno.
"Jedan od retkih koji je prihvatio sporazum o priznavanju krivice i svedočenjem u raznim procesima bio je Dragan Obrenović. Govorim o procesu o Srebrenici", rekla je Kandić navodeći da je on jedan od rektih koji je zvučao kao neko ko nosi sa sobom jedno teško bremei čije je izvinjenje, kajanje delovalo iskreno.
"Kada je u pitanju Ojdanić, s obzirom da je u pitanju Kosovo i s obzirom da mi i danas u Srbiji imamo poricanje onoga što se dogodilo, ovo prizanje jednog generala je vrlo značajno", istakla je Kandić.
Prema njenom mišljenju, mada je Ojdanić priznao užasne zločine, to može da ima jačeg smisla ukoliko bi se sada o tome razgovaralo ovde u Srbiji.
"Inače, ako se sve svede na to da on koristi svoje pravo, a da njegove reči nisu iskrene, nego je to njegovo dovijanje kako da izađe na slobodu, bojim se da se onda nikada neće ni desiti bilo šta",ocenila je Kandić, dodajući da je to zato što nikada nećemo, u onome što se javno kaže, iznese, prihvatiti da nečega ima.
Ona ne očekuje ni više detalja koji do sada nisu bili poznati javnosti u srbiji.
"Iznošenje detalja ili činjenica koji se ne nalaze u sudskim spisima je nešto što mislim da mu niko ne bi dozvolio, ni njegova odbrana ni institucije Republike Srbije, zato što je on ipak u neposrednoj vezi sa institucijama", smatra Kandić.
Tu postoji, napomenula je Kandić, jedan stav da se država Srbija, pa makar to bila i ona država Srbija čije su institucije činile i odgovorne za zločine, mora štititi.
(MONDO/agencije, foto: printscreen ICTY)
