Međunarodna krizna grupa (MKG) smatra da Beograd treba da pruži dodatne ustupke Albancima na jugu Srbije kako ovo područje ne bi dodatno iskomplikovalo dijalog sa Prištinom i odnose sa Albanijom.
"U suprotnom slučaju, i iz Preševa i iz Prištine će se sve glasnije čuti zahtevi da Srbija da preševskim Albancima dodatna prava koja traži za kosovske Srbe", navedeno je u danas objavljenom analitičkom tekstu direktora MKG za Balkan Marka Preleca.
U tekstu se konstatuju porast tenzija nakon rušenja spomenika poginulim pripadnicima takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe u centru Preševa, kao i hronični problemi stanovnika ovog područja.
Pored zaostalosti u privrednom razvoju, među te probleme svrstani su jako prisustvo vojske i Žandarmerije Srbije koje stvara "atmosferu straha" i brojne teškoće sa kojima se stanovništvo suočava u komunikaciji sa rodbinom koja živi na Kosovu.
Srbija ne dozvoljava prelazak osobama sa kosovskim pasošem i ne priznaje krštenice i venčane listove izdate na Kosovu ni svojim građanima koji žive u Preševu, navodi Prelec.
Sem toga, on tvrdi da Srbija nije učinila gotovo ništa da sprovede plan iz 2001. godine tadašnjeg predsednika koordinacionog centra za jug Srbije Nebojše Čovića koji je pomogao smirivanju tenzija obećanjima o investicijama i olakšicama za zapošljavanje
Albancima u javnim preduzećima i organima uprave.
Sve je to, prema mišljenju autora, osnažilo preševske Albance u zahtevima da dobiju makar onoliko kolektivnih prava koliko Beograd traži od Prištine za kosovske Srbe u tekućem dijalogu koji se odvija pod patronatom EU, a u poslednje vreme učestali su i zahtevi da se predstavnici Albanaca sa juga Srbije direktno uključe u dijalog.
Srbija bi stoga trebalo da učini dodatne korake kako bi sprečila da se Preševo "veže” za normalizaciju odnosa sa Kosovom i ne postane trajan kamen spoticanja u odnosima sa Albanijom, koji su se ohladili nakon uklanjanja spomenika, navodi se u tekstu MKG-a.
Prelec u tekstu preporučuje energično sprovođenje Čovićevog plana uz postepenu demilitarizaciju i veća ovlašćenja za organe lokalne uprave.
"Preševo se još nije potpuno otuđilo od Srbije”, navodi Prelec i dodaje da bi Beograd mogao mnogo da dobije ukoliko bi tamošnjim Albancima pružio ustupke čak i izvan postojećeg zakonskog okvira, jer bi to stvorilo dobru volju koja bi se pozitivno odrazila na dijalog sa Prištinom, kao i na položaj kosovskih Srba.
(Tanjug, foto: Tanjug, Samir Delić)
U tekstu se konstatuju porast tenzija nakon rušenja spomenika poginulim pripadnicima takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe u centru Preševa, kao i hronični problemi stanovnika ovog područja.
Pored zaostalosti u privrednom razvoju, među te probleme svrstani su jako prisustvo vojske i Žandarmerije Srbije koje stvara "atmosferu straha" i brojne teškoće sa kojima se stanovništvo suočava u komunikaciji sa rodbinom koja živi na Kosovu.
Srbija ne dozvoljava prelazak osobama sa kosovskim pasošem i ne priznaje krštenice i venčane listove izdate na Kosovu ni svojim građanima koji žive u Preševu, navodi Prelec.
Sem toga, on tvrdi da Srbija nije učinila gotovo ništa da sprovede plan iz 2001. godine tadašnjeg predsednika koordinacionog centra za jug Srbije Nebojše Čovića koji je pomogao smirivanju tenzija obećanjima o investicijama i olakšicama za zapošljavanje
Albancima u javnim preduzećima i organima uprave.
Sve je to, prema mišljenju autora, osnažilo preševske Albance u zahtevima da dobiju makar onoliko kolektivnih prava koliko Beograd traži od Prištine za kosovske Srbe u tekućem dijalogu koji se odvija pod patronatom EU, a u poslednje vreme učestali su i zahtevi da se predstavnici Albanaca sa juga Srbije direktno uključe u dijalog.
Srbija bi stoga trebalo da učini dodatne korake kako bi sprečila da se Preševo "veže” za normalizaciju odnosa sa Kosovom i ne postane trajan kamen spoticanja u odnosima sa Albanijom, koji su se ohladili nakon uklanjanja spomenika, navodi se u tekstu MKG-a.
Prelec u tekstu preporučuje energično sprovođenje Čovićevog plana uz postepenu demilitarizaciju i veća ovlašćenja za organe lokalne uprave.
"Preševo se još nije potpuno otuđilo od Srbije”, navodi Prelec i dodaje da bi Beograd mogao mnogo da dobije ukoliko bi tamošnjim Albancima pružio ustupke čak i izvan postojećeg zakonskog okvira, jer bi to stvorilo dobru volju koja bi se pozitivno odrazila na dijalog sa Prištinom, kao i na položaj kosovskih Srba.
(Tanjug, foto: Tanjug, Samir Delić)
