Srbija ima realne šanse da ove godine otvori pregovore o pridruživanju sa EU, ocenjuju danas evropske diplomate i analitičari, ukazujući da je administracija predsednika Tomislava Nikolića značajno podigla kredibilitet Beograda u Briselu.
I politički analitičari u Vašingtonu danas hvale Nikolića.
Napredak u dijalogu i normalizacija odnosa sa Prištinom su ključni uslov koji je Evropski savet prošle godine usvojio za početak pregovora sa Srbijom, a rezultati su već jasno vidljivi, kaže za Tanjug jedan zapadni diplomata koji zelli da ostane anoniman, pominjući posebno primenu sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, razmenu oficira za vezu i, konačno, jučerašnji susret predsednika Tomislava Nikolića sa kosovskom predsednicom Atifete Jahjagom.
Podrška procesu proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan, pa i na Srbiju, i ranije se čula iz briselskih evropskih institucija, ali su na srpskom evropskom putu stalno iskakale nove prepreke.
Ove godine međutim, postoje ozbiljne šanse da se to promeni i da se Srbiji već polovinom godine dodeli datum početka pregovora, te da se prva poglavlja otvore pre kraja 2013, što bi Srbiju stavilo bok uz bok sa Crnom Gorom kao lidera evropskih integracija, kažu sagovornici Tanjuga.
Roza Balfur, direktorka Evropskog centra za politiku (EPC), uticajnog trusta mozgova koji se poslednjih godina intenzivno bavio problemima Zapadnog Balkana, veruje da Srbija u junu dobija datum.
Ona je u razgovoru za Tanjug istakla da je, nasuprot mnogim sumnjama nakon prošlogodišnje promene vlasti u Srbiji, vladajuća koalicija oko Srpske napredne stranke značajno podigla kredibilitet Beograda u Briselu.
"Ovde su sada prilično sigurni da do aprila mogu da završe dijalog na političkom nivou", kaže Balfur, uz ogradu da tek treba videti da li će sve što je dogovoreno biti uspešno sprovedeno na terenu.
Upitan da li bi se moglo dogoditi da neke članice EU pred odluku o datumu počnu da ispostavljaju dodatne uslove, što se ranije događalo, pomenuti neimenovani diplomata je odgovorio da je ubeđen da to ovaj put neće biti slučaj.
"Decembarski zaključci Saveta su vrlo jasni i ostavljaju veoma malo prostora za rastegljiva tumačenja i postavljanje novih uslova", kaže on.
Više niko ne sumnja da su srpske vlasti odlučne da ispune ono što su obećale i da njihov napor zaslužuje da bude priznat, kaže on.
Osim toga, dodaje, "Ketrin Ešton je uložila ogromnu količinu vremena, energije, pa i političkog kapitala da dijalog Beograda i Prištine uspe, tako da bi neuspeh na tom polju predstavljao i njen lični poraz".
Na pitanje da prokomentariše prognoze nekih zvaničnika u Prištini da će se politički dijalog završiti potpisivanjem sporazuma po uzoru na ugovor koji su tokom hladnog rata sklopile dve Nemačke, Balfur kaže da to nije jasno zacrtan ishod.
"Verujem da Ešton želi da se dijalog okonča nekom vrstom sporazuma, ali da učesnicima u dijalogu neće nametati unapred zacrtana rešenja", kaže Balfur uz napomenu da bi diktat bio kontraproduktivan, jer dve strane ne bi bile iskreno zainteresovane da ga sprovode, a mogao bi i da bude oboren u parlamentima ili sudskim odlukama.
"U evropskim instituticijama su spremni da Beogradu i Prištini prepuste da same formulišu kakav sporazum hoće, ali su im vrlo jasno skrenuli pažnju šta neće", ukazuje Balfur i dodaje da su "crvene linije" EU promena granica i podela Kosova
U krajnjem ishodu, veruje Balfur, Srbija bi otvaranjem pregovora sa EU postala privlačnija za strane investitore i dobila šansu da se izvuče iz ekonomske krize koja se iz EU prelila na region.
Na primedbu da najnovija istraživanja pokazuju drastičan pad raspoloženja građana Srbije za evropske integracije, Balfur odgovara da bi Srbija bila u mnogo gorem položaju, i ekonomski i politički, ako bi odustala od evropskog puta, te da veruje da je većina građana toga svesna.
"Ako se otvore pregovori, ljudi će videti da se nešto pomera", kaže ona.
Tobi Vogel, urednik u casopisu "Juropien Vojs" , koji izlazi u Briselu na engleskom jeziku, smatra da više ne postoje značajne prepreke na putu Srbije ka Evropi.
"Rešen je problem sa Haškim tribunalom, koji je godinama bio opterećenje, a čak je i u vezi sa Kosovom postignut značajan napredak", kaže Vogel za Tanjug.
On, međutim, uočava da u diplomatskim krugovima sve više raste zabrinutost u vezi sa stabilnošću vladajuće koalicije u Srbiji.
"Niko o tome ne želi javno da govori da ne bi izgledalo kao mešanje u unutrašnje stvari, ali sam sa više strana čuo izraze zabrinutosti zbog izveštaja o unutrašnjim trvenjima u Beogradu".
Sem toga, tvrdi Vogel, postoji odranije izvesno nezadovoljstvo stepenom korupcije i organizovanog kriminala, mada je taj problem trenutno zaklonjen rešavanjem kosovskog pitanja.
I konačno, ukazuje on, zemlje kao što su Nemačka i Švedska su frustrirane zbog problema lažnih azilanata, koji vlasti u Srbiji po njihovom mišljenju nedovoljno efikasno rešavaju.
"Oni ne znaju tačno kako bi to Srbija trebalo da reši, ali žele rezultate, jer su pod rastućim pritiskom javnog mnenja, koji ovaj problem doživljava vrlo emotivno", kaže on.
Vogel, međutim, ne smatra da bi bilo koji od od tri navedena problema mogao da ozbiljno ugrozi odluku o datumu.
"Postoji iskrena volja da se Srbiji pomogne da se pomeri napred, ali će se pitanja vladavine prava i rešavanje pitanja azilanata mnogo više pominjati kad pregovori jednom počnu", smatra on.
Ostaje samo da se vidi koliko će ovaj optimizam u vezi sa Srbijom, koji donedavno nije bio uočljiv u Briselu, potrajati i, naravno, da li će Srbija iskoristiti "vrata mogućnosti", koja su trenutno širom otvorena.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je ranije u Sjedinjenim Američkim Držama "uživao" reputaciju trvdog nacionaliste, pokazao je u prvim mesecima upravljanja zemljom da želi da Srbija postane članica Evropske unije, ocenjuju politički analitičari u Vašingtonu.
Da Nikolić nastupa otvoreno prema EU, čak i više nego što se očekivalo, smatra potpredsednik Kejto instituta Ted Karpenter.
"Donekle sam iznenađen da nije zauzeo tvrđu nacionalnu poziciju. To je bila njegova reputacija. Ali, kada je izabran, on je postao predusretljiviji prema Zapadu, istovremeno tražeći i jačanje odnosa sa Rusijom", ocena je ovog analitičara iz Vašingtona.
Na pitanje kako gleda na bojazni, koje su se čule u nekim krugovima, da će Srbija sa Nikolićem na čelu biti izopštena iz međunarodne zajednice, Karpenter kaže da su to oduvek bile prazne pretnje.
Politika EU i SAD prema Beogradu se nije promenila.
"Zapadne sile nadaju se da će namamiti Srbiju u širi oblik saradnje, držeći u jednoj ruci šargarepu eventualnog članstva u EU i druge institucije, uz pogodnosti koje to nosi. Sem ako srpski lideri u potpunosti ne odbace taj put, SAD i vodeće zemlje EU neće pokušati da od Srbije naprave državu izgnanu iz međunarodne zajednice", dodao je Karpenter.
Nekadašnji ambasador SAD u Bosni i Hercegovini, a sada profesor na Džon Hopkins univerzitetu, Ričard Kauzlarić kaže da se iz izjava Nikolića jasno vidi da se on zalaže za članstvo Srbije u EU, što bivši američki diplomata smatra i najrealnijim scenarijem.
Kauzlarić u razgovoru za Tanjug ističe da šest meseci nije dug period da bi mogla da se da i konačna ocena o politici srpskog lidera, uz ukazivanje da će najveći izazov za njega kao predsednika biti ukupna ekonomska situacija, ne samo u Srbiji, već šire gledano u Evropi.
Vašingtonski dopisnik ruskog lista Rosiskaja Gazeta, Aleksandar Gasjuk, koji je dobar poznavalac kako američke i ruske politike, tako i prilika na Balkanu, ističe da je Nikolić uspostavio dobre odnose sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, ali da vodi i evropsku politiku.
Rusija je finansijski pomogla Srbiju u ovo vreme ekonomske krize, a ruske kompanije kao Lukoil, Gasprom i ruske železnice investiraju u Srbiju, i to je zasluga Nikolića
"Ako, s druge strane, Srbija na kraju postane članica EU, ruske kompanije će biti još srećnije, zato što bi onda vaša zemlja mogla da postane kapija za ruski biznis ka Uniji", ocenio je ruski dopisnik za Tanjug.
Gasjuk je ukazao i da je za Srbiju važno da na svom čelu ima čoveka koji ima jaka nacionalna osećanja, naročito kada se dešavaju slučajevi kao što je neuspešna istaga o trgovini organima, za koju zapadne zemlje niu preterano zainteresovane.
Kauzlarić upozorava na značaj regionalne politike Srbije, i potrebu da je Nikolić unapredi, posebno kad je reč o Bosni i Hercegovini, gde je bio diplomatski predstavnik.
"Odnosi Srbije sa Bosnom i Hercegovinom mogu da se ocene kao donekle razočaravajući. Ali, verujem da mogu da se poprave u budućnosti i to sa svim delovima BiH, uključujući i Republiku Srpsku", smatra nekadašnji diplomata koji je službovao u Sarajevu.
On je, međutim, pohvalio politiku predsednika Srbije u vezi sa kosovskim pitanjem, rekavši da mu deluje da postoji spremnost da se shvati realnost koja postoji na terenu.
"Po tom pitanju sam optimista i verujem da će to u budućnosti dovesti do pozitivnog napretka", istakao je Kauzlarić.
(Tanjug/MONDO, na slici Nikolić u poseti Turskoj, Beta/AP)
Napredak u dijalogu i normalizacija odnosa sa Prištinom su ključni uslov koji je Evropski savet prošle godine usvojio za početak pregovora sa Srbijom, a rezultati su već jasno vidljivi, kaže za Tanjug jedan zapadni diplomata koji zelli da ostane anoniman, pominjući posebno primenu sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, razmenu oficira za vezu i, konačno, jučerašnji susret predsednika Tomislava Nikolića sa kosovskom predsednicom Atifete Jahjagom.
Podrška procesu proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan, pa i na Srbiju, i ranije se čula iz briselskih evropskih institucija, ali su na srpskom evropskom putu stalno iskakale nove prepreke.
Ove godine međutim, postoje ozbiljne šanse da se to promeni i da se Srbiji već polovinom godine dodeli datum početka pregovora, te da se prva poglavlja otvore pre kraja 2013, što bi Srbiju stavilo bok uz bok sa Crnom Gorom kao lidera evropskih integracija, kažu sagovornici Tanjuga.
Roza Balfur, direktorka Evropskog centra za politiku (EPC), uticajnog trusta mozgova koji se poslednjih godina intenzivno bavio problemima Zapadnog Balkana, veruje da Srbija u junu dobija datum.
Ona je u razgovoru za Tanjug istakla da je, nasuprot mnogim sumnjama nakon prošlogodišnje promene vlasti u Srbiji, vladajuća koalicija oko Srpske napredne stranke značajno podigla kredibilitet Beograda u Briselu.
"Ovde su sada prilično sigurni da do aprila mogu da završe dijalog na političkom nivou", kaže Balfur, uz ogradu da tek treba videti da li će sve što je dogovoreno biti uspešno sprovedeno na terenu.
Upitan da li bi se moglo dogoditi da neke članice EU pred odluku o datumu počnu da ispostavljaju dodatne uslove, što se ranije događalo, pomenuti neimenovani diplomata je odgovorio da je ubeđen da to ovaj put neće biti slučaj.
"Decembarski zaključci Saveta su vrlo jasni i ostavljaju veoma malo prostora za rastegljiva tumačenja i postavljanje novih uslova", kaže on.
Više niko ne sumnja da su srpske vlasti odlučne da ispune ono što su obećale i da njihov napor zaslužuje da bude priznat, kaže on.
Osim toga, dodaje, "Ketrin Ešton je uložila ogromnu količinu vremena, energije, pa i političkog kapitala da dijalog Beograda i Prištine uspe, tako da bi neuspeh na tom polju predstavljao i njen lični poraz".
Na pitanje da prokomentariše prognoze nekih zvaničnika u Prištini da će se politički dijalog završiti potpisivanjem sporazuma po uzoru na ugovor koji su tokom hladnog rata sklopile dve Nemačke, Balfur kaže da to nije jasno zacrtan ishod.
"Verujem da Ešton želi da se dijalog okonča nekom vrstom sporazuma, ali da učesnicima u dijalogu neće nametati unapred zacrtana rešenja", kaže Balfur uz napomenu da bi diktat bio kontraproduktivan, jer dve strane ne bi bile iskreno zainteresovane da ga sprovode, a mogao bi i da bude oboren u parlamentima ili sudskim odlukama.
"U evropskim instituticijama su spremni da Beogradu i Prištini prepuste da same formulišu kakav sporazum hoće, ali su im vrlo jasno skrenuli pažnju šta neće", ukazuje Balfur i dodaje da su "crvene linije" EU promena granica i podela Kosova
U krajnjem ishodu, veruje Balfur, Srbija bi otvaranjem pregovora sa EU postala privlačnija za strane investitore i dobila šansu da se izvuče iz ekonomske krize koja se iz EU prelila na region.
Na primedbu da najnovija istraživanja pokazuju drastičan pad raspoloženja građana Srbije za evropske integracije, Balfur odgovara da bi Srbija bila u mnogo gorem položaju, i ekonomski i politički, ako bi odustala od evropskog puta, te da veruje da je većina građana toga svesna.
"Ako se otvore pregovori, ljudi će videti da se nešto pomera", kaže ona.
Tobi Vogel, urednik u casopisu "Juropien Vojs" , koji izlazi u Briselu na engleskom jeziku, smatra da više ne postoje značajne prepreke na putu Srbije ka Evropi.
"Rešen je problem sa Haškim tribunalom, koji je godinama bio opterećenje, a čak je i u vezi sa Kosovom postignut značajan napredak", kaže Vogel za Tanjug.
On, međutim, uočava da u diplomatskim krugovima sve više raste zabrinutost u vezi sa stabilnošću vladajuće koalicije u Srbiji.
"Niko o tome ne želi javno da govori da ne bi izgledalo kao mešanje u unutrašnje stvari, ali sam sa više strana čuo izraze zabrinutosti zbog izveštaja o unutrašnjim trvenjima u Beogradu".
Sem toga, tvrdi Vogel, postoji odranije izvesno nezadovoljstvo stepenom korupcije i organizovanog kriminala, mada je taj problem trenutno zaklonjen rešavanjem kosovskog pitanja.
I konačno, ukazuje on, zemlje kao što su Nemačka i Švedska su frustrirane zbog problema lažnih azilanata, koji vlasti u Srbiji po njihovom mišljenju nedovoljno efikasno rešavaju.
"Oni ne znaju tačno kako bi to Srbija trebalo da reši, ali žele rezultate, jer su pod rastućim pritiskom javnog mnenja, koji ovaj problem doživljava vrlo emotivno", kaže on.
Vogel, međutim, ne smatra da bi bilo koji od od tri navedena problema mogao da ozbiljno ugrozi odluku o datumu.
"Postoji iskrena volja da se Srbiji pomogne da se pomeri napred, ali će se pitanja vladavine prava i rešavanje pitanja azilanata mnogo više pominjati kad pregovori jednom počnu", smatra on.
Ostaje samo da se vidi koliko će ovaj optimizam u vezi sa Srbijom, koji donedavno nije bio uočljiv u Briselu, potrajati i, naravno, da li će Srbija iskoristiti "vrata mogućnosti", koja su trenutno širom otvorena.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je ranije u Sjedinjenim Američkim Držama "uživao" reputaciju trvdog nacionaliste, pokazao je u prvim mesecima upravljanja zemljom da želi da Srbija postane članica Evropske unije, ocenjuju politički analitičari u Vašingtonu.
Da Nikolić nastupa otvoreno prema EU, čak i više nego što se očekivalo, smatra potpredsednik Kejto instituta Ted Karpenter.
"Donekle sam iznenađen da nije zauzeo tvrđu nacionalnu poziciju. To je bila njegova reputacija. Ali, kada je izabran, on je postao predusretljiviji prema Zapadu, istovremeno tražeći i jačanje odnosa sa Rusijom", ocena je ovog analitičara iz Vašingtona.
Na pitanje kako gleda na bojazni, koje su se čule u nekim krugovima, da će Srbija sa Nikolićem na čelu biti izopštena iz međunarodne zajednice, Karpenter kaže da su to oduvek bile prazne pretnje.
Politika EU i SAD prema Beogradu se nije promenila.
"Zapadne sile nadaju se da će namamiti Srbiju u širi oblik saradnje, držeći u jednoj ruci šargarepu eventualnog članstva u EU i druge institucije, uz pogodnosti koje to nosi. Sem ako srpski lideri u potpunosti ne odbace taj put, SAD i vodeće zemlje EU neće pokušati da od Srbije naprave državu izgnanu iz međunarodne zajednice", dodao je Karpenter.
Nekadašnji ambasador SAD u Bosni i Hercegovini, a sada profesor na Džon Hopkins univerzitetu, Ričard Kauzlarić kaže da se iz izjava Nikolića jasno vidi da se on zalaže za članstvo Srbije u EU, što bivši američki diplomata smatra i najrealnijim scenarijem.
Kauzlarić u razgovoru za Tanjug ističe da šest meseci nije dug period da bi mogla da se da i konačna ocena o politici srpskog lidera, uz ukazivanje da će najveći izazov za njega kao predsednika biti ukupna ekonomska situacija, ne samo u Srbiji, već šire gledano u Evropi.
Vašingtonski dopisnik ruskog lista Rosiskaja Gazeta, Aleksandar Gasjuk, koji je dobar poznavalac kako američke i ruske politike, tako i prilika na Balkanu, ističe da je Nikolić uspostavio dobre odnose sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, ali da vodi i evropsku politiku.
Rusija je finansijski pomogla Srbiju u ovo vreme ekonomske krize, a ruske kompanije kao Lukoil, Gasprom i ruske železnice investiraju u Srbiju, i to je zasluga Nikolića
"Ako, s druge strane, Srbija na kraju postane članica EU, ruske kompanije će biti još srećnije, zato što bi onda vaša zemlja mogla da postane kapija za ruski biznis ka Uniji", ocenio je ruski dopisnik za Tanjug.
Gasjuk je ukazao i da je za Srbiju važno da na svom čelu ima čoveka koji ima jaka nacionalna osećanja, naročito kada se dešavaju slučajevi kao što je neuspešna istaga o trgovini organima, za koju zapadne zemlje niu preterano zainteresovane.
Kauzlarić upozorava na značaj regionalne politike Srbije, i potrebu da je Nikolić unapredi, posebno kad je reč o Bosni i Hercegovini, gde je bio diplomatski predstavnik.
"Odnosi Srbije sa Bosnom i Hercegovinom mogu da se ocene kao donekle razočaravajući. Ali, verujem da mogu da se poprave u budućnosti i to sa svim delovima BiH, uključujući i Republiku Srpsku", smatra nekadašnji diplomata koji je službovao u Sarajevu.
On je, međutim, pohvalio politiku predsednika Srbije u vezi sa kosovskim pitanjem, rekavši da mu deluje da postoji spremnost da se shvati realnost koja postoji na terenu.
"Po tom pitanju sam optimista i verujem da će to u budućnosti dovesti do pozitivnog napretka", istakao je Kauzlarić.
(Tanjug/MONDO, na slici Nikolić u poseti Turskoj, Beta/AP)
