Predsednik Srbije biće prvi govornik na debati u Generalnoj skupštini UN o ulozi međunarodnih krivičnih tribunala u ostvarivanju pravde i pomirenju naroda.
Na adrese članica UN u utorak su otišla pisma-pozivi za učešće u diskusiji koja je zakazana za 10. april u Njujorku, pišu "Novosti".
Slanjem poziva je počela formalna priprema ove sednice, koju je u u novembru inicirao predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić posle oslobađajuće odluke Žalbenog veća Haškog tribunala za hrvatske generale Ante Gotovinu i Mladena Markača.
Jeremić je rekao da pripreme za javnu raspravu teku dobro i da će na državama članicama biti da iznesu svoje mišljenje tokom debate.
"Verujem da će naši napori pomoći ostvarenju onoga što smatram da treba da bude najvažniji cilj, a to je istinsko pomirenje između naroda", rekao je Jeremić za sutrašnje izdanje lista.
Uloga predsednika GS, kako navodi, bila je da izabere temu i obezbedi najvišu svetsku pozornicu, kao i da ono što bude izrečeno u raspravi postane zvanični dokument UN.
Predsednik Generalne skupštine UN ovlašćen je da po okončanju rasprave sastavi zvaničan dokument UN koji će obuhvatiti sadržaj diskusije,navodi list.
Ukoliko se za raspravu prijavi predsedavajući predsedništva BiH Nebojša Radmanović, on će govoriti odmah posle srpskog predsednika Tomislava Nikolićai, a treći će biti predsednik Ruande, zemlju koja takođe ima "svoj" sud.
Zatim slede predstavnici ostalih država članica UN i posmatrača, a interesovanje za debatu su pokazale Rusija, Kina, SAD, EU, Brazil, Južna Afrika, Kenija...
Još nije poznato da li će Hrvatska biti za govornicom GS UN tog dana, ali ako odluka bude da ovu zemlju predstavlja njen predsednik Ivo Josipović, i on će biti u vrhu liste govornika, navode "Novosti".
Uvodne reči 10. aprila imaće generalni sekretar UN i predsednik GS UN. U prepodnevnom delu govoriće predstavnici država članica UN i visoki predstavnici sudova.
Poziv je upućen Međunarodnom krivičnom sudu, kao i sudovima za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.
U popodnevnom delu biće dva panela pod nazivom: ”Pravda” i ”Pomirenje”. Na njima će i publika moći da postavlja pitanja, a učesnici će biti istoričari, predstavnici udruženja žrtava, visoki bivši funkcioneri Tribunala.
(Tanjug, foto: Wikimedia.org)
Slanjem poziva je počela formalna priprema ove sednice, koju je u u novembru inicirao predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić posle oslobađajuće odluke Žalbenog veća Haškog tribunala za hrvatske generale Ante Gotovinu i Mladena Markača.
Jeremić je rekao da pripreme za javnu raspravu teku dobro i da će na državama članicama biti da iznesu svoje mišljenje tokom debate.
"Verujem da će naši napori pomoći ostvarenju onoga što smatram da treba da bude najvažniji cilj, a to je istinsko pomirenje između naroda", rekao je Jeremić za sutrašnje izdanje lista.
Uloga predsednika GS, kako navodi, bila je da izabere temu i obezbedi najvišu svetsku pozornicu, kao i da ono što bude izrečeno u raspravi postane zvanični dokument UN.
Predsednik Generalne skupštine UN ovlašćen je da po okončanju rasprave sastavi zvaničan dokument UN koji će obuhvatiti sadržaj diskusije,navodi list.
Ukoliko se za raspravu prijavi predsedavajući predsedništva BiH Nebojša Radmanović, on će govoriti odmah posle srpskog predsednika Tomislava Nikolićai, a treći će biti predsednik Ruande, zemlju koja takođe ima "svoj" sud.
Zatim slede predstavnici ostalih država članica UN i posmatrača, a interesovanje za debatu su pokazale Rusija, Kina, SAD, EU, Brazil, Južna Afrika, Kenija...
Još nije poznato da li će Hrvatska biti za govornicom GS UN tog dana, ali ako odluka bude da ovu zemlju predstavlja njen predsednik Ivo Josipović, i on će biti u vrhu liste govornika, navode "Novosti".
Uvodne reči 10. aprila imaće generalni sekretar UN i predsednik GS UN. U prepodnevnom delu govoriće predstavnici država članica UN i visoki predstavnici sudova.
Poziv je upućen Međunarodnom krivičnom sudu, kao i sudovima za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.
U popodnevnom delu biće dva panela pod nazivom: ”Pravda” i ”Pomirenje”. Na njima će i publika moći da postavlja pitanja, a učesnici će biti istoričari, predstavnici udruženja žrtava, visoki bivši funkcioneri Tribunala.
(Tanjug, foto: Wikimedia.org)
