Merilo za osvajanje poslaničkih manadata sa izbornih lista bio bi uspeh kandidata na izborima.
"Smatram da politička scena treba da se uozbilji, ukrupni i pojednostavi. To se ne može učiniti nikakvim dekretom - to treba da bude deo jednog prirodnog političkog procesa, a preduslov za to jeste da se izmeni postojeći izborni zakon”, rekao je Ljajić Tanjugu.
On je naveo da u parlamentu trenutno ima oko 46 političkih stranaka i primetio da praktično u parlament nije ušao “samo onaj koji nije učestvovao na izborima”, jer se uvek preko neke koalicije, pojedine političke grupacije domognu jednog ili dva mandata i tako dobiju status parlamentarne stranke.
Ljajić je ukazao i da je Srbija od 2000. godine do danas uvek imala vlade koje su prilično heterogene i brojne što je, kako ističe, u velikoj meri uticalo na efikasnost tih vlada, jer usporava proces donošenja odluka, a posledično utiče na ukupne reforme i dinamiku njihovog ostvarivanja.
“Zato smo i predložili model izbornog zakona sa takozvanim stepenastim izbornim cenzusom i da census za pojedinačni nastup stranke bude ili ostane pet odsto, o tome naravno moze da se razgovara da li pet ili mozda manji, ali da za dvočlane koalicije bude sedam odsto, za tročlane devet…”, objasnio je lider SDPS.
Prema njegovim rečima, na taj način bi imali politički proces koji će neminovno voditi ka ukrupnjavanju političke scene i koncentraciji kvaliteta, “jer bi to onda značilo da svaka stranka mora zaista najbolje ljude da kvalifikuje i kandiduje na svojim listama”.
On je dodao i da SDPS takođe predlaže da stranke, odnosno lideri političkih stranaka, ne određuju ko će ući u parlament.
“Ni prošli model izbornog zakona gde su stranke određivale ko će sa liste od 250 ići u parlament nije bio dobar. Ovaj sadašnji je još gori model gde imate unapred definisanu listu i znate u startu ko će ući u skupštinu bez obzira na angažman pojedinačnog člana ili kandidata sa te liste”, rekao je Ljajić.
“Zato mi predlažemo da zavisno od broja izbornih glasova idu oni kandidati sa liste koji ostvare najbolje rezultate i postignu najveći uspeh sa te pojedinačne liste ili koalicije”, objasnio je lider SDPS.
Prema njegovom mišljenju, to sa jedne strane jeste pošteno, a sa druge svako bi razmišljao koga će kandidovati na tim listama.
On je rekao da SDPS povodom ove ideje još nije kontaktirala koalicione partnere, ali navodi da ovo treba da bude “radni materijal”, koji je podložan promenama.
“Ovo je jedan ideja koju mi kandidujemo i oko nje treba da bude postignut što širi politički konsenzus, ako ne i potpuni, i da ne razmišljamo onda da nakon dve ili tri godine opet menjamo izborna pravila i izborni zakon. Zato to treba da bude predmet ozbiljnih konsultacija dok ne dođemo do konačne verzije zakona koja će ući u skupštinu”, smatra Ljajić.
On je rekao da očekuje da će njegova stranka do kraja meseca izaći sa nacrtom zakona, da će ga poslati svim političkim strankama, nevladinim organizacijama…
“Imaćemo javnu raspravu sa ciljem da zaista dođemo do najboljih rešenja, spremni smo da prihvatimo sve sugestije i predloge kako bi bio što bolji i kvalitetniji i tek onda da razmišljamo o tome kada će ići u skupštinu”, podvukao je Ljajić.
(Tanjug, foto: Beta, Emil Vaš)
"Smatram da politička scena treba da se uozbilji, ukrupni i pojednostavi. To se ne može učiniti nikakvim dekretom - to treba da bude deo jednog prirodnog političkog procesa, a preduslov za to jeste da se izmeni postojeći izborni zakon”, rekao je Ljajić Tanjugu.
On je naveo da u parlamentu trenutno ima oko 46 političkih stranaka i primetio da praktično u parlament nije ušao “samo onaj koji nije učestvovao na izborima”, jer se uvek preko neke koalicije, pojedine političke grupacije domognu jednog ili dva mandata i tako dobiju status parlamentarne stranke.
Ljajić je ukazao i da je Srbija od 2000. godine do danas uvek imala vlade koje su prilično heterogene i brojne što je, kako ističe, u velikoj meri uticalo na efikasnost tih vlada, jer usporava proces donošenja odluka, a posledično utiče na ukupne reforme i dinamiku njihovog ostvarivanja.
“Zato smo i predložili model izbornog zakona sa takozvanim stepenastim izbornim cenzusom i da census za pojedinačni nastup stranke bude ili ostane pet odsto, o tome naravno moze da se razgovara da li pet ili mozda manji, ali da za dvočlane koalicije bude sedam odsto, za tročlane devet…”, objasnio je lider SDPS.
Prema njegovim rečima, na taj način bi imali politički proces koji će neminovno voditi ka ukrupnjavanju političke scene i koncentraciji kvaliteta, “jer bi to onda značilo da svaka stranka mora zaista najbolje ljude da kvalifikuje i kandiduje na svojim listama”.
On je dodao i da SDPS takođe predlaže da stranke, odnosno lideri političkih stranaka, ne određuju ko će ući u parlament.
“Ni prošli model izbornog zakona gde su stranke određivale ko će sa liste od 250 ići u parlament nije bio dobar. Ovaj sadašnji je još gori model gde imate unapred definisanu listu i znate u startu ko će ući u skupštinu bez obzira na angažman pojedinačnog člana ili kandidata sa te liste”, rekao je Ljajić.
“Zato mi predlažemo da zavisno od broja izbornih glasova idu oni kandidati sa liste koji ostvare najbolje rezultate i postignu najveći uspeh sa te pojedinačne liste ili koalicije”, objasnio je lider SDPS.
Prema njegovom mišljenju, to sa jedne strane jeste pošteno, a sa druge svako bi razmišljao koga će kandidovati na tim listama.
On je rekao da SDPS povodom ove ideje još nije kontaktirala koalicione partnere, ali navodi da ovo treba da bude “radni materijal”, koji je podložan promenama.
“Ovo je jedan ideja koju mi kandidujemo i oko nje treba da bude postignut što širi politički konsenzus, ako ne i potpuni, i da ne razmišljamo onda da nakon dve ili tri godine opet menjamo izborna pravila i izborni zakon. Zato to treba da bude predmet ozbiljnih konsultacija dok ne dođemo do konačne verzije zakona koja će ući u skupštinu”, smatra Ljajić.
On je rekao da očekuje da će njegova stranka do kraja meseca izaći sa nacrtom zakona, da će ga poslati svim političkim strankama, nevladinim organizacijama…
“Imaćemo javnu raspravu sa ciljem da zaista dođemo do najboljih rešenja, spremni smo da prihvatimo sve sugestije i predloge kako bi bio što bolji i kvalitetniji i tek onda da razmišljamo o tome kada će ići u skupštinu”, podvukao je Ljajić.
(Tanjug, foto: Beta, Emil Vaš)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Mondo ukrštenica za 26. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Goranu Vesiću se pogoršalo zdravstveno stanje: Prebačen u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo