Sonja Biserko ocenila je da nije iznenađenje što su nedavni događaji vezani za "aferu Šarić" i vreme i način na koji su objavljeni, usmereni na diskreditaciju premijera Ivice Dačića, zbog uspeha u pregovorima sa Prištinom.
"Postavlja se pitanje da li će Dačić politički preživeti udar i imati priliku da pregovore privede kraju", upozorila je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbijina na okruglom stolu "Gde je Kosovo danas".
Ona je rekla da ulazak pregovora u fazu kada se mogu očekivati rezultati, predstavlja uspeh, "imajući u vidu otpor koji vlada u uticajnim krugovima u srbijanskoj eliti, jak je i u vladajućoj koaliciji, a pogotovo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi".
Biserko smatra da je dnevna razmena kompromitujućih informacija deo opšteg raspada institucija i društva, ali da je, "u tom čitavom galimatijasu jasno da je jedan od ciljeva osporavanje dijaloga sa Prištinom".
Nezavisnost Kosova je, prema njenom mišljenju, realnost i Srbija će, pre ili kasnije, morati da se suoči s tim i dodala "čim pre to bolje".
"Mislim da ova verbalna agonija koja traje već mesecima treba da se privede kraju i da se oslobodi prostor za neko konstruktivno delovanje na političkoj sceni Srbije", konstatovala je Biserko.
Član skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Zoran Ostojić je, pozdravljajući podizanje dijaloga Beograda i Prištine na politički nivo, ocenio da je cilj toga odustajanje od stava bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića da se Kosovo neće priznati ni eksplicitno ni implicitno.
Odustaje se, dodao je Ostojić, od onog implicitnog, a eksplicitno, "de fakto" verovatno će nekad u budućnosti doći na dnevni red, nekoj drugoj Vladi.
"Ali 'de jure', pa već se desilo sastankom dva predsednika i razgovorom dva premijera", ukazao je on.
Ostojić je rekao da ovo što se sada dešava sa pregovorima nije nova politika Srbije, nego ispunjavanje forma prema Briselu, da bi se opstalo na vlasti.
"A suštinski, ono što bi trebalo da promeni odnos između Albanaca i Srba i Beograda i Prištine, što bi trebalo da nas suoči sa nečim što se zove prošlost, toga nema", napomenuo je on.
Nedostatak te nove politike, Ostojić je ilustrovao činjenicom da, i pored pomaka u dijalogu, ministar pravde "mitinguje" sa desničarskim organizacijama, što je dokaz da se vodi "jedna politika za Brisel, a druga za Beograd" i da se radi o licemerju i dvoličnosti.
Potpredsednik Skupštine Kosova Petar Miletić ukazao je da od normalizacije odnosa Beograda i Prištine najviše koristi imaju kosovski Srbi, jer se najveći broj tema sa pregvoora u Briselu tiče njih.
Miletić je odao priznanje Dačiću i kosovskom premijeru Hašimu Tačiju na hrabrosti da se počnu dijalog i ocenio da obojica zbog toga trpe velike napade u Beogradu i Prištini.
Na okruglom stolu učestvovao je i glavni urednik prištinske televizije Kohavižn Adriatik Keljmendi, koji je upozorio na opasnost od podele Kosova, za šta se zalažu Srbi sa severa i neki u Beogradu, jer bi to Srbiju automatski dovelo u sukob sa NATO.
"Beograd i Priština treba da shvate da Kosovo i njegova nezavisnost ne predstavlja samo volju Albanaca i Srba.
Bio je rat i međunarodna zajednica je uspostavila mir i pokazala gde je granica", rekao je on.
(FoNet/Foto: Sava Radovanović, Tanjug)
Ona je rekla da ulazak pregovora u fazu kada se mogu očekivati rezultati, predstavlja uspeh, "imajući u vidu otpor koji vlada u uticajnim krugovima u srbijanskoj eliti, jak je i u vladajućoj koaliciji, a pogotovo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi".
Biserko smatra da je dnevna razmena kompromitujućih informacija deo opšteg raspada institucija i društva, ali da je, "u tom čitavom galimatijasu jasno da je jedan od ciljeva osporavanje dijaloga sa Prištinom".
Nezavisnost Kosova je, prema njenom mišljenju, realnost i Srbija će, pre ili kasnije, morati da se suoči s tim i dodala "čim pre to bolje".
"Mislim da ova verbalna agonija koja traje već mesecima treba da se privede kraju i da se oslobodi prostor za neko konstruktivno delovanje na političkoj sceni Srbije", konstatovala je Biserko.
Član skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Zoran Ostojić je, pozdravljajući podizanje dijaloga Beograda i Prištine na politički nivo, ocenio da je cilj toga odustajanje od stava bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića da se Kosovo neće priznati ni eksplicitno ni implicitno.
Odustaje se, dodao je Ostojić, od onog implicitnog, a eksplicitno, "de fakto" verovatno će nekad u budućnosti doći na dnevni red, nekoj drugoj Vladi.
"Ali 'de jure', pa već se desilo sastankom dva predsednika i razgovorom dva premijera", ukazao je on.
Ostojić je rekao da ovo što se sada dešava sa pregovorima nije nova politika Srbije, nego ispunjavanje forma prema Briselu, da bi se opstalo na vlasti.
"A suštinski, ono što bi trebalo da promeni odnos između Albanaca i Srba i Beograda i Prištine, što bi trebalo da nas suoči sa nečim što se zove prošlost, toga nema", napomenuo je on.
Nedostatak te nove politike, Ostojić je ilustrovao činjenicom da, i pored pomaka u dijalogu, ministar pravde "mitinguje" sa desničarskim organizacijama, što je dokaz da se vodi "jedna politika za Brisel, a druga za Beograd" i da se radi o licemerju i dvoličnosti.
Potpredsednik Skupštine Kosova Petar Miletić ukazao je da od normalizacije odnosa Beograda i Prištine najviše koristi imaju kosovski Srbi, jer se najveći broj tema sa pregvoora u Briselu tiče njih.
Miletić je odao priznanje Dačiću i kosovskom premijeru Hašimu Tačiju na hrabrosti da se počnu dijalog i ocenio da obojica zbog toga trpe velike napade u Beogradu i Prištini.
Na okruglom stolu učestvovao je i glavni urednik prištinske televizije Kohavižn Adriatik Keljmendi, koji je upozorio na opasnost od podele Kosova, za šta se zalažu Srbi sa severa i neki u Beogradu, jer bi to Srbiju automatski dovelo u sukob sa NATO.
"Beograd i Priština treba da shvate da Kosovo i njegova nezavisnost ne predstavlja samo volju Albanaca i Srba.
Bio je rat i međunarodna zajednica je uspostavila mir i pokazala gde je granica", rekao je on.
(FoNet/Foto: Sava Radovanović, Tanjug)
