Vladimir Drobnjak tvrdi da je dobijanje datuma veliki izazov, ali posao počinje tak kada pregovori krenu.
Glavni pregovarač Hrvatske u procesu pristupanja EU poručio je danas da je dobijanje datuma početka pregovora sa EU za svaku državu veliki politički izazov, ali da pravi posao počinje tek po otvaranju pregovora, i da je, kada je o Srbiji reč, nemoguće proceniti koliko će dugotrajan biti proces pregovaranja.
"Mogu vas blokirati ovde i onde, ali ne mogu blokirati vašu odlučnost da sprovodite reforme kod kuće. Najvazniji u ovom procesu su otpornost, optimizam i realizam, ali svaka kap znoja na kraju se zlatom vraća", rekao je Drobnjak, koji je i ambasador Hrvatske pri EU.
Na javnoj debati u Skupštini Srbije, kojoj su prisustvovali predstavnici državne uprave i nevladinog sektora, Drobnjak nije želeo da spekuliše o tome koliko će Srbiji vremena biti potrebno da završi pregovore.
To će, kako je objasnio, zavisiti od efikasnosti srpske administracije i prirode i broja merila, odnosno personalizovanih zahteva u okviru programa reformi.
Drobnjak je podsetio da je Turska pregovore počela pre Hrvatske, ali da Turska danas, od ukupno 35 poglavlja u pregovorima, ima samo jedno pogavlje zatvoreno i 12 otvorenih, dok će Hrvatska u EU biti primljena nakon šestogodišnjeg pregovaranja.
Najvažnije je, kako je poručio, da se u Srbiji ne dovodi u pitanje konačni cilj, jer brzina procesa evrointegracija je bitna i na nju država kandidat može samo delimično da utiče.
"Niko u Briselu ne sumnja u potrebu da Srbija postane članica EU, u vašem slučaju je samo pitanje kada. Kada raščistite sa vašom javnošću da je pitanje 'da li' rešeno, onda ćete se i lakše nositi sa pitanjem 'kada'", kazao je Drobnjak, koji je današnje predavanje u Skupštine Srbije započeo parafrazom motoa romana "Ana Karenjina" - sva uspešna proširenja su ista, sva teška su teška na svoj način.
Veći deo obraćanja Drobnjak je posvetio tehničkim aspektima procesa pregovaranja, jer, kako je objasnio, onaj ko ne zna pravila, koliko god banalna ona bila, ne može da učestvuje u igri, tako da se i Srbija mora do detalja upoznati sa pravilima pretpristupne igre.
Pregovaranje sa EU, kako je istakao, zapravo nije pregovaranje već primena evropskih pravnih tekovana, a pregovara se jedino o prelaznim periodima, odnosno vremenu koje nova država članica ima da po ulasku u EU sprovede neku od obaveza.
Ilustrujući ozbiljnost predstojećeg procesa, Drobnjak je kazao da "aki kominoter", odnosno zbir pravnih tekovina EU, danas ima oko 120 hiljada stranica, dok je u vreme kada su u uniju ulazili Velika Britanija, Irska i Danska imao svega 30 hiljada stranica.
"Pregovori su čvrsta simbioza politike, prava, tehnike i logistike, i ako maknute jednu od četiri noge, stolica pada. Čim se ta simbioza shvati u svoj svojoj punoći, pregovori su lakši", rekao je Drobnjak.
On je podsetio da su poslednjih godina pravila za ulazak novih članica u EU pooštrena, i da je Hrvatska prva koja će biti primljena pošto je zadovoljila igrajući po strožim propozicijama, koja su uključivale veći broj poglavlja i takozvane "benčmarke", odnosno merila.
"Nekada se poglavlje u pregovorima moglo zatvoriti tako što će se vlada politički obavezati da će nešto učiniti, danas prvo morate da učinite pa da se poglavlje zatvori", nagovestio je Drobnjak šta Srbiju očekuje onda kada uđe u pregovore.
On smatra da će Srbija, kao i Hrvatska, poslednje zatvoriti poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava.
"Poglavlje 23 ćete poslednje zatvoriti, ali vaša prednost u odnosu na nas je to što znate da vas čekaju merila i poglavlje 23", rekao je Drobnjak.
Ističući da je termin "benčmark", to jest merilo, najavažniji u procesu pregovaranja, Drobnjak je objasnio da se merilima individualizuje proces pridruživanja uzimanjem u obzir posebnosti neke države, a Hrvatska ih je imala oko 400.
"Merila imaju dve velike prednosti, jer olakšavaju sprovođenje reforme i Hratska je danas bolja zemlja nego kada je počinjala proces integracija. To je najveća investicija u vlastiti kredibilitet", rekao je Drobnjak.
Srpskim pregovaračima posavetovao je da Evropsku komisiju prihvate kao najvećeg prijatelja, jer ona će najviše tražiti i biti izvor frustracija ali će istovremeno najčvršće zastupati Srbiju pred državama članicama.
Pomoćik hrvatskog ministra za sporne i evropske poslove Hrvoje Marušić, koji predvodi delegaciju te države u poseti Beogradu, poručio je da je Hrvatska spremna da sva iskustva iz procesa evrointegracija podeli sa susedima jer je u njenom interesu da prostor zapadnog Balkana bude evropska regija.
Debati je prisustvoavo i šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer koji je istakao važnost saradnje Srbije i Hrvatske, ne samo zbog efikasnijih evrointegrativnih procesa, već i zbog trajnog pomirenja u regionu.
"Srbija i Hrvatska imaju sličnu prošlost, ali i slične izazove. Srbija može učiti iz pozitivnih iskustava ali i iz poteškoća s kojima se Hratska susretala na putu ka EU", rekao je Dežer.
Zahvaljujući gostima iz Hrvatske, organizator današnje javne debate, direktor vladine kancelarije za evrointegracije Milan Pajević objasnio je da je cilj današnje diskusije bio da se razbiju iluzije da je ulazak bilo koje zemlje u EU bio jednostavan i lak.
Naglašavajući važnost reformskog dela procesa evroi ntegracija u poređenju sa njegovim ritmom, Pajević je zaključio da "datumi dolaze kao polsedica uloga koji svakodnevno investiramo reformisući naše društvo".
(Tanjug Foto Beta Milan Obradović)
"Mogu vas blokirati ovde i onde, ali ne mogu blokirati vašu odlučnost da sprovodite reforme kod kuće. Najvazniji u ovom procesu su otpornost, optimizam i realizam, ali svaka kap znoja na kraju se zlatom vraća", rekao je Drobnjak, koji je i ambasador Hrvatske pri EU.
Na javnoj debati u Skupštini Srbije, kojoj su prisustvovali predstavnici državne uprave i nevladinog sektora, Drobnjak nije želeo da spekuliše o tome koliko će Srbiji vremena biti potrebno da završi pregovore.
To će, kako je objasnio, zavisiti od efikasnosti srpske administracije i prirode i broja merila, odnosno personalizovanih zahteva u okviru programa reformi.
Drobnjak je podsetio da je Turska pregovore počela pre Hrvatske, ali da Turska danas, od ukupno 35 poglavlja u pregovorima, ima samo jedno pogavlje zatvoreno i 12 otvorenih, dok će Hrvatska u EU biti primljena nakon šestogodišnjeg pregovaranja.
Najvažnije je, kako je poručio, da se u Srbiji ne dovodi u pitanje konačni cilj, jer brzina procesa evrointegracija je bitna i na nju država kandidat može samo delimično da utiče.
"Niko u Briselu ne sumnja u potrebu da Srbija postane članica EU, u vašem slučaju je samo pitanje kada. Kada raščistite sa vašom javnošću da je pitanje 'da li' rešeno, onda ćete se i lakše nositi sa pitanjem 'kada'", kazao je Drobnjak, koji je današnje predavanje u Skupštine Srbije započeo parafrazom motoa romana "Ana Karenjina" - sva uspešna proširenja su ista, sva teška su teška na svoj način.
Veći deo obraćanja Drobnjak je posvetio tehničkim aspektima procesa pregovaranja, jer, kako je objasnio, onaj ko ne zna pravila, koliko god banalna ona bila, ne može da učestvuje u igri, tako da se i Srbija mora do detalja upoznati sa pravilima pretpristupne igre.
Pregovaranje sa EU, kako je istakao, zapravo nije pregovaranje već primena evropskih pravnih tekovana, a pregovara se jedino o prelaznim periodima, odnosno vremenu koje nova država članica ima da po ulasku u EU sprovede neku od obaveza.
Ilustrujući ozbiljnost predstojećeg procesa, Drobnjak je kazao da "aki kominoter", odnosno zbir pravnih tekovina EU, danas ima oko 120 hiljada stranica, dok je u vreme kada su u uniju ulazili Velika Britanija, Irska i Danska imao svega 30 hiljada stranica.
"Pregovori su čvrsta simbioza politike, prava, tehnike i logistike, i ako maknute jednu od četiri noge, stolica pada. Čim se ta simbioza shvati u svoj svojoj punoći, pregovori su lakši", rekao je Drobnjak.
On je podsetio da su poslednjih godina pravila za ulazak novih članica u EU pooštrena, i da je Hrvatska prva koja će biti primljena pošto je zadovoljila igrajući po strožim propozicijama, koja su uključivale veći broj poglavlja i takozvane "benčmarke", odnosno merila.
"Nekada se poglavlje u pregovorima moglo zatvoriti tako što će se vlada politički obavezati da će nešto učiniti, danas prvo morate da učinite pa da se poglavlje zatvori", nagovestio je Drobnjak šta Srbiju očekuje onda kada uđe u pregovore.
On smatra da će Srbija, kao i Hrvatska, poslednje zatvoriti poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava.
"Poglavlje 23 ćete poslednje zatvoriti, ali vaša prednost u odnosu na nas je to što znate da vas čekaju merila i poglavlje 23", rekao je Drobnjak.
Ističući da je termin "benčmark", to jest merilo, najavažniji u procesu pregovaranja, Drobnjak je objasnio da se merilima individualizuje proces pridruživanja uzimanjem u obzir posebnosti neke države, a Hrvatska ih je imala oko 400.
"Merila imaju dve velike prednosti, jer olakšavaju sprovođenje reforme i Hratska je danas bolja zemlja nego kada je počinjala proces integracija. To je najveća investicija u vlastiti kredibilitet", rekao je Drobnjak.
Srpskim pregovaračima posavetovao je da Evropsku komisiju prihvate kao najvećeg prijatelja, jer ona će najviše tražiti i biti izvor frustracija ali će istovremeno najčvršće zastupati Srbiju pred državama članicama.
Pomoćik hrvatskog ministra za sporne i evropske poslove Hrvoje Marušić, koji predvodi delegaciju te države u poseti Beogradu, poručio je da je Hrvatska spremna da sva iskustva iz procesa evrointegracija podeli sa susedima jer je u njenom interesu da prostor zapadnog Balkana bude evropska regija.
Debati je prisustvoavo i šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer koji je istakao važnost saradnje Srbije i Hrvatske, ne samo zbog efikasnijih evrointegrativnih procesa, već i zbog trajnog pomirenja u regionu.
"Srbija i Hrvatska imaju sličnu prošlost, ali i slične izazove. Srbija može učiti iz pozitivnih iskustava ali i iz poteškoća s kojima se Hratska susretala na putu ka EU", rekao je Dežer.
Zahvaljujući gostima iz Hrvatske, organizator današnje javne debate, direktor vladine kancelarije za evrointegracije Milan Pajević objasnio je da je cilj današnje diskusije bio da se razbiju iluzije da je ulazak bilo koje zemlje u EU bio jednostavan i lak.
Naglašavajući važnost reformskog dela procesa evroi ntegracija u poređenju sa njegovim ritmom, Pajević je zaključio da "datumi dolaze kao polsedica uloga koji svakodnevno investiramo reformisući naše društvo".
(Tanjug Foto Beta Milan Obradović)
