Šef Delegacije Evrope unije u Srbiji Vensan Dežer rekao je danas da manji broj lažnih azilanata iz Srbije dolazi u zemlje EU. Po njegovim rečima Srbiji treba još jedan centar za azilante,
Dežer je u pauzi konferencije o migracijama kazao novinarima u Skupštini Srbije da se nada da to što je broj lažnih azilanata iz Srbije sada manji, nije "samo sezonska pojava".
Njih je 2011. godine bilo više od 13.000, a dolazili su u EU i prošle godine.
Dežer je istakao da Srbija treba da sprečava zloupotrebu traženja azila i da pojača kontrolu granice.
On je naveo da se iz zemalja EU 99 odsto tražilaca azila iz Srbije pošalje natrag na osnovu sporazuma o readmisiji.
Neke od članica EU su ubrzale postupak za rešavanje zahteva za odobravanje azila, a na nivou EU se razmatra promena propisa koji regulišu ukupnu migracionu politiku.
Komesar za izbeglice i migracije Srbije Vladimir Cucić je na skupu u Skupštini kazao da je Srbija "dala sve" da reši problem lažnih azilanata, i da očekuje da će tome pomoći ubrzavanje procedure za
rešavanje zahteva za azil u zemljama EU.
Srbiji je potreban još jedan centar za azilante jer su centri u Bogovađi i Banji Koviljači puni,rečeno je danas na skupu u Skupštini Srbije o migracijama.
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić rekao je da godišnje kroz Srbiju prođe 10.000 ljudi koji traže azil i obaveza je Srbije da im pomogne.
"Postoji naša jasna obaveza ne samo zbog evropske integracije, nego velika ljudska obaveza", kazao je Cucić novinarima.
Naveo je da sada ni jedan tražilac azila u Srbiji nije izvan prihvatnih centara, a obezbeđena je i "neka vrsta prihvatilišta" u Vračevićima za azilante čiji broj varira - danas ih je 45, a pre dva dan bilo ih je 90.
"Nikoga ne smemo da pustimo da trune po šumi. Ne možemo dopustiti da obijaju vikendice samo da bi bili na suvom i pod krovom", rekao je Cucić i dodao da ne postoji problem kriminlaiteta među azilantima.
On je naveo da "ne vidi ni 20. deo priča o problemima sa azilantima" u Srbiji "koje se pletu po novinama".
"Ako imamo ikakav problem s njima, to je problem koji mi njima stvaramo", kazao je Cucić.
Dežer tvrdi da je izgradnje novog centra za azilante, važno i kako se u Srbiji razmatraju zahtevi za azil koji u poslednje dve godine nije dobio ni jedan stranac u
Srbiji.
Dežer je kazao da se Srbija, koja je na putu ka EU, smatra ne samo državom porekla migranata, nego i državom tranzita i državom odredišta azilanata. Međutim, Srbija je i dalje u velikoj meri tek na početku utvrđivanja migracione politike.
Migracije se, kako je rekao Dežer, često vide kao pretnja i pretvaraju se u osećanja protiv migranata i izazov su i za zemlje EU i za Srbiju, "ali mogu biti pretvorene u šansu".
"Ako se budemo pravilno odnosili prema migracijama stvorićemo tu šansu, a za to je potrebna saradnja", rekao je Dežer i dodao da se sveobuhvatna migraciona politika EU zasniva na solidarnosti i odgovornosti.
(Beta, foto: Tanjug, Tanja Valič)
Njih je 2011. godine bilo više od 13.000, a dolazili su u EU i prošle godine.
Dežer je istakao da Srbija treba da sprečava zloupotrebu traženja azila i da pojača kontrolu granice.
On je naveo da se iz zemalja EU 99 odsto tražilaca azila iz Srbije pošalje natrag na osnovu sporazuma o readmisiji.
Neke od članica EU su ubrzale postupak za rešavanje zahteva za odobravanje azila, a na nivou EU se razmatra promena propisa koji regulišu ukupnu migracionu politiku.
Komesar za izbeglice i migracije Srbije Vladimir Cucić je na skupu u Skupštini kazao da je Srbija "dala sve" da reši problem lažnih azilanata, i da očekuje da će tome pomoći ubrzavanje procedure za
rešavanje zahteva za azil u zemljama EU.
Srbiji je potreban još jedan centar za azilante jer su centri u Bogovađi i Banji Koviljači puni,rečeno je danas na skupu u Skupštini Srbije o migracijama.
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić rekao je da godišnje kroz Srbiju prođe 10.000 ljudi koji traže azil i obaveza je Srbije da im pomogne.
"Postoji naša jasna obaveza ne samo zbog evropske integracije, nego velika ljudska obaveza", kazao je Cucić novinarima.
Naveo je da sada ni jedan tražilac azila u Srbiji nije izvan prihvatnih centara, a obezbeđena je i "neka vrsta prihvatilišta" u Vračevićima za azilante čiji broj varira - danas ih je 45, a pre dva dan bilo ih je 90.
"Nikoga ne smemo da pustimo da trune po šumi. Ne možemo dopustiti da obijaju vikendice samo da bi bili na suvom i pod krovom", rekao je Cucić i dodao da ne postoji problem kriminlaiteta među azilantima.
On je naveo da "ne vidi ni 20. deo priča o problemima sa azilantima" u Srbiji "koje se pletu po novinama".
"Ako imamo ikakav problem s njima, to je problem koji mi njima stvaramo", kazao je Cucić.
Dežer tvrdi da je izgradnje novog centra za azilante, važno i kako se u Srbiji razmatraju zahtevi za azil koji u poslednje dve godine nije dobio ni jedan stranac u
Srbiji.
Dežer je kazao da se Srbija, koja je na putu ka EU, smatra ne samo državom porekla migranata, nego i državom tranzita i državom odredišta azilanata. Međutim, Srbija je i dalje u velikoj meri tek na početku utvrđivanja migracione politike.
Migracije se, kako je rekao Dežer, često vide kao pretnja i pretvaraju se u osećanja protiv migranata i izazov su i za zemlje EU i za Srbiju, "ali mogu biti pretvorene u šansu".
"Ako se budemo pravilno odnosili prema migracijama stvorićemo tu šansu, a za to je potrebna saradnja", rekao je Dežer i dodao da se sveobuhvatna migraciona politika EU zasniva na solidarnosti i odgovornosti.
(Beta, foto: Tanjug, Tanja Valič)
