Rešenje statusa Kosova ne može biti izuzetak već mora važiti i za druge svetske probleme, većinski je stav Parlamentarne skupštine OEBS-a, koja je u utorak u Briselu razmatrala kosovsko pitanje.
Podnosilac izveštaja o "Jačanju ljudske bezbednosti na području OEBS-a", austrijski parlamentarac Volfgang Grosruk, ocenio je da su pregovori o statusu Kosova "najtrnovitiji problem Balkana".
Grosruk je pozvao na "krajnji oprez", na saradnju EU i OEBS-a u rešavanju kosovskog pitanja i naglasio da je na Balkanu od ključne važnosti bitka protiv organizovanog kriminala, korupcije, trgovine ljudima, kao i obezbedjenje povratka izbeglica i zaštita vlasništva, što je bitno za privlačenje investicija.
Parlamentarci OEBS-a su za sredu ostavili konačno usvajanje rezolucije o jugoistočnoj Evropi, u kojoj se naglašava važnost da "bilo koje rešenje statusa Kosova mora obezbediti multietničko i multikulturno Kosovo, uz potpunu zaštitu prava manjina".
Šefica stalne srpske delegacije u OEBS-u Suzana Grubješić izjavila je da Srbija nije uopšte zadovoljna stanjem na Kosovu i da je apsolutno nužno zaštiti prava Srba i drugih nealbanaca.
"Razvoj multietničkog i multiverskog društva i civilnih institucija na Kosovu je sučeljen s ogromnim teškoćama i to je dovelo do nasilja kosovskih Albanaca protiv nealbanaca u martu 2004.", predočila je Suzana Grubješić u izveštaju na zasedanju.
Dodala je da medjunarodna zajednica, na žalost, "nije pružila ni jemstva, niti okvire za decentralizaciju i uskladjivanje s evropskim standardima na Kosovu", a da su Srbi i nealbanci i dalje žrtve nasilja iz etničkih pobuda, dok krivci za takvo nasilje dosad nisu izvedeni pred lice pravde.
Ona je insistirala na evropskom nivou zaštite manjina, evropskom modelu decentralizacije koji je predložila srpska vlada, kao i evropskom pristupu pitanju granica, što znači nepovredivost državnih granica, uz slobodan protok ljudi i robe.
Moraju se ispoštovati opšta medjunarodna načela koji su primenjivi na sve zemlje, a svakako ne da se rešenjem statusa Kosova tu napravi presedan, rekla je Suzana Grubješić.
Ocenila je da je tekst rezolucije u većini prihvatljiv, osim amandmana koje je podnela delegacija Azerbejdžana.
Objasnila je da su ti amandmani protivrečni, jer se najpre traži očuvanje granica, teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a potom se zagovara da rešenje statusa važi samo za Kosovo i traži da se to ne može primenjivati na druge teritorije.
Jasno je da se tu radi o sporu izmedju Azerbejdžzana i Jermenije oko oblasti Nagorno-Karabaha, a to je potvrdio i stav jermenske delegacije koja se suprotstavila ovom drugom stavu azerbejdžanskih parlamentaraca, rekla je ona.
(Beta)
Podnosilac izveštaja o "Jačanju ljudske bezbednosti na području OEBS-a", austrijski parlamentarac Volfgang Grosruk, ocenio je da su pregovori o statusu Kosova "najtrnovitiji problem Balkana".
Grosruk je pozvao na "krajnji oprez", na saradnju EU i OEBS-a u rešavanju kosovskog pitanja i naglasio da je na Balkanu od ključne važnosti bitka protiv organizovanog kriminala, korupcije, trgovine ljudima, kao i obezbedjenje povratka izbeglica i zaštita vlasništva, što je bitno za privlačenje investicija.
Parlamentarci OEBS-a su za sredu ostavili konačno usvajanje rezolucije o jugoistočnoj Evropi, u kojoj se naglašava važnost da "bilo koje rešenje statusa Kosova mora obezbediti multietničko i multikulturno Kosovo, uz potpunu zaštitu prava manjina".
Šefica stalne srpske delegacije u OEBS-u Suzana Grubješić izjavila je da Srbija nije uopšte zadovoljna stanjem na Kosovu i da je apsolutno nužno zaštiti prava Srba i drugih nealbanaca.
"Razvoj multietničkog i multiverskog društva i civilnih institucija na Kosovu je sučeljen s ogromnim teškoćama i to je dovelo do nasilja kosovskih Albanaca protiv nealbanaca u martu 2004.", predočila je Suzana Grubješić u izveštaju na zasedanju.
Dodala je da medjunarodna zajednica, na žalost, "nije pružila ni jemstva, niti okvire za decentralizaciju i uskladjivanje s evropskim standardima na Kosovu", a da su Srbi i nealbanci i dalje žrtve nasilja iz etničkih pobuda, dok krivci za takvo nasilje dosad nisu izvedeni pred lice pravde.
Ona je insistirala na evropskom nivou zaštite manjina, evropskom modelu decentralizacije koji je predložila srpska vlada, kao i evropskom pristupu pitanju granica, što znači nepovredivost državnih granica, uz slobodan protok ljudi i robe.
Moraju se ispoštovati opšta medjunarodna načela koji su primenjivi na sve zemlje, a svakako ne da se rešenjem statusa Kosova tu napravi presedan, rekla je Suzana Grubješić.
Ocenila je da je tekst rezolucije u većini prihvatljiv, osim amandmana koje je podnela delegacija Azerbejdžana.
Objasnila je da su ti amandmani protivrečni, jer se najpre traži očuvanje granica, teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a potom se zagovara da rešenje statusa važi samo za Kosovo i traži da se to ne može primenjivati na druge teritorije.
Jasno je da se tu radi o sporu izmedju Azerbejdžzana i Jermenije oko oblasti Nagorno-Karabaha, a to je potvrdio i stav jermenske delegacije koja se suprotstavila ovom drugom stavu azerbejdžanskih parlamentaraca, rekla je ona.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.