Posledica rada Zorana Đinđića je da danas imamo tek nekoliko stranaka koje se protive integraciji Srbije u EU, kaže funkcioner DS Gorica Mojović.
Evropske integracije srpskog društva veliko su poliitčko nasleđe rada Zorana Đinđića, kaže funkcioner Ds i Đinđićev saradnik Gorica Mojović, a upravo takva proevropska orijentacija stajala je premijera života, tvrdi predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije Sonja Biserko
Funkcionerka Demokratske stranke (DS) Gorica Mojović ocenila je danas, povodom 10 godina od smrti bivšeg premijera i lidera DS-a Zorana Đinđića, da su evropske integracije njegovo najveće nasleđe i ukazala da sada među političkim strankama postoji najveći mogući konsenzus o tom pitanju.
"Dogodila se promena prema evropskim integracijama i mi u Srbiji sada imamo jednu, ili dve stranke koje su protiv toga, a u vreme njegovog mandata bilo je drugačije. On je taj proces započeo i danas imamo sreću da kažemo da smo oko toga među strankama i u paralamentu postigli najveću moguću saglasnost u istoriji, u tome je njegovo nasleđe otišlo najdalje", kazala je Mojović za Radio televizju Srbije.
Kao jedno od Đinđićevih najvećih nasleđa Mojovoć je istakla i borbu protiv organizovanog kriminala.
"On je započeo borbu protiv organizovanog kriminala, on je inicirao postavljanje specijalnog tužioca, a mi i danas to imamo ponovo kao ključno pitanje", kazala je funkcionerka DS-a.
Mojović je podsetila da je upravo Đinđić predložio mnoge zakone koji su tek kasnije doneti, poput propisa o privatizaciji, prijavljivanju imovine funkcionera.
Prema njenim rečcima Đinđić bi današnjoj Srbiji zamerio to što je spora, ne radi dovoljno, nema dovoljno samodiscipline i dovoljno razvijene institucije.
Funkcinerka DS-a smatra da bi nekadašnji lider imao šta da zameri i sadašnjoj Demokratskoj stranci.
"Zamerio bi da se nedovoljno bavi članstvom, jer je, kako je govori, članstvo jedini kapital. Rekao bi i da nedovoljno postavljamo pitanje zašto bi neko glasao za nas, a ne za nekog drugog i uputi bi nas da se više interesujemo o tome šta je potebno građanima", kazala je Mojović.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije Sonja Biserko smatra je da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo koje je imalo za cilj da zaustavi reforme i proevropsku orijentaciju koju je premijer tad formulisao, javlja Anadolija.
"Nažalost, to je bila neka vrsta puča onih antievropskih, antihaških snaga. Uopšte taj blok je svih ovih godina opstruirao brže kretanje Srbije", ocenila je Biserko.
Prema njenim rečima, danas svi obeležavaju godišnjicu Đinđićeve smrti i pokušavaju da ga ukradu kao simbol neke vlastite politike.
Đinđić je govorio o promenama i potrebi da se Srbija zakači za tu evropsku opciju koja podrazumeva vladavinu prava i određeni vrednosni sistem koji nikada ovde nije imao puno podršku, podsetila je Biseko.
Đinđić je danas više simbol. A nije prvi u istoriji Srbije koji je tako skončao. Setimo se Ivana Stambolića i slučajeva od početka prošlog veka.
To je sudbina ljudi koji su Srbiju mislili drugačije, ali koji nikada nisu imali podršku u ovom društvu, smatra Biserko.
(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Gety Images/Thinsktock)
Funkcionerka Demokratske stranke (DS) Gorica Mojović ocenila je danas, povodom 10 godina od smrti bivšeg premijera i lidera DS-a Zorana Đinđića, da su evropske integracije njegovo najveće nasleđe i ukazala da sada među političkim strankama postoji najveći mogući konsenzus o tom pitanju.
"Dogodila se promena prema evropskim integracijama i mi u Srbiji sada imamo jednu, ili dve stranke koje su protiv toga, a u vreme njegovog mandata bilo je drugačije. On je taj proces započeo i danas imamo sreću da kažemo da smo oko toga među strankama i u paralamentu postigli najveću moguću saglasnost u istoriji, u tome je njegovo nasleđe otišlo najdalje", kazala je Mojović za Radio televizju Srbije.
Kao jedno od Đinđićevih najvećih nasleđa Mojovoć je istakla i borbu protiv organizovanog kriminala.
"On je započeo borbu protiv organizovanog kriminala, on je inicirao postavljanje specijalnog tužioca, a mi i danas to imamo ponovo kao ključno pitanje", kazala je funkcionerka DS-a.
Mojović je podsetila da je upravo Đinđić predložio mnoge zakone koji su tek kasnije doneti, poput propisa o privatizaciji, prijavljivanju imovine funkcionera.
Prema njenim rečcima Đinđić bi današnjoj Srbiji zamerio to što je spora, ne radi dovoljno, nema dovoljno samodiscipline i dovoljno razvijene institucije.
Funkcinerka DS-a smatra da bi nekadašnji lider imao šta da zameri i sadašnjoj Demokratskoj stranci.
"Zamerio bi da se nedovoljno bavi članstvom, jer je, kako je govori, članstvo jedini kapital. Rekao bi i da nedovoljno postavljamo pitanje zašto bi neko glasao za nas, a ne za nekog drugog i uputi bi nas da se više interesujemo o tome šta je potebno građanima", kazala je Mojović.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije Sonja Biserko smatra je da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo koje je imalo za cilj da zaustavi reforme i proevropsku orijentaciju koju je premijer tad formulisao, javlja Anadolija.
"Nažalost, to je bila neka vrsta puča onih antievropskih, antihaških snaga. Uopšte taj blok je svih ovih godina opstruirao brže kretanje Srbije", ocenila je Biserko.
Prema njenim rečima, danas svi obeležavaju godišnjicu Đinđićeve smrti i pokušavaju da ga ukradu kao simbol neke vlastite politike.
Đinđić je govorio o promenama i potrebi da se Srbija zakači za tu evropsku opciju koja podrazumeva vladavinu prava i određeni vrednosni sistem koji nikada ovde nije imao puno podršku, podsetila je Biseko.
Đinđić je danas više simbol. A nije prvi u istoriji Srbije koji je tako skončao. Setimo se Ivana Stambolića i slučajeva od početka prošlog veka.
To je sudbina ljudi koji su Srbiju mislili drugačije, ali koji nikada nisu imali podršku u ovom društvu, smatra Biserko.
(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Gety Images/Thinsktock)
