Državni podsekreatr SAD Nikolas Berns ponovio je stav Vašingtona da bi odluka o budućem statusu Kosova trebalo da bude doneta do kraja ove godine i odbacio tvrdnje da će rešenje za Kosovo biti model za rešavanje kriza u drugim delovima sveta.
U intervjuu Bi-Bi-Siju, Berns je pozvao lidere kosovskih Albanaca da učine više na zaštiti prava srpske manjine, a vlasti u Beogradu da podstaknu kosovske Srbe da svoju budućnost uzmu u svoje ruke.
"Mislim da se svi u medjunarodnoj zajednici slažemo da 2006. mora da bude godina kada će razgovori biti zaključeni, kada će konačni status Kosova biti odredjen i kada će svi ti ljudi koji čekaju da saznaju kakva će im biti budućnost to i saznati", rekao je Berns.
Američki zvaničnik dodao je medjutim da će "to zahtevati veću odgovornost lidera kosovskih Albanca da učine više u obezbedjivanju prava manjina i veliku odgovornost srpske vlade u Beogradu da pristupi tim pregovorima, da dodje za sto i da pusti kosovske Srbe da budu deo tih pregovora, kako bi mogli govoriti u svoje ime i odrediti sopstvenu budućnost".
Berns je rekao da dve strane treba da se "sastanu na sredini i dodju do poštene odluke koja će biti dobra za veliku većinu ljudi koja želi da živi u miru" na Kosovu.
Berns je odbacio sugestije da bi rešenje za Kosovo moglo uticati na primer na nezavinsost Abhazije ili Južne Osetije od Gruzije, što je svojevremeno ukazao predsednik Rusije Vladimir Putin.
"Kosovo je jedinstveno. Tamo se vodio medjunarodni rat. UN su uzele Kosovo u svoje ruke u junu 1999, rezolucijom Saveta bezbednosti UN u kojoj se kaže da će suverenitet Kosova biti odredjen naknadno", rekao je Berns.
"Mi znamo da Južna Osetija i Abhazija jesu deo Gruzije i da će to biti u doglednoj budućnosti. Ali znamo da suverenitet Kosova treba da da bude odredjen i usaglašen od svih u medjunarodnoj zajednici. To su dakle dve potpuno različite situacije i uopšte se ne slažemo sa idejom da je jedna presedan za drugu", dodao je američki državni podsekretar.
(Beta)
U intervjuu Bi-Bi-Siju, Berns je pozvao lidere kosovskih Albanaca da učine više na zaštiti prava srpske manjine, a vlasti u Beogradu da podstaknu kosovske Srbe da svoju budućnost uzmu u svoje ruke.
"Mislim da se svi u medjunarodnoj zajednici slažemo da 2006. mora da bude godina kada će razgovori biti zaključeni, kada će konačni status Kosova biti odredjen i kada će svi ti ljudi koji čekaju da saznaju kakva će im biti budućnost to i saznati", rekao je Berns.
Američki zvaničnik dodao je medjutim da će "to zahtevati veću odgovornost lidera kosovskih Albanca da učine više u obezbedjivanju prava manjina i veliku odgovornost srpske vlade u Beogradu da pristupi tim pregovorima, da dodje za sto i da pusti kosovske Srbe da budu deo tih pregovora, kako bi mogli govoriti u svoje ime i odrediti sopstvenu budućnost".
Berns je rekao da dve strane treba da se "sastanu na sredini i dodju do poštene odluke koja će biti dobra za veliku većinu ljudi koja želi da živi u miru" na Kosovu.
Berns je odbacio sugestije da bi rešenje za Kosovo moglo uticati na primer na nezavinsost Abhazije ili Južne Osetije od Gruzije, što je svojevremeno ukazao predsednik Rusije Vladimir Putin.
"Kosovo je jedinstveno. Tamo se vodio medjunarodni rat. UN su uzele Kosovo u svoje ruke u junu 1999, rezolucijom Saveta bezbednosti UN u kojoj se kaže da će suverenitet Kosova biti odredjen naknadno", rekao je Berns.
"Mi znamo da Južna Osetija i Abhazija jesu deo Gruzije i da će to biti u doglednoj budućnosti. Ali znamo da suverenitet Kosova treba da da bude odredjen i usaglašen od svih u medjunarodnoj zajednici. To su dakle dve potpuno različite situacije i uopšte se ne slažemo sa idejom da je jedna presedan za drugu", dodao je američki državni podsekretar.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
