Izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari izjavio je u Briselu da iduće nedelje u Beču ne očekuje "prodor" u pregovorima o statusu Kosova, ali je naglasio da je taj susret "veoma važan". Iduće nedelje u Beču trebalo bi da razgovaraju presednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdiuom i premijerom Agimom Čekuom.
Ahtisari je, posle razgovora sa šefovima diplomatija Evropske unije, naglasio da veruje da će neki rezultati biti ostvareni u septembru, kada će se, u okviru zasedanja generalne skupštine UN, u Njujorku, na ministarskom nivou sastati i Kontakt grupa. Ahtisari je dodao de će tada razgovarati i sa ministrima drugih zemalja, uključujući šefove diplomatija država balkanskog regiona.
Ahtisari je novinarima rekao da je on pregovarač i da ne može govoriti o bilo kojem rešenju statusa Kosova, ali je istakao da ministri inostranih poslova razmatraju "više varijanti rešenja", iako dosad nije za to utvrdjen nijedan odredjeniji predlog. On je time odgovorio na pitanje da li misli da bi za Kosovo bilo bolje rešenje pregovorima ili nametnuto, ukoliko sporazum ne bi bio moguć.
Izaslanik UN za Kosovo je predočio da u dosadašnjim pregovorima Beograda i Prištine ima odredjenog napretka u decentralizaciji, ali da i dalje ostaje da se nadje kompromis za broj opština sa srpskom većinom i njihovu povezanost.
Ahtisari je rekao da je "još previše rano" da se vidi da li bi pregovori o statusu Kosova morali da se produže i u iduću godinu. "Ostavimo da vidimo kakvi će biti rezultati pregovora do tada", podvukao je Ahtisari i rekao da zasad nema nikakve promene u stavu Kontakt grupe da bi bilo poželjno da se rešenje statusa nadje do kraja godine.
U medjuvremenu, predstavnici Prištine prihvatili su poziv Ahtisarija i učestvovaće 24. jula na sastanku u Beču na najvišem nivou i sa predstavnicima Beograda razgovarati o statusu Kosova.
Portparol kosovske pregovaračke delegacije Skender Hiseni izjavio je da je za Prištinu nezavisnost Kosova jedino rešenje i da se o tome ne može pregovarati.
Hiseni je posle sastanka kosovske pregovaračke delegacije rekao da će prištinski tim ići u Beč "ne da pregovara već da ponovi i dokaže da je puna nezavisnost Kosova u skladu sa voljom naroda koji ovde živi". On je dodao da je nezavisnost Kosova u skladu sa stavovima Kontakt grupe o celovitosti Kosova i da takvo rešenje treba da se potvrdi tokom procesa pregovaranja.
Ahtisari je, posle razgovora sa šefovima diplomatija Evropske unije, naglasio da veruje da će neki rezultati biti ostvareni u septembru, kada će se, u okviru zasedanja generalne skupštine UN, u Njujorku, na ministarskom nivou sastati i Kontakt grupa. Ahtisari je dodao de će tada razgovarati i sa ministrima drugih zemalja, uključujući šefove diplomatija država balkanskog regiona.
Ahtisari je novinarima rekao da je on pregovarač i da ne može govoriti o bilo kojem rešenju statusa Kosova, ali je istakao da ministri inostranih poslova razmatraju "više varijanti rešenja", iako dosad nije za to utvrdjen nijedan odredjeniji predlog. On je time odgovorio na pitanje da li misli da bi za Kosovo bilo bolje rešenje pregovorima ili nametnuto, ukoliko sporazum ne bi bio moguć.
Izaslanik UN za Kosovo je predočio da u dosadašnjim pregovorima Beograda i Prištine ima odredjenog napretka u decentralizaciji, ali da i dalje ostaje da se nadje kompromis za broj opština sa srpskom većinom i njihovu povezanost.
Ahtisari je rekao da je "još previše rano" da se vidi da li bi pregovori o statusu Kosova morali da se produže i u iduću godinu. "Ostavimo da vidimo kakvi će biti rezultati pregovora do tada", podvukao je Ahtisari i rekao da zasad nema nikakve promene u stavu Kontakt grupe da bi bilo poželjno da se rešenje statusa nadje do kraja godine.
U medjuvremenu, predstavnici Prištine prihvatili su poziv Ahtisarija i učestvovaće 24. jula na sastanku u Beču na najvišem nivou i sa predstavnicima Beograda razgovarati o statusu Kosova.
Portparol kosovske pregovaračke delegacije Skender Hiseni izjavio je da je za Prištinu nezavisnost Kosova jedino rešenje i da se o tome ne može pregovarati.
Hiseni je posle sastanka kosovske pregovaračke delegacije rekao da će prištinski tim ići u Beč "ne da pregovara već da ponovi i dokaže da je puna nezavisnost Kosova u skladu sa voljom naroda koji ovde živi". On je dodao da je nezavisnost Kosova u skladu sa stavovima Kontakt grupe o celovitosti Kosova i da takvo rešenje treba da se potvrdi tokom procesa pregovaranja.
EU za standarde i direktne pregovore
Šefovi diplomatija Evropske unije podržali su nastojanje da se pokrenu direktni pregovori Beograda i Prištine o rešavanju statusa Kosova i naglasili "potrebu za dalje ubrzano i istinsko sprovodjenje standarda".
U zaključcima o Zapadnom Balkanu ministri EU su podržali napore izaslanika UN Martija Ahtisarija za organizovanje neposrednog dijaloga o statusu Kosova, pošto su saslušali njegov izveštaj o dosadašnjem toku pregovora.
U zaključcima je upućen poziv "obema stranama da se konstruktivno angažuju u toj fazi" direktnih političkih pregovora, a od Beograda je zatraženo da "podstakne kosovske Srbe da učestvuju u radu institucija" na Kosovu.
U tim institucijama, naveli su evropski ministri, kosovski Srbi "mogu istinski da se bore za sopstvene interese".
Na zasedanju je podržan dopunjeni zajednički izveštaj evropskog komesara Olija Rena i visokog predstavnika EU Havijera Solane o "budućoj ulozi i doprinosu EU na Kosovu", u saradnji sa ostalim medjunarodnim činiocima.
Savet ministara EU je pozdravio upućivanje tima za planiranje buduće misije EU na polju vladavine zakona, a pre svega pravosudja i policije.
U izveštaju Solane i Rena je istaknuto da "Ahtisari radi na jasnijem sporazumevanju o parametrima budućeg rešenja" za status Kosova, kao na "utvrdjivanju zajedničke osnove za dve strane".
"Od najveće je važnosti da se obezbedi da ishod statusnog procesa poštuje evropsku perspektivu Kosova i stvori uslove za funkcionalno i održivo Kosova, ugradjeno u region", piše u izveštaju Solane i Rena.
Takodje, naglašeno je da "napredak u rešavanju statusa zavisi od napretka u primeni standarda", a to je "nužno i za ispunjavanje dugoročnih političkih (EU) merila iz Kopenhagena".
"Prava kosovskih Srba i drugih manjina će biti bolje zaštićena ako se Priština angažuje u primeni evropskih standarda o ljudskim i pravima manjina i vladavini zakona".
U izveštaju je naglašeno da posle prestanka misije UNMIK-a, "kosovske institucije treba da budu odgovorne za vodjenje poslova", a "medjunarodno prisustvo će morati da se uspostavi na Kosovu da bi se pratilo sprovodjenje rešenja statusa, vladavine zakona, nekih ekonomskih i poreskih pitanja".
(Beta)
U zaključcima o Zapadnom Balkanu ministri EU su podržali napore izaslanika UN Martija Ahtisarija za organizovanje neposrednog dijaloga o statusu Kosova, pošto su saslušali njegov izveštaj o dosadašnjem toku pregovora.
U zaključcima je upućen poziv "obema stranama da se konstruktivno angažuju u toj fazi" direktnih političkih pregovora, a od Beograda je zatraženo da "podstakne kosovske Srbe da učestvuju u radu institucija" na Kosovu.
U tim institucijama, naveli su evropski ministri, kosovski Srbi "mogu istinski da se bore za sopstvene interese".
Na zasedanju je podržan dopunjeni zajednički izveštaj evropskog komesara Olija Rena i visokog predstavnika EU Havijera Solane o "budućoj ulozi i doprinosu EU na Kosovu", u saradnji sa ostalim medjunarodnim činiocima.
Savet ministara EU je pozdravio upućivanje tima za planiranje buduće misije EU na polju vladavine zakona, a pre svega pravosudja i policije.
U izveštaju Solane i Rena je istaknuto da "Ahtisari radi na jasnijem sporazumevanju o parametrima budućeg rešenja" za status Kosova, kao na "utvrdjivanju zajedničke osnove za dve strane".
"Od najveće je važnosti da se obezbedi da ishod statusnog procesa poštuje evropsku perspektivu Kosova i stvori uslove za funkcionalno i održivo Kosova, ugradjeno u region", piše u izveštaju Solane i Rena.
Takodje, naglašeno je da "napredak u rešavanju statusa zavisi od napretka u primeni standarda", a to je "nužno i za ispunjavanje dugoročnih političkih (EU) merila iz Kopenhagena".
"Prava kosovskih Srba i drugih manjina će biti bolje zaštićena ako se Priština angažuje u primeni evropskih standarda o ljudskim i pravima manjina i vladavini zakona".
U izveštaju je naglašeno da posle prestanka misije UNMIK-a, "kosovske institucije treba da budu odgovorne za vodjenje poslova", a "medjunarodno prisustvo će morati da se uspostavi na Kosovu da bi se pratilo sprovodjenje rešenja statusa, vladavine zakona, nekih ekonomskih i poreskih pitanja".
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
