U istraživanju koje su na incijativu "AED", člana Agencije SAD za medjunarodni razvoj (USAID) u centralnoj Srbiji i na Kosovu uradili beogradski "Stratedžik marketing" i prištinski "KIPRED", više od 75 odsto kosovskih Albanaca i oko 65 Srba slaže se sa ocenom da su pregovori u Beču, bez obzira koliko komplikovani mogu biti, jedini pravičan način da se reši buduci status Kosova.
Rezultati istraživanja radjenog od 10. do 20. maja ove godine, pokazuju da većina kosovskih Albanaca, kosovskih Srba i interno raseljenih Srba sa Kosova, smatra lično važnim "postizanje konačnog sporazuma o budućem statusu Kosova do kraja ove godine".
Albanci i Srbi se medjutim razlikuju po isticanju najvažnijeg pitanja u vezi sa budućnošću Kosova.
Nezaposlenost je glavni problem za 47 odsto Albanaca, za 11 odsto je to ekonomija, a za četiri odsto standard. Za 38 odsto Albanaca status je najvažnije pitanje.
Za 66 odsto kosovskih Srba i za 78 odsto raseljenih budući status Kosova je najvažnije pitanje, a standard, nezaposlenost i ekonomija su po značaju daleko ispod.
Srbi u centralnoj Srbiji najveću pažnju pridaju smanjenju nezaposlenosti na Kosovu (40 odsto) porastu standarda (18) i ozdravljenju ekonomije u pokrajini (17 odsto). Status Kosova je za 18 odsto žitelja Srbije najvažnije pitanje na Kosovu.
Za utvrdjivanje statusa referendumom na Kosovu je 54 odsto kosovskih Albanaca, dok je 13 odsto za to da se do statusa dodje pregovorima, a 33 odsto ocenjuje obe opcije procesa kao podjednake.
U oštrom kontrastu sa takvim opredeljenjem Albanaca, 86 odsto kosovskih Srba i 74 odsto interno raseljenih Srba sa Kosova i većina Srba iz Srbije teži pregovorima kao najboljem načinu da se odluči status Kosova.
Tokom pregovora o budućem statusu Kosova u Beču, zadovoljno je više od tri četvrtine kosovskih Albanaca, za razliku od Srba koji su u velikoj većini nezadovoljni tim procesom.
Razlike medju njima postoje i u stavu da li Savet bezbednosti UN treba da se umeša i nametne rešenje "ukoliko se pregovori o budućem statusu Kosova ne pokrenu sa mrtve tačke do kraja 2006".
Za takav redosled poteza je 55 odsto kosovskih Albanaca, dok je protiv 80 odsto kosovskih Srba i interno raseljenih Srba sa Kosova i više od 70 odsto Srba iz Srbije.
Ogromna većina kosovskih Albanaca je za potpunu nezavisnost Kosova, verujući da su ostale opcije neprihvatljive.
Za razliku od njih, 80 odsto kosovskih Srba, 67 odsto interno raseljenih Srba sa Kosova i 60 odsto Srba iz Srbije je da Kosovo ostane unutar Srbije, kao pokrajina sa vrlo širokom autonomijom.
Rezultati istraživanja su na sajtu "Stratedžik marketinga" www.smmri.com.
(Beta)
Rezultati istraživanja radjenog od 10. do 20. maja ove godine, pokazuju da većina kosovskih Albanaca, kosovskih Srba i interno raseljenih Srba sa Kosova, smatra lično važnim "postizanje konačnog sporazuma o budućem statusu Kosova do kraja ove godine".
Albanci i Srbi se medjutim razlikuju po isticanju najvažnijeg pitanja u vezi sa budućnošću Kosova.
Nezaposlenost je glavni problem za 47 odsto Albanaca, za 11 odsto je to ekonomija, a za četiri odsto standard. Za 38 odsto Albanaca status je najvažnije pitanje.
Za 66 odsto kosovskih Srba i za 78 odsto raseljenih budući status Kosova je najvažnije pitanje, a standard, nezaposlenost i ekonomija su po značaju daleko ispod.
Srbi u centralnoj Srbiji najveću pažnju pridaju smanjenju nezaposlenosti na Kosovu (40 odsto) porastu standarda (18) i ozdravljenju ekonomije u pokrajini (17 odsto). Status Kosova je za 18 odsto žitelja Srbije najvažnije pitanje na Kosovu.
Za utvrdjivanje statusa referendumom na Kosovu je 54 odsto kosovskih Albanaca, dok je 13 odsto za to da se do statusa dodje pregovorima, a 33 odsto ocenjuje obe opcije procesa kao podjednake.
U oštrom kontrastu sa takvim opredeljenjem Albanaca, 86 odsto kosovskih Srba i 74 odsto interno raseljenih Srba sa Kosova i većina Srba iz Srbije teži pregovorima kao najboljem načinu da se odluči status Kosova.
Tokom pregovora o budućem statusu Kosova u Beču, zadovoljno je više od tri četvrtine kosovskih Albanaca, za razliku od Srba koji su u velikoj većini nezadovoljni tim procesom.
Razlike medju njima postoje i u stavu da li Savet bezbednosti UN treba da se umeša i nametne rešenje "ukoliko se pregovori o budućem statusu Kosova ne pokrenu sa mrtve tačke do kraja 2006".
Za takav redosled poteza je 55 odsto kosovskih Albanaca, dok je protiv 80 odsto kosovskih Srba i interno raseljenih Srba sa Kosova i više od 70 odsto Srba iz Srbije.
Ogromna većina kosovskih Albanaca je za potpunu nezavisnost Kosova, verujući da su ostale opcije neprihvatljive.
Za razliku od njih, 80 odsto kosovskih Srba, 67 odsto interno raseljenih Srba sa Kosova i 60 odsto Srba iz Srbije je da Kosovo ostane unutar Srbije, kao pokrajina sa vrlo širokom autonomijom.
Rezultati istraživanja su na sajtu "Stratedžik marketinga" www.smmri.com.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.