U bečkoj palati Niderosterajh počeli su pregovori Beograda i Prištine na najvišem nivou, koji se prvi put direktno tiču budućeg statusa Kosova.
Na početku pregovora premijer Srbije Vojislav Koštunica je ponovio da Beograd neće prihvatiti da se na 15 odsto teritorije Srbije pravi neka druga država i pozvao kosovsku delegaciju na kompromis o budućem statusu Kosova.
"Naš je čvrst stav da jednostavno treba zaboraviti pomisao da je za budući status Kosova i Metohije moguće naći rešenje koje bi bilo suprotno evropskim standardima, strano evropskom iskustvu i protivno načelima medjunarodnog prava", rekao je Koštunica.
Premijer Srbije je pozvao albansku zajednicu da se, kako je rekao, "zajednički, sa osloncem na demokratske evropske principe i vrednosti, gradi nova, zaista suštinska autonomija za Kosovo i Metohiju".
U suštinskoj autonomiji pokrajina bi samostalno obavljala poslove i zadatke neophodne za njen unutrašnji ekonomski, socijalni i kulturni razvoj i Kosovo bi moglo da preuzme najveći deo odgovornosti za svoj privredni razvoj i dobrobit gradjana, rekao je.
U okviru samostalnih nadležnosti, pokrajina bi raspolagala finansijskom autonomijom, što podrazumeva poresku politiku, politiku javnih prihoda, ulaganja i rashoda.
Srbiji bi, prema ovom konceptu podele nadležnosti, pripale one funkcije koje proizlaze iz njenog ustavnog ustrojstva, rekao je Koštunica, navodeći da su to nadležnosti vezane za njenu ulogu u medjunarodnim odnosima kao suverene države, pre svega spoljni poslovi i kontrola granica.
"Funkcije odbrane ne bi se sprovodila u pokrajini, jer bi pokrajina bila demilitarizovana. Nadalje, Srbija bi zadržala odredjen broj zaštitnih funkcija - u oblasti osnovnih prava, u zaštiti svog verskog i kulturnog nasledja u pokrajini, kao i u oblasti posebnih carinsko-inspekcijskih poslova", rekao je premijer.
Bili bi utvrdjeni i posebni oblici saradnje u pojedinim sektorima kao što su bankarstvo i platni promet, uskladjivanje poreske politike, infrastrukturni sistemi, komunikacije što bi suštinski doprinelo ekonomskom razvoju i bržem uključivanju u evropske integracione procese.
Koštunica je predložio da ustavne nadležnosti Kosova sprovode pokrajinske institucije zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
Njih bi slobodno birali gradjani Kosova, a zbog specifične nacionale strukture pokrajine, skupština bi imala unapred odredjen garantovani broj poslanika koji predstavljaju Srbe i ostale nealbanske zajednice.
Koštunica je naglasio da je predlog ustavnog rešenja za budući status Kosova i Metohije u najvećoj meri otvoren, i da se u slučaju da se oko njega postigne saglasnost, on svakako mogao biti sporazumno dopunjavan novim idejama i boljim rešenjima.
"U ime vlade i gradjana svoje zemlje, na ovom mestu potvrdjujem da Srbija, sa takvom voljom i takvom spremnošću, pruža ruku sporazumnom rešenju", zaključio je Koštunica.
Na početku pregovora premijer Srbije Vojislav Koštunica je ponovio da Beograd neće prihvatiti da se na 15 odsto teritorije Srbije pravi neka druga država i pozvao kosovsku delegaciju na kompromis o budućem statusu Kosova.
"Naš je čvrst stav da jednostavno treba zaboraviti pomisao da je za budući status Kosova i Metohije moguće naći rešenje koje bi bilo suprotno evropskim standardima, strano evropskom iskustvu i protivno načelima medjunarodnog prava", rekao je Koštunica.
Premijer Srbije je pozvao albansku zajednicu da se, kako je rekao, "zajednički, sa osloncem na demokratske evropske principe i vrednosti, gradi nova, zaista suštinska autonomija za Kosovo i Metohiju".
U suštinskoj autonomiji pokrajina bi samostalno obavljala poslove i zadatke neophodne za njen unutrašnji ekonomski, socijalni i kulturni razvoj i Kosovo bi moglo da preuzme najveći deo odgovornosti za svoj privredni razvoj i dobrobit gradjana, rekao je.
U okviru samostalnih nadležnosti, pokrajina bi raspolagala finansijskom autonomijom, što podrazumeva poresku politiku, politiku javnih prihoda, ulaganja i rashoda.
Srbiji bi, prema ovom konceptu podele nadležnosti, pripale one funkcije koje proizlaze iz njenog ustavnog ustrojstva, rekao je Koštunica, navodeći da su to nadležnosti vezane za njenu ulogu u medjunarodnim odnosima kao suverene države, pre svega spoljni poslovi i kontrola granica.
"Funkcije odbrane ne bi se sprovodila u pokrajini, jer bi pokrajina bila demilitarizovana. Nadalje, Srbija bi zadržala odredjen broj zaštitnih funkcija - u oblasti osnovnih prava, u zaštiti svog verskog i kulturnog nasledja u pokrajini, kao i u oblasti posebnih carinsko-inspekcijskih poslova", rekao je premijer.
Bili bi utvrdjeni i posebni oblici saradnje u pojedinim sektorima kao što su bankarstvo i platni promet, uskladjivanje poreske politike, infrastrukturni sistemi, komunikacije što bi suštinski doprinelo ekonomskom razvoju i bržem uključivanju u evropske integracione procese.
Koštunica je predložio da ustavne nadležnosti Kosova sprovode pokrajinske institucije zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
Njih bi slobodno birali gradjani Kosova, a zbog specifične nacionale strukture pokrajine, skupština bi imala unapred odredjen garantovani broj poslanika koji predstavljaju Srbe i ostale nealbanske zajednice.
Koštunica je naglasio da je predlog ustavnog rešenja za budući status Kosova i Metohije u najvećoj meri otvoren, i da se u slučaju da se oko njega postigne saglasnost, on svakako mogao biti sporazumno dopunjavan novim idejama i boljim rešenjima.
"U ime vlade i gradjana svoje zemlje, na ovom mestu potvrdjujem da Srbija, sa takvom voljom i takvom spremnošću, pruža ruku sporazumnom rešenju", zaključio je Koštunica.
Tadić: Albanci nisu došli da pregovaraju
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je, nakon prvog dela bečkih razgovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova, da delegacija kosovskih Albanaca ne pokazuje spremnost za pregovore.
"Naša strana je došla da pregovara. Od Albanaca nismo čuli nikakve pojedinosti, osim ultimativnog zahteva za nezavisnost", rekao je Tadić novinarima u pauzi.
Višečlanu beogradsku delegaciju u Beču predvode predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Na čelu delegacije privremenih kosovskih institucija su predsednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiu i Agim Čeku.
"Naša strana je došla da pregovara. Od Albanaca nismo čuli nikakve pojedinosti, osim ultimativnog zahteva za nezavisnost", rekao je Tadić novinarima u pauzi.
Višečlanu beogradsku delegaciju u Beču predvode predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Na čelu delegacije privremenih kosovskih institucija su predsednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiu i Agim Čeku.
Sejdiu: Nezavisnost Kosova do kraja godine
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je na pregovorima Prištine i Beograda o statusu Kosova u Beču, da kosovski Albanci očekuju nezavisnost Kosova do kraja ove godine.
"Za naš narod nema značajnijeg procesa od onoga koji ima za cilj utvrdjivanje konačnog statusa Kosova. Naše je opredeljenje da ovaj proces bude otvoren, transparentan i miran", rekao je Sejdiu ističući da, zajedno sa ekipom Kancelarije Martija Ahtisarija (UNOSEK), radi da se taj cilj i ostvari.
"Tokom svih rundi razgovora u Beču smo nudili detaljne dokumente o poziciji Kosova o nizu tehnickih pitanja: reformi lokalne uprave ili decentralizaciji, kulturnom nasledju, ekonomskim pitanjima", rekao je Sejdiu i istakao da je nerešeno pitanje statusa Kosova omelo ekonomski razvoj i "hranilo" političke tenzije.
"Dalje odlaganje zaokruživanja statusa Kosova nije u interesu nikoga na Kosovu, nikoga u regionu i snažno verujemo da nejasnoća i odugovlačenje idu na štetu opšte stabilnosti i mira u Jugoistočnoj Evropi", rekao je Sejdiu zahtevajući da se proces pregovora završi u što kraćem roku, jasnim i nedvosmislenim rešenjem statusa.
Sejdiu je istakao da "uprkos teškim zločinima koje je srpska država činila na Kosovu, vladajuća želja naroda Kosova je da se gradi multietničko društvo, sa istim pravima za sve zajednice".
"Institucije i narod Kosova su snažno opredeljeni da se na Kosovu instalira pravna država sa naprednim zakonskih rešenjima za zaštitu manjina i njihovog predstavljanja u institucijama Kosova", rekao je Sejdiu.
Predsednik Kosova je pozvao zvanični Beograd da preporuči kosovskim Srbima da okončaju bojkot rada institucija i omogući im da zauzmu mesta koja im pripadaju u vladi i drugim institucijama Kosova.
"Za naš narod nema značajnijeg procesa od onoga koji ima za cilj utvrdjivanje konačnog statusa Kosova. Naše je opredeljenje da ovaj proces bude otvoren, transparentan i miran", rekao je Sejdiu ističući da, zajedno sa ekipom Kancelarije Martija Ahtisarija (UNOSEK), radi da se taj cilj i ostvari.
"Tokom svih rundi razgovora u Beču smo nudili detaljne dokumente o poziciji Kosova o nizu tehnickih pitanja: reformi lokalne uprave ili decentralizaciji, kulturnom nasledju, ekonomskim pitanjima", rekao je Sejdiu i istakao da je nerešeno pitanje statusa Kosova omelo ekonomski razvoj i "hranilo" političke tenzije.
"Dalje odlaganje zaokruživanja statusa Kosova nije u interesu nikoga na Kosovu, nikoga u regionu i snažno verujemo da nejasnoća i odugovlačenje idu na štetu opšte stabilnosti i mira u Jugoistočnoj Evropi", rekao je Sejdiu zahtevajući da se proces pregovora završi u što kraćem roku, jasnim i nedvosmislenim rešenjem statusa.
Sejdiu je istakao da "uprkos teškim zločinima koje je srpska država činila na Kosovu, vladajuća želja naroda Kosova je da se gradi multietničko društvo, sa istim pravima za sve zajednice".
"Institucije i narod Kosova su snažno opredeljeni da se na Kosovu instalira pravna država sa naprednim zakonskih rešenjima za zaštitu manjina i njihovog predstavljanja u institucijama Kosova", rekao je Sejdiu.
Predsednik Kosova je pozvao zvanični Beograd da preporuči kosovskim Srbima da okončaju bojkot rada institucija i omogući im da zauzmu mesta koja im pripadaju u vladi i drugim institucijama Kosova.
Nastavak pregovora nakon ručka
Za četvrtastim stolom, zvaničnici Beograda i Prištine imali su po 45 minuta da prezentuju svoje planove o budućem statusu Kosova.
Nakon zajedničkog ručka, u nastavku sastanka obe strane će imati priliku da govore o svojim predlozima i o predlozima druge strane za Kosovo.
Zajedničkom ručku koji su za učesnike današnjeg sastanka priredili medjunarodni posrednici predvodjeni Martijem Ahtisarijem, ne prisustvuje premijer Koštunica.
On je sa savetnicima napustio palatu Nideresterajh (Donja Austrija) radi konsultacija, rekli su agenciji Beta izvori iz Vlade Srbije, dodajući da će se Koštunica sa savetnicima vratiti na razgovore koji će biti nastavljeni u 14 i 30 časova.
Pregovori su zatvorenog tipa. Trajaće do 17 časova, kada će se učesnici skupa obratiti novinarima.
Pored Ahtisarija i njegovog zamenika Albera Roana za pregovaračkim stolomsu bili i američki izaslanici SAD I EU za pregovore Frenk Vizner i Štefan Lene.
Nakon zajedničkog ručka, u nastavku sastanka obe strane će imati priliku da govore o svojim predlozima i o predlozima druge strane za Kosovo.
Zajedničkom ručku koji su za učesnike današnjeg sastanka priredili medjunarodni posrednici predvodjeni Martijem Ahtisarijem, ne prisustvuje premijer Koštunica.
On je sa savetnicima napustio palatu Nideresterajh (Donja Austrija) radi konsultacija, rekli su agenciji Beta izvori iz Vlade Srbije, dodajući da će se Koštunica sa savetnicima vratiti na razgovore koji će biti nastavljeni u 14 i 30 časova.
Pregovori su zatvorenog tipa. Trajaće do 17 časova, kada će se učesnici skupa obratiti novinarima.
Pored Ahtisarija i njegovog zamenika Albera Roana za pregovaračkim stolomsu bili i američki izaslanici SAD I EU za pregovore Frenk Vizner i Štefan Lene.
Pridruži se MONDO zajednici.
