Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je da se Srbija neće odreći Kosova zbog bržeg ulaska u EU i istakao da bi na eventualnu nezavisnost Kosova odgovorila svim pravnim sredstvima.
U intervju beogradskom listu "Danas", on je izrazio uverenje da rešenje najtežeg problema zemlje ipak neće biti nepovoljno po Srbiju.
"U delu medjunarodne zajednice računa se uglavnom samo na jednu opciju - nezavisnost Kosova, i ukazuje se samo na njene površne prednosti. Ta opcija - nezavisnost, ima puno nedostataka, a rešenje za koje se mi zalažemo - suštinska autonomija, ima puno prednosti", ocenio je Koštunica.
On je istakao da sagovornici iz medjunarodne zajednice, sem onih koji su eksperti, nemaju dovoljno saznanja o pravoj prirodi složenih odnosa Srba i Albanaca.
Na pitanje koliko ozbiljnim smatra poziv zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića da se Kosovo oružano brani, Koštunica je rekao da je za njega najvažnije da se debata o Kosovu vodi prvo kroz Skupštinu Srbije.
Prema njegovim rečima, pregovarački tim će početkom jeseni izvestiti Skupštinu šta je do sada učinjeno, a parlament je jedini pravi, demokratski forum na kojem se raspravlja o Kosovu i Metohiji.
"Ako razmišljamo o tom najlošijem rešenju, stav Srbije bi bio da se konstatuje da je Kosovo deo Srbije. To nije prazna retorika već ustavno-pravna formulacija", istakao je Koštunica.
Kako je objasnio, Srbija je do sada u svim nastupima posezala za argumentom prava, a ne sile, i tako će delovati i dalje.
"Argument sile je vrlo često na strani drugih, pojedinih delova medjunarodne zajednice, koji ponekad evropske integracije naše zemlje uslovljavaju odricanjem od Kosmeta. To je nemoguće. Postoje odredjeni definisani uslovi za sve zemlje koje žele da postanu članice EU.
Nikome nije postavljen uslov odricanja od dela teritorije radi učlanjenja u EU. Ne može ni sa Srbijom da bude takav slučaj", naglasio je premijer Srbije.
Upitan da li postoji opasnost da Srbija ostane i bez Kosova i bez priključenja EU, on je istakao da ni u jednom pravilu ne piše da neka zemlja treba da se odrekne dela svoje teritorije da bi ušla u EU.
"Za Srbiju, znači, nema dileme, i Kosovo i EU", rekao je Koštunica.
Govoreći o saradnji s Haškim tribunalom i slučaju bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, premijer Srbije je istakao da se svi optuženi moraju naći u Hagu.
"Za svakog za kog je utvrdjeno da je u Srbiji, on je otišao u Hag, ali sad imamo tehnički problem da utvrdimo gde se Mladić trenutno nalazi. Pokušavamo da slučaj Mladić, koji je u mnogo čemu specifičan, rešimo kroz Akcioni plan, boljom koordinacijom sa Hagom, Briselom, naših službi, na onaj način na koji je to urađeno u Hrvatskoj", rekao je srpski premijer.
Na pitanje da li u septembru očekuje nastavak pregovora sa EU ili pad Vlade Srbije, on je rekao da postoje razne mogućnosti.
"Hrvatskoj je data šansa da nastavi pregovore iako (Ante) Gotovina nije bio u Hagu. Nema razloga da polazimo od najgore varijante. Očekujemo rezultate Akcionog plana, izveštaj o tome imaćemo dosta brzo i onda ćemo videti", rekao je Koštunica.
U intervju beogradskom listu "Danas", on je izrazio uverenje da rešenje najtežeg problema zemlje ipak neće biti nepovoljno po Srbiju.
"U delu medjunarodne zajednice računa se uglavnom samo na jednu opciju - nezavisnost Kosova, i ukazuje se samo na njene površne prednosti. Ta opcija - nezavisnost, ima puno nedostataka, a rešenje za koje se mi zalažemo - suštinska autonomija, ima puno prednosti", ocenio je Koštunica.
On je istakao da sagovornici iz medjunarodne zajednice, sem onih koji su eksperti, nemaju dovoljno saznanja o pravoj prirodi složenih odnosa Srba i Albanaca.
Na pitanje koliko ozbiljnim smatra poziv zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića da se Kosovo oružano brani, Koštunica je rekao da je za njega najvažnije da se debata o Kosovu vodi prvo kroz Skupštinu Srbije.
Prema njegovim rečima, pregovarački tim će početkom jeseni izvestiti Skupštinu šta je do sada učinjeno, a parlament je jedini pravi, demokratski forum na kojem se raspravlja o Kosovu i Metohiji.
"Ako razmišljamo o tom najlošijem rešenju, stav Srbije bi bio da se konstatuje da je Kosovo deo Srbije. To nije prazna retorika već ustavno-pravna formulacija", istakao je Koštunica.
Kako je objasnio, Srbija je do sada u svim nastupima posezala za argumentom prava, a ne sile, i tako će delovati i dalje.
"Argument sile je vrlo često na strani drugih, pojedinih delova medjunarodne zajednice, koji ponekad evropske integracije naše zemlje uslovljavaju odricanjem od Kosmeta. To je nemoguće. Postoje odredjeni definisani uslovi za sve zemlje koje žele da postanu članice EU.
Nikome nije postavljen uslov odricanja od dela teritorije radi učlanjenja u EU. Ne može ni sa Srbijom da bude takav slučaj", naglasio je premijer Srbije.
Upitan da li postoji opasnost da Srbija ostane i bez Kosova i bez priključenja EU, on je istakao da ni u jednom pravilu ne piše da neka zemlja treba da se odrekne dela svoje teritorije da bi ušla u EU.
"Za Srbiju, znači, nema dileme, i Kosovo i EU", rekao je Koštunica.
Govoreći o saradnji s Haškim tribunalom i slučaju bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, premijer Srbije je istakao da se svi optuženi moraju naći u Hagu.
"Za svakog za kog je utvrdjeno da je u Srbiji, on je otišao u Hag, ali sad imamo tehnički problem da utvrdimo gde se Mladić trenutno nalazi. Pokušavamo da slučaj Mladić, koji je u mnogo čemu specifičan, rešimo kroz Akcioni plan, boljom koordinacijom sa Hagom, Briselom, naših službi, na onaj način na koji je to urađeno u Hrvatskoj", rekao je srpski premijer.
Na pitanje da li u septembru očekuje nastavak pregovora sa EU ili pad Vlade Srbije, on je rekao da postoje razne mogućnosti.
"Hrvatskoj je data šansa da nastavi pregovore iako (Ante) Gotovina nije bio u Hagu. Nema razloga da polazimo od najgore varijante. Očekujemo rezultate Akcionog plana, izveštaj o tome imaćemo dosta brzo i onda ćemo videti", rekao je Koštunica.
Izbori posle Ustava
Koštunica je rekao i da se zalaže za parlamentarne izbore posle donošenja novog ustava, ocenivši da "ne vidi logičnije rešenje nego da izbori budu posle novog ustava".
"Srbija više nije federalna jedinica ni država članica uokviru šire državne zajednice. Ona mora da uredi odnose na nov i drugačiji način, da donese demokratski Ustav koji će potrajati, i to je naš zadatak", istakao je on u intervjuu listu "Danas".
Govoreći o rekonstrukciji Vlade Srbije, Koštunica je rekao da je najvažnije da Skupština Srbije donese izmene Zakona o ministarstvima, posle čega će, kako je dodao, obaviti konsultacije i predložiti Skupštini ministre spoljnih poslova i odbrane Srbije.
"Izvesno je da ćemo dobiti dva nova ministarstva posle usvojenih izmena zakona. U javnosti ima toliko različitih i maštovitih izjava, ali za mene postoji samo ono što je zvanično zatraženo. Toga za sada nema", dodao je Koštunica.
"Srbija više nije federalna jedinica ni država članica uokviru šire državne zajednice. Ona mora da uredi odnose na nov i drugačiji način, da donese demokratski Ustav koji će potrajati, i to je naš zadatak", istakao je on u intervjuu listu "Danas".
Govoreći o rekonstrukciji Vlade Srbije, Koštunica je rekao da je najvažnije da Skupština Srbije donese izmene Zakona o ministarstvima, posle čega će, kako je dodao, obaviti konsultacije i predložiti Skupštini ministre spoljnih poslova i odbrane Srbije.
"Izvesno je da ćemo dobiti dva nova ministarstva posle usvojenih izmena zakona. U javnosti ima toliko različitih i maštovitih izjava, ali za mene postoji samo ono što je zvanično zatraženo. Toga za sada nema", dodao je Koštunica.
Pridruži se MONDO zajednici.
