U godini presudnoj za rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije, pridruženje Srbije Evropskoj uniji i ulaska u "Partnerstvo za mir", Srbija više od dva meseca posle razlaza sa Crnom Gorom još čeka odluke o tome ko će je predstavljati u nekima od najvažnijih svetskih prestonica.
O tome će, kako je nedavno najavio ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, najverovatnije biti razgovarano posle odmora, na sednici vlade 17. avgusta.
Odlukom vlade od 15. juna, opozvani su ambasadori i generalni konzuli SCG delegirani iz Crne Gore, čime je u diplomatsko-konzularnim prestavništima, koja su raspadom državne zajednice SCG postala ambasade i konzulati Srbije, ostalo upražnjeno 14 ambasadorskih i sedam mesta generalnih konzula.
Od tih upražnjenih mesta, u medjuvremenu su imenovani samo ambasador pri Organizaciji UN u Njujorku, iskusni diplomata Pavle Jevremović, i šef Misije Srbije pri OEBS-u u Beču, dotadašnji otpravnik poslova Mira Beham.
Srbija nema ambasadore u Velikoj Britaniji, Italiji, Kanadi, Finskoj, Danskoj, Sloveniji, Poljskoj, Španiji, Belgiji, Albaniji i Argentini, a iz Moskve se još pre referenduma u Crnoj Gori vratio ambasdor Milan Roćen, takodje crnogorski kadar.
Opozvani su i generalni konzuli u Diseldorfu i Štutgartu, Njujorku, Rijeci, Sidneju, Šangaju i Bariju.
U zemljama u kojima Srbija nema ambasadore, poslove šefa misija do imenovanja novih ambasadora obavljaju otpravnici poslova.
Iz ministarstva spoljnih poslova, Tanjug do sada nije uspeo da dobije odgovor na pitanje koje kriterijume moraju da zadovolje kandidati da bi bili imenovani za ambasadore ili na druge važnije diplomatske funkcije.
Nepoznanica za javnost je i u kojoj meri će o imenovanju ambasadora u nekima od najvažnijih svetskih prestonica odlučivati Ministarstvo spoljnih poslova, a u kojoj medjustranački dogovor, odnosno dogovor političkog vrha Srbije.
Iako se o tome često špekuliše u javnosti, diplomatska praksa nalaže da se imena novih ambasadora ne saopštavaju pre dobijanja agremana, odnosno saglasnosti zemlje u kojoj su postavljeni.
Tehnički, ambasadore prema dosadašnoj praksi predlaže ministar spoljnih poslova, odobrava Vlada Srbije, a ukazom postavlja predsednik Republike.
Srbiju u dogledno vreme očekuje i odluka o eventualnoj daljoj racionalizaciji diplomatskih predstavništava i diplomatskog kadra. Srbija trenutno ima 65 ambasada i oko 1.200 zaposlenih u ministarstvu spoljnih poslova.
Posle 5. oktobra 2000. godine, privremeno je zatvoreno više od 10 ambasada, tako da se u tom pogledu ne očekuju veća smanjenja.
Prema nezvaničnim informacijama, medjutim, potrebno je da broj zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova bude smanjen na oko 900.
(Tanjug)
O tome će, kako je nedavno najavio ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, najverovatnije biti razgovarano posle odmora, na sednici vlade 17. avgusta.
Odlukom vlade od 15. juna, opozvani su ambasadori i generalni konzuli SCG delegirani iz Crne Gore, čime je u diplomatsko-konzularnim prestavništima, koja su raspadom državne zajednice SCG postala ambasade i konzulati Srbije, ostalo upražnjeno 14 ambasadorskih i sedam mesta generalnih konzula.
Od tih upražnjenih mesta, u medjuvremenu su imenovani samo ambasador pri Organizaciji UN u Njujorku, iskusni diplomata Pavle Jevremović, i šef Misije Srbije pri OEBS-u u Beču, dotadašnji otpravnik poslova Mira Beham.
Srbija nema ambasadore u Velikoj Britaniji, Italiji, Kanadi, Finskoj, Danskoj, Sloveniji, Poljskoj, Španiji, Belgiji, Albaniji i Argentini, a iz Moskve se još pre referenduma u Crnoj Gori vratio ambasdor Milan Roćen, takodje crnogorski kadar.
Opozvani su i generalni konzuli u Diseldorfu i Štutgartu, Njujorku, Rijeci, Sidneju, Šangaju i Bariju.
U zemljama u kojima Srbija nema ambasadore, poslove šefa misija do imenovanja novih ambasadora obavljaju otpravnici poslova.
Iz ministarstva spoljnih poslova, Tanjug do sada nije uspeo da dobije odgovor na pitanje koje kriterijume moraju da zadovolje kandidati da bi bili imenovani za ambasadore ili na druge važnije diplomatske funkcije.
Nepoznanica za javnost je i u kojoj meri će o imenovanju ambasadora u nekima od najvažnijih svetskih prestonica odlučivati Ministarstvo spoljnih poslova, a u kojoj medjustranački dogovor, odnosno dogovor političkog vrha Srbije.
Iako se o tome često špekuliše u javnosti, diplomatska praksa nalaže da se imena novih ambasadora ne saopštavaju pre dobijanja agremana, odnosno saglasnosti zemlje u kojoj su postavljeni.
Tehnički, ambasadore prema dosadašnoj praksi predlaže ministar spoljnih poslova, odobrava Vlada Srbije, a ukazom postavlja predsednik Republike.
Srbiju u dogledno vreme očekuje i odluka o eventualnoj daljoj racionalizaciji diplomatskih predstavništava i diplomatskog kadra. Srbija trenutno ima 65 ambasada i oko 1.200 zaposlenih u ministarstvu spoljnih poslova.
Posle 5. oktobra 2000. godine, privremeno je zatvoreno više od 10 ambasada, tako da se u tom pogledu ne očekuju veća smanjenja.
Prema nezvaničnim informacijama, medjutim, potrebno je da broj zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova bude smanjen na oko 900.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
