Generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao je nemačkog diplomatu Joakima Rikera za šefa misije UN na Kosovu (UNMIK), saopštio je portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik.
Anan je obavestio Savet bezbednosti UN da je imenovao Rikera za šefa UNMIK-a i da će on stupiti na dužnost 1. septembra 2006. godine, rekao je Dižarik na konferenciji za novinare u sedištu UN u Njujorku.
Od završetka mandata Sorena Jesen-Petersena na čelu UNMIK-a u julu, dužnost šef misije UN na Kosovu je obavljao njegov zamenik Stiven Šuk.
Riker je sada šef UNMIK-ovog ekonomskog odeljenja i predsedava bordom direktora Kosovske poverilačke agencije koja je nadležna za privatizaciju društvenih i javnih preduzeća na Kosovu.
Riker je došao na Kosovo februara 2005. Bio je na čelu grupe od 450 visokih medjunarodnih predstavnika iz 20 zemalja.
Od maja 2001. do jula 2002. bio je ambasador i zamenik Visokog predstavnika EU (OHR) u Sarajevu.
Kasnije je imenovan za šefa Odeljenja za budžet i finansije Ministarstva inostranih poslova u Berlinu.
Od avgusta 1993. do aprila 2001. Riker je bio gradonačelnik grada Sindelfingen u oblasti Baden-Virtemberg u Nemačkoj.
Pre izbora na tu dužnost radio je u nemačkim predstavništvima u Beču, Dar Es Salamu i Detroitu. Od 1991. do 1993. godine bio je savetnik parlamentarne grupe SPD-a u Bonu.
Anan je obavestio Savet bezbednosti UN da je imenovao Rikera za šefa UNMIK-a i da će on stupiti na dužnost 1. septembra 2006. godine, rekao je Dižarik na konferenciji za novinare u sedištu UN u Njujorku.
Od završetka mandata Sorena Jesen-Petersena na čelu UNMIK-a u julu, dužnost šef misije UN na Kosovu je obavljao njegov zamenik Stiven Šuk.
Riker je sada šef UNMIK-ovog ekonomskog odeljenja i predsedava bordom direktora Kosovske poverilačke agencije koja je nadležna za privatizaciju društvenih i javnih preduzeća na Kosovu.
Riker je došao na Kosovo februara 2005. Bio je na čelu grupe od 450 visokih medjunarodnih predstavnika iz 20 zemalja.
Od maja 2001. do jula 2002. bio je ambasador i zamenik Visokog predstavnika EU (OHR) u Sarajevu.
Kasnije je imenovan za šefa Odeljenja za budžet i finansije Ministarstva inostranih poslova u Berlinu.
Od avgusta 1993. do aprila 2001. Riker je bio gradonačelnik grada Sindelfingen u oblasti Baden-Virtemberg u Nemačkoj.
Pre izbora na tu dužnost radio je u nemačkim predstavništvima u Beču, Dar Es Salamu i Detroitu. Od 1991. do 1993. godine bio je savetnik parlamentarne grupe SPD-a u Bonu.
Kosovski zvaničnici: Pravi čovek u pravo vreme
"Pravi čovek u pravo vreme", reči su kojima predstavnici političkih partija kosovskih Albanaca opisuju imenovanje Joakima Rikera za šestog šefa UNMIK-a.
"Riker je poznat kao dinamičan čovek koji je dao stimulans procesu privatizacije na Kosovu. Svojim radom je ostavio dobar utisak, poznaje stanje na Kosovu i političke aktere u njoj", rekao je portpartol najveće političke partije kosovskih Albanaca, Demokratskog saveza Kosova, Ljuljzim Zenelji.
Rikerov izbor za šefa UNMIK-a slično je ocenio i potpredsednik Demokratske partije Kosova, bivši kosovski premijer Bajram Redžepi. "On je odgovarajući čovek i najbolje rešenje. Vrlo dobro poznaje kretanja na Kosovu i kosovsku politiku uopste".
Izuzetno dobre ocene o Rikeru daju i predstavnici Alijanse za buducnost Kosova (AZBK). "Tokom boravka na Kosovu u funkciji zemenika šefa UNMIK-a zaduženog za ekonomski razvoj, Riker je pokazao visoki stepen odgovornosti. Njegovo imenovanje je dobrodošlo", kazao je portparol AZBK Ernest Ljuma.
Potpredsednica Reformisticke partije ORA Teuta Sahatčija je ocenila da je novi šef UNMIK-a nedvosmisleno dao veliki doprinos privatizaciji na Kosovu.
Riker je drugi Nemac na čelu UNMIK-a i sedmi specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Kofija Anana na Kosovu.
"Riker je poznat kao dinamičan čovek koji je dao stimulans procesu privatizacije na Kosovu. Svojim radom je ostavio dobar utisak, poznaje stanje na Kosovu i političke aktere u njoj", rekao je portpartol najveće političke partije kosovskih Albanaca, Demokratskog saveza Kosova, Ljuljzim Zenelji.
Rikerov izbor za šefa UNMIK-a slično je ocenio i potpredsednik Demokratske partije Kosova, bivši kosovski premijer Bajram Redžepi. "On je odgovarajući čovek i najbolje rešenje. Vrlo dobro poznaje kretanja na Kosovu i kosovsku politiku uopste".
Izuzetno dobre ocene o Rikeru daju i predstavnici Alijanse za buducnost Kosova (AZBK). "Tokom boravka na Kosovu u funkciji zemenika šefa UNMIK-a zaduženog za ekonomski razvoj, Riker je pokazao visoki stepen odgovornosti. Njegovo imenovanje je dobrodošlo", kazao je portparol AZBK Ernest Ljuma.
Potpredsednica Reformisticke partije ORA Teuta Sahatčija je ocenila da je novi šef UNMIK-a nedvosmisleno dao veliki doprinos privatizaciji na Kosovu.
Riker je drugi Nemac na čelu UNMIK-a i sedmi specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Kofija Anana na Kosovu.
Jakšić: Nije nas ogrejalo sunce
Član tima Beograda za pregovore o statusu Kosova Marko Jakšić izjavio je da Srbe na Kosovu "nije mnogo ogrejalo sunce" kada su čuli da je nemački diplomata Joakim Riker imenovan za novog šefa UNMIK-a.
"Ostaje nam da se nadamo da stanje i odnos prema Srbima na Kosovu neće biti tako sumorni kao do sada, ali nam iskustvo govori da su šefovi UNMIK-a bili figure, a da su najznačajnije poteze iz senke vukli njihovi zamenici, koji su uvek i redovno bili Amerikanci", rekao je Jakšić agenciji Beta.
Jakšić, koji je i predsednik Zajednice srpskih opština Kosova, optužio je Rikera da je "autor pljačkaške privatizacije" na Kosovu i da je "jedan od vinovnika zbog kojih Srbi na Kosovu nemaju struju". "Imajući to u vidu, bojimo se da Riker ne bude čak i gori od Sorena Jesena Petersena kada je u pitanju položaj srpske zajednice na Kosovu", rekao je Jakšić.
Drugi predstavnici pregovaračkog tima Beograda i predstavnici vlasti Srbije koje je kontaktirala agencija Beta nisu želeli da komentarišu izbor Rikera za šefa UNMIK-a i rekli da će to najverovatnije učiniti sutra.
"Ostaje nam da se nadamo da stanje i odnos prema Srbima na Kosovu neće biti tako sumorni kao do sada, ali nam iskustvo govori da su šefovi UNMIK-a bili figure, a da su najznačajnije poteze iz senke vukli njihovi zamenici, koji su uvek i redovno bili Amerikanci", rekao je Jakšić agenciji Beta.
Jakšić, koji je i predsednik Zajednice srpskih opština Kosova, optužio je Rikera da je "autor pljačkaške privatizacije" na Kosovu i da je "jedan od vinovnika zbog kojih Srbi na Kosovu nemaju struju". "Imajući to u vidu, bojimo se da Riker ne bude čak i gori od Sorena Jesena Petersena kada je u pitanju položaj srpske zajednice na Kosovu", rekao je Jakšić.
Drugi predstavnici pregovaračkog tima Beograda i predstavnici vlasti Srbije koje je kontaktirala agencija Beta nisu želeli da komentarišu izbor Rikera za šefa UNMIK-a i rekli da će to najverovatnije učiniti sutra.
Svi šefovi UNMIK-a
Posle prvog, privremenog šefa UNMIK-a, Brazilca Serža Vijera de Mela, šef UNMIK-a je jula 1999. postao francuski ministar zdravlja Bernar Kušner: on je formalno demilitarizovao Oslobodilačku vojsku Kosova i osnovao Kosovski zaštitni korpus, u čiji su sastav ušli pripadnici OVK.
Treći šef Civilne misije UN na Kosovu, danski ministar odbrane Hans Hekerup dužnost je preuzeo januara 2001. godine: za vreme njegovog mandata donet je Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu i organizovani su poslanički izbori, a sa Nebojšom Čovićem potpisao je Zajednički dokument SRJ i UNMIK-a koji se ticao poboljšanja uslova života kosovskih Srba.
Januara 2002. za šefa UNMIK-a je imenovan nemački diplomata Mihael Štajner: formirane su privremene kosovske institucije. Štajner je poništio rezoluciju albanskih poslanika u Skupštini Kosova o teritorijalnoj celovitosti pokrajine. UNMIK je za vreme Štajnera preuzeo kontrolu nad opštinskom administracijom u severnom delu Kosovske Mitrovice koja je do tada bila pod kontrolom Srba, čime je uspostavljena vlast UNMIK-a na celoj teritoriji Kosova. Štajner je uredbama omogućio privatizaciju društvenih preduzeća na Kosovu i borbu protiv kriminala. Dan uoči odlaska sa Kosova potpisao je sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Kosova i Albanije, a dan pre toga odobrio Krivični zakon Kosova i Zakon o krivičnom postupku, kojim je u pokrajini od aprila 2004. prestala primena krivičnih zakona bivše Jugoslavije.
Peti šef UNMIK-a Hari Holkeri preuzeo je dužnost avgusta 2003. godine, a za vreme mandata proglasio je Dokument "Standardi za Kosovo", zatim je promovisao plan za sprovodjenje standarda, čijim ostvarenjem treba da počne rasprava o konačnom statusu Kosova i odobrio da se pri kosovskoj vladi otvori koncelarija za medjunarodnu saradnju. Proglasio je nevažećom odluku kosovske skupštine prema kojoj su poništeni zakoni Srbije koji se od 1989. sprovode na Kosovu. Holkeri je inicirao dijalog izmedju Beograda i Prištine. U njegovom mandatu, u martu 2004. na Kosovu se dogodilo etničko čišćenje više hiljada Srba iz različitih delova pokrajine, paljenje kuća, srednjevekovnih crkava i manastira. Holkeri je tada obećao da će počinioci nasilja biti uhapšeni i kažnjeni. Holkeri je počeo privatizaciju društvenih preduzeća na Kosovu, koja je posle dva kruga prekinuta zbog neregularnosti.
Šesti šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen stupio je na dužnost avgusta 2004. i na njoj se zadržao najduže od svih njegovih prethodnika. Za vreme njegovog mandata održani su poslanički izbori na Kosovu, (koje su kosovski Srbi bojkotovali) i formirane kosovske institucije, na koje je, sa civilne misije UN, preneto niz značajnih ovlašćenja (iz oblasti pravosudja, policije, privrede, fiskalne politike, budžeta).
(Beta)
Treći šef Civilne misije UN na Kosovu, danski ministar odbrane Hans Hekerup dužnost je preuzeo januara 2001. godine: za vreme njegovog mandata donet je Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu i organizovani su poslanički izbori, a sa Nebojšom Čovićem potpisao je Zajednički dokument SRJ i UNMIK-a koji se ticao poboljšanja uslova života kosovskih Srba.
Januara 2002. za šefa UNMIK-a je imenovan nemački diplomata Mihael Štajner: formirane su privremene kosovske institucije. Štajner je poništio rezoluciju albanskih poslanika u Skupštini Kosova o teritorijalnoj celovitosti pokrajine. UNMIK je za vreme Štajnera preuzeo kontrolu nad opštinskom administracijom u severnom delu Kosovske Mitrovice koja je do tada bila pod kontrolom Srba, čime je uspostavljena vlast UNMIK-a na celoj teritoriji Kosova. Štajner je uredbama omogućio privatizaciju društvenih preduzeća na Kosovu i borbu protiv kriminala. Dan uoči odlaska sa Kosova potpisao je sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Kosova i Albanije, a dan pre toga odobrio Krivični zakon Kosova i Zakon o krivičnom postupku, kojim je u pokrajini od aprila 2004. prestala primena krivičnih zakona bivše Jugoslavije.
Peti šef UNMIK-a Hari Holkeri preuzeo je dužnost avgusta 2003. godine, a za vreme mandata proglasio je Dokument "Standardi za Kosovo", zatim je promovisao plan za sprovodjenje standarda, čijim ostvarenjem treba da počne rasprava o konačnom statusu Kosova i odobrio da se pri kosovskoj vladi otvori koncelarija za medjunarodnu saradnju. Proglasio je nevažećom odluku kosovske skupštine prema kojoj su poništeni zakoni Srbije koji se od 1989. sprovode na Kosovu. Holkeri je inicirao dijalog izmedju Beograda i Prištine. U njegovom mandatu, u martu 2004. na Kosovu se dogodilo etničko čišćenje više hiljada Srba iz različitih delova pokrajine, paljenje kuća, srednjevekovnih crkava i manastira. Holkeri je tada obećao da će počinioci nasilja biti uhapšeni i kažnjeni. Holkeri je počeo privatizaciju društvenih preduzeća na Kosovu, koja je posle dva kruga prekinuta zbog neregularnosti.
Šesti šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen stupio je na dužnost avgusta 2004. i na njoj se zadržao najduže od svih njegovih prethodnika. Za vreme njegovog mandata održani su poslanički izbori na Kosovu, (koje su kosovski Srbi bojkotovali) i formirane kosovske institucije, na koje je, sa civilne misije UN, preneto niz značajnih ovlašćenja (iz oblasti pravosudja, policije, privrede, fiskalne politike, budžeta).
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
