„Paket plus” koji će u četvrtak u Briselu predstaviti potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković i ministar finansija Mladjan Dinkić, ne samo da nije zvaničan dokument vlade, već o njemu nije bilo ni reči na nekoj od sednica kabineta Vojislava Koštunice, potvrdilo je za „Politiku” više srpskih ministara.
Dulić-Marković i Dinkić treba da u Briselu obaveste komesara za proširenje Evropske unije Olija Rena o planu za saradnju i buduće odnose Beograda i Brisela, nazvanom "paket plus".
Dvoje državnih zvaničnika che u središtu evropske administracije, dakle, predstaviti čisto stranačku inicijativu, o kojoj Vlada Srbije prethodno nije raspravljala. Takav nastup čelnih ljudi G17 plus, kako „Politika” saznaje, veoma je iznenadio njihove koalicione partnere, koji nisu najsrećniji zbog ovog njihovog poteza.
Kako kaže jedan od ministara iz DSS-a koji je želeo da ostane anoniman, ne može se takav plan predstavljati kao stranački, kada je G17 plus deo vladajuće koalicije.
Nijedan od sagovornika „Politike”, medjutim, ne dovodi u pitanje postojanje opšteg konsenzusa u vladi kada je reč o evropskim integracijama i ispunjavanju uslova za nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, niti o potrebi obezbedjivanja veće pomoći Evrope Srbiji u oblasti ekonomije i olakšica u viznom režimu, u čemu i jeste suština „Paketa plus”. Zamerke se odnose pre svega na način kako je predstavljena cela inicijativa, koja, prema njihovom mišljenju, najviše treba da koristi podizanju stranačkog rejtinga G17 plus.
Iz kabineta potpredsednice srpske vlade u sredu je, inače, potvrdjeno da Dinkić i Dulić-Marković u Brisel putuju kao „delegacija Vlade Srbije”, kako bi Olija Rena „obavestili o planu za saradnju i buduće odnose Beograda i Brisela, nazvanom "paket plus”.
U Briselu će, kako je saopšteno, biti predstavljena inicijativa za jačanje dijaloga i tešnju saradnju Srbije i EU. „Dulić-Marković i Dinkić razgovaraće sa Renom o načinu na koji Brisel može pomoći našoj zemlji u rešavanju pitanja koja su u direktnoj vezi sa brzinom uključivanja Srbije u EU“, navodi se u saopštenju i dodaje da će se „delegacija Vlade Srbije u Briselu sastati i sa predstavnikom EU za pregovore o statusu Kosova i Metohije Štefanom Leneom”.
Medjutim, da iza „Paketa plus” ne stoji vlada još je u ponedeljak najavio Čedomir Antić, član Predsedništva G17 plus, objasnivši da je to inicijativa ove stranke, te da „nije još postala zvanični predlog Vlade Srbije”.
„Ovaj plan ima mnogo dobrih ideja i predloga, tako da ako bude prihvaćen od strane Brisela, nema razloga da ga ne prihvati i Vlada Srbije i naša javnost“, izjavio je Antić.
Samo dan kasnije, ministar zdravlja i član Predsedništva G17 plus Tomica Milosavljević je, potvrdjujući da je reč o stranačkoj inicijativi, ipak rekao da to „nije pitanje jedne partije”.
„Inicijativa jeste G17 plus, ali ne treba prisvajati partijski bilo šta od onoga što treba da ima korist za sve nas“, rekao je Milosavljević, naglašavajući da su i Dulić-Marković i Dinkić članovi Vlade Srbije, te da oni „nisu slobodni strelci”. Prema njegovim rečima, i sve ono što čine članovi vlade jeste izraz njene politike.
Medjutim, o tom izrazu politike vlade njeni članovi izgleda najviše saznaju iz medija. Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike, potvrdjuje za „Politiku” da, koliko on zna, na sednicama vlade nije bilo reči o „Paketu plus”, te da je on sam o tome najviše čitao u novinama. „Videćemo još šta je u tom planu“, kaže Naumov.
I ministri iz redova Srpskog pokreta obnove za trgovinu i turizam i za dijasporu, Bojan Dimitrijević i Vojislav Vukčević, ocenjuju da Dinkić i Dulić-Marković ne bi trebalo da potenciraju stranačke stavove, ako u Brisel idu kao predstavnici vlade.
„Ako je to stranačka inicijativa, logično je da je tako i predstave, a ne kao vladin predlog, ako formalno nije prošao vladu. Ako principijelno postavimo stvari, kad neko putuje kao predstavnik vlade, ni na kom zvaničnom nastupu ne bi trebalo da potencira stranačke stavove. Istovremeno, ako neko obrazlaže vladin predlog, to može da radi samo kao član vlade, a ako se on, slučajno, lično ne slaže sa tim dokumentom, ni to ne bi trebalo da potencira“, ocenjuje Dimitrijević.
Vukčević, medjutim, dodaje da je od toga da li je nešto usvojeno na sednici vlade, bitnije da li će to što se predstavlja u Briselu da služi državi, „kao što će da služi”.
„Ako je tako, onda je u interesu države da to bude predstavljeno“, kaže Vukčević i slaže se da ni u kom slučaju ne bi trebalo potencirati da je reč o stranačkoj inicijativi, naročito ne u inostranstvu.
Dulić-Marković i Dinkić treba da u Briselu obaveste komesara za proširenje Evropske unije Olija Rena o planu za saradnju i buduće odnose Beograda i Brisela, nazvanom "paket plus".
Dvoje državnih zvaničnika che u središtu evropske administracije, dakle, predstaviti čisto stranačku inicijativu, o kojoj Vlada Srbije prethodno nije raspravljala. Takav nastup čelnih ljudi G17 plus, kako „Politika” saznaje, veoma je iznenadio njihove koalicione partnere, koji nisu najsrećniji zbog ovog njihovog poteza.
Kako kaže jedan od ministara iz DSS-a koji je želeo da ostane anoniman, ne može se takav plan predstavljati kao stranački, kada je G17 plus deo vladajuće koalicije.
Nijedan od sagovornika „Politike”, medjutim, ne dovodi u pitanje postojanje opšteg konsenzusa u vladi kada je reč o evropskim integracijama i ispunjavanju uslova za nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, niti o potrebi obezbedjivanja veće pomoći Evrope Srbiji u oblasti ekonomije i olakšica u viznom režimu, u čemu i jeste suština „Paketa plus”. Zamerke se odnose pre svega na način kako je predstavljena cela inicijativa, koja, prema njihovom mišljenju, najviše treba da koristi podizanju stranačkog rejtinga G17 plus.
Iz kabineta potpredsednice srpske vlade u sredu je, inače, potvrdjeno da Dinkić i Dulić-Marković u Brisel putuju kao „delegacija Vlade Srbije”, kako bi Olija Rena „obavestili o planu za saradnju i buduće odnose Beograda i Brisela, nazvanom "paket plus”.
U Briselu će, kako je saopšteno, biti predstavljena inicijativa za jačanje dijaloga i tešnju saradnju Srbije i EU. „Dulić-Marković i Dinkić razgovaraće sa Renom o načinu na koji Brisel može pomoći našoj zemlji u rešavanju pitanja koja su u direktnoj vezi sa brzinom uključivanja Srbije u EU“, navodi se u saopštenju i dodaje da će se „delegacija Vlade Srbije u Briselu sastati i sa predstavnikom EU za pregovore o statusu Kosova i Metohije Štefanom Leneom”.
Medjutim, da iza „Paketa plus” ne stoji vlada još je u ponedeljak najavio Čedomir Antić, član Predsedništva G17 plus, objasnivši da je to inicijativa ove stranke, te da „nije još postala zvanični predlog Vlade Srbije”.
„Ovaj plan ima mnogo dobrih ideja i predloga, tako da ako bude prihvaćen od strane Brisela, nema razloga da ga ne prihvati i Vlada Srbije i naša javnost“, izjavio je Antić.
Samo dan kasnije, ministar zdravlja i član Predsedništva G17 plus Tomica Milosavljević je, potvrdjujući da je reč o stranačkoj inicijativi, ipak rekao da to „nije pitanje jedne partije”.
„Inicijativa jeste G17 plus, ali ne treba prisvajati partijski bilo šta od onoga što treba da ima korist za sve nas“, rekao je Milosavljević, naglašavajući da su i Dulić-Marković i Dinkić članovi Vlade Srbije, te da oni „nisu slobodni strelci”. Prema njegovim rečima, i sve ono što čine članovi vlade jeste izraz njene politike.
Medjutim, o tom izrazu politike vlade njeni članovi izgleda najviše saznaju iz medija. Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike, potvrdjuje za „Politiku” da, koliko on zna, na sednicama vlade nije bilo reči o „Paketu plus”, te da je on sam o tome najviše čitao u novinama. „Videćemo još šta je u tom planu“, kaže Naumov.
I ministri iz redova Srpskog pokreta obnove za trgovinu i turizam i za dijasporu, Bojan Dimitrijević i Vojislav Vukčević, ocenjuju da Dinkić i Dulić-Marković ne bi trebalo da potenciraju stranačke stavove, ako u Brisel idu kao predstavnici vlade.
„Ako je to stranačka inicijativa, logično je da je tako i predstave, a ne kao vladin predlog, ako formalno nije prošao vladu. Ako principijelno postavimo stvari, kad neko putuje kao predstavnik vlade, ni na kom zvaničnom nastupu ne bi trebalo da potencira stranačke stavove. Istovremeno, ako neko obrazlaže vladin predlog, to može da radi samo kao član vlade, a ako se on, slučajno, lično ne slaže sa tim dokumentom, ni to ne bi trebalo da potencira“, ocenjuje Dimitrijević.
Vukčević, medjutim, dodaje da je od toga da li je nešto usvojeno na sednici vlade, bitnije da li će to što se predstavlja u Briselu da služi državi, „kao što će da služi”.
„Ako je tako, onda je u interesu države da to bude predstavljeno“, kaže Vukčević i slaže se da ni u kom slučaju ne bi trebalo potencirati da je reč o stranačkoj inicijativi, naročito ne u inostranstvu.
Vlada Srbije: U Briselu zvanična delegacija
U Briselu će, kako je najavljeno iz Vlade Srbije, biti predstavljena inicijativa za jačanje dijaloga i tešnju saradnju Srbije i EU u rešavanju konkretnih pitanja.
Dulić-Marković i Dinkić razgovaraće sa Renom o načinu na koji Brisel može pomoći u rešavanju pitanja koja su u direktnoj vezi sa brzinom uključivanja Srbije u EU.
Kako je predvidjeno, od evropskih zvaničnika biće zatraženo da se otpiše milijarda dolara duga Srbije Pariskom klubu, kako bi se taj novac upotrebio za izgradnju "Koridora Deset" na jugu Srbije, za ekološke projekte i razvoj infrastrukture u siromašnim opštinama.
Biće zatraženi i veći pretpristupni fondovi EU za Srbiju za podršku realizaciji projekata regionalnog značaja u okviru Nacionalnog investicionog plana koji je nedavno utvrdila Vlada Srbije.
Paketom plus traži se i potpuno ukidanje viza EU za gradjane Srbije do 2008. godine kao i vizne olakšice za studente i naučnike tokom ove i naredne godine.
Delegacija će u Briselu predložiti i da Srbije dobije status zemlje kandidata za pridruživanje EU, najkasnije do 2008. godine.
Najavljeno je da će se delegacija Vlade Srbije u Briselu sastati i sa predstavnikom EU za pregovore o statusu Kosova i Metohije Štefanom Leneom.
(MONDO)
Dulić-Marković i Dinkić razgovaraće sa Renom o načinu na koji Brisel može pomoći u rešavanju pitanja koja su u direktnoj vezi sa brzinom uključivanja Srbije u EU.
Kako je predvidjeno, od evropskih zvaničnika biće zatraženo da se otpiše milijarda dolara duga Srbije Pariskom klubu, kako bi se taj novac upotrebio za izgradnju "Koridora Deset" na jugu Srbije, za ekološke projekte i razvoj infrastrukture u siromašnim opštinama.
Biće zatraženi i veći pretpristupni fondovi EU za Srbiju za podršku realizaciji projekata regionalnog značaja u okviru Nacionalnog investicionog plana koji je nedavno utvrdila Vlada Srbije.
Paketom plus traži se i potpuno ukidanje viza EU za gradjane Srbije do 2008. godine kao i vizne olakšice za studente i naučnike tokom ove i naredne godine.
Delegacija će u Briselu predložiti i da Srbije dobije status zemlje kandidata za pridruživanje EU, najkasnije do 2008. godine.
Najavljeno je da će se delegacija Vlade Srbije u Briselu sastati i sa predstavnikom EU za pregovore o statusu Kosova i Metohije Štefanom Leneom.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
