Komesar za izbeglice Srbije Dragiša Dabetić izjavio je da preostali kolektivni centri u Srbiji neće biti zatvoreni do kraja godine,kako je ranije planirano, jer do tada ne može biti zbrinuto svih 9.000 ljudi koji žive u njima.
U intervjuu agenciji Beta, Dabetić je rekao da je u Srbiji trenutno 107 kolektivnih centara, od toga 17 na Kosovu i Metohiji, a da je plan da se do kraja godine zatvori još oko 10 tih centara.
"Postojalo je opredeljenje da se kolektivni centri zatvore do kraja 2005., a potom i do kraja 2006. godine, ali se pokazalo da to nije realno. Volja i cilj i dalje postoje, ali se moraju prvo stvoriti preduslovi da se pitanje tih ljudi reši", rekao je komesar.
Prema njegovim rečima, u centrima je sada više raseljenih sa Kosova - njih 6.000, nego izbeglica, kojih je ukupno 3.000.
U Srbiji je, u jeku ratnih sukoba u bivšoj SFRJ bilo 700 kolektivnih centara, januara 2002. godine bilo ih je 388. Od marta 2004. godine, zatvoreno je 92 centra.
Dabetić je naglasio da ni orjentaciono ne postoji datum kada će centri biti zatvoreni i dodao da će to biti činjeno postepeno i u skladu sa prilivom sredstava, kao i kad se završe sve pripreme da ljudi budu zbrinuti na adekvatan način.
"Kolektivni centri su sami po sebi nužno zlo. Zamišljeni su kao urgentan prihvat - šest meseci do godinu dana, a pojedini od njih su već 15 godina u funkciji. Nije sporno da ih treba zatvoriti, ali to je složen posao", rekao je Dabetić.
"Ljudi se intervjuišu, ispituju se njihove potrebe i socijalna situacija, da se vidi šta o tome misle. Priprema nekad traje mesecima", rekao je Dabetić, naglašavajući da zbog ozbiljnih priprema i nije bilo značajnijih protesta zbog zatvaranja centara.
U tom procesu jedan od problema je što glavni donator za zatvaranje kolektivnih centara - Evropska agencija za rekonstrukciju "uvek malo kasni sa novcem" - nekada i do godinu dana.
Dabetić je naglasio da se ljudima u centrima kao pomoć, pre izlaska iz centra nude - dodela gradjevinskog materijala za one koji su započeli da grade kuće ili robno-novčana pomoć - za one koji se odluče da plaćaju jedno vreme privatni smeštaj, kao i otkup seoskih imanja - kuća sa okućnicama u seoskim sredinama.
Starijim stanovnicima centara nudi se smeštaj u gerontološkim centrima, ali se tu pojavljuju problemi jer ljudi uglavnom u njih ne žele da idu, pre svega zbog "mentaliteta".
U kolektivnim centrima ostaju najugroženiji, a problem je što i za raseljene, kojih je najviše, ne postoje programi integracije.
(Tanjug)
U intervjuu agenciji Beta, Dabetić je rekao da je u Srbiji trenutno 107 kolektivnih centara, od toga 17 na Kosovu i Metohiji, a da je plan da se do kraja godine zatvori još oko 10 tih centara.
"Postojalo je opredeljenje da se kolektivni centri zatvore do kraja 2005., a potom i do kraja 2006. godine, ali se pokazalo da to nije realno. Volja i cilj i dalje postoje, ali se moraju prvo stvoriti preduslovi da se pitanje tih ljudi reši", rekao je komesar.
Prema njegovim rečima, u centrima je sada više raseljenih sa Kosova - njih 6.000, nego izbeglica, kojih je ukupno 3.000.
U Srbiji je, u jeku ratnih sukoba u bivšoj SFRJ bilo 700 kolektivnih centara, januara 2002. godine bilo ih je 388. Od marta 2004. godine, zatvoreno je 92 centra.
Dabetić je naglasio da ni orjentaciono ne postoji datum kada će centri biti zatvoreni i dodao da će to biti činjeno postepeno i u skladu sa prilivom sredstava, kao i kad se završe sve pripreme da ljudi budu zbrinuti na adekvatan način.
"Kolektivni centri su sami po sebi nužno zlo. Zamišljeni su kao urgentan prihvat - šest meseci do godinu dana, a pojedini od njih su već 15 godina u funkciji. Nije sporno da ih treba zatvoriti, ali to je složen posao", rekao je Dabetić.
"Ljudi se intervjuišu, ispituju se njihove potrebe i socijalna situacija, da se vidi šta o tome misle. Priprema nekad traje mesecima", rekao je Dabetić, naglašavajući da zbog ozbiljnih priprema i nije bilo značajnijih protesta zbog zatvaranja centara.
U tom procesu jedan od problema je što glavni donator za zatvaranje kolektivnih centara - Evropska agencija za rekonstrukciju "uvek malo kasni sa novcem" - nekada i do godinu dana.
Dabetić je naglasio da se ljudima u centrima kao pomoć, pre izlaska iz centra nude - dodela gradjevinskog materijala za one koji su započeli da grade kuće ili robno-novčana pomoć - za one koji se odluče da plaćaju jedno vreme privatni smeštaj, kao i otkup seoskih imanja - kuća sa okućnicama u seoskim sredinama.
Starijim stanovnicima centara nudi se smeštaj u gerontološkim centrima, ali se tu pojavljuju problemi jer ljudi uglavnom u njih ne žele da idu, pre svega zbog "mentaliteta".
U kolektivnim centrima ostaju najugroženiji, a problem je što i za raseljene, kojih je najviše, ne postoje programi integracije.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
