Vlastima u Beogradu biće, najverovatnije do kraja nedelje, upućen dokument o principima decentralizacije, o kojem je prošle nedelje izaslanik UN Marti Ahtisari u Prištini razgovarao s tamošnjim pregovaračima, izjavio je Tanjugu u Beču Remi Durlo, šef informativne službe Kancelarije izaslanika UN za Kosovo i Metohiju (UNOSEK).
"Beograd nije dosad dobio dokument o principima decentralizacije zato što je, pred posetu Ahtisarija jedna verzija poslata Prištini da bi on mogao da s tamošnjim vlastima raspravlja o tom dokumentu. Na osnovu razgovora u Prištini biće izradjena nova verzija tog dokumenta, koji sadrži predloge za dogovor o decentralizaciji, a potom će biti upućena Beogradu", objasnio je Durlo.
UNOSEK trenutno isčekuje da iz Prištine dobije pismenu potvrdu onoga što je dogovoreno sa Ahtisarijem, i nakon toga će izmenjeni dokument uputiti Beogradu na razmatranje.
"Dokument koji ćemo uputiti Beogradu biće osnova za dalje razgovore o decentralizaciji"; dodao je Durlo.
On je istakao da je sasvim normalno da Beograd nije dobio dokument koji je pred Ahtisarijevu posetu upućen Prištini, jer je ta verzija bila samo osnova za razgovore sa prištinskim vlastima, te najavio da će srpski pregovarački tim dobiti verziju u kojoj se nalaze poslednji dogovori koje je izaslanik UN postigao sa predstavnicima Prištine.
Durlo je rekao da će u utorak u Beogard doputovati tim koji će razgovarati sa srpskim pregovaračima o ekonomskim pitanjima.
On je dalje najavio da će eksperti UNOSEK-a koji se bave pitanjima decentralizacije i pravima i i zaštiti manjina doputovati tokom ove nedelje, a ne početkom iduće, u Beograd.
Što se tiče iduće runde tehničkih pregovora u Beču, Durlo je naglasio da za sada nije zakazan sastanak, dodajući da će sledeća runda biti zasigurno održana pre 15.septembra.
Durlo je, takodje, rekao da će sledeća runda pregovora biti održana najverovatnije 7. i 8. septembra u Beču.
Kada je reč o tvrdnjama predstavnika srpskog pregovaračkog tima da Ahtisari nije zvanično odgovorio na njihov pismeni protest zbog izjave izaslanika UN 8.avgusta u Beču u vezi krivice srpskog naroda Durlo je potvrdio da je takvo pismo stiglo u sedište UNOSEK.
On je rekso da je Ahtisari zvanično, na konferenciji za štampu u petak u Prištini, odgovorio na protest Beograd.
Durlo je istakao da ne zna da li će Ahtisari odgovoriti beogradskim pregovaračima i pismenim putem.
"Beograd nije dosad dobio dokument o principima decentralizacije zato što je, pred posetu Ahtisarija jedna verzija poslata Prištini da bi on mogao da s tamošnjim vlastima raspravlja o tom dokumentu. Na osnovu razgovora u Prištini biće izradjena nova verzija tog dokumenta, koji sadrži predloge za dogovor o decentralizaciji, a potom će biti upućena Beogradu", objasnio je Durlo.
UNOSEK trenutno isčekuje da iz Prištine dobije pismenu potvrdu onoga što je dogovoreno sa Ahtisarijem, i nakon toga će izmenjeni dokument uputiti Beogradu na razmatranje.
"Dokument koji ćemo uputiti Beogradu biće osnova za dalje razgovore o decentralizaciji"; dodao je Durlo.
On je istakao da je sasvim normalno da Beograd nije dobio dokument koji je pred Ahtisarijevu posetu upućen Prištini, jer je ta verzija bila samo osnova za razgovore sa prištinskim vlastima, te najavio da će srpski pregovarački tim dobiti verziju u kojoj se nalaze poslednji dogovori koje je izaslanik UN postigao sa predstavnicima Prištine.
Durlo je rekao da će u utorak u Beogard doputovati tim koji će razgovarati sa srpskim pregovaračima o ekonomskim pitanjima.
On je dalje najavio da će eksperti UNOSEK-a koji se bave pitanjima decentralizacije i pravima i i zaštiti manjina doputovati tokom ove nedelje, a ne početkom iduće, u Beograd.
Što se tiče iduće runde tehničkih pregovora u Beču, Durlo je naglasio da za sada nije zakazan sastanak, dodajući da će sledeća runda biti zasigurno održana pre 15.septembra.
Durlo je, takodje, rekao da će sledeća runda pregovora biti održana najverovatnije 7. i 8. septembra u Beču.
Kada je reč o tvrdnjama predstavnika srpskog pregovaračkog tima da Ahtisari nije zvanično odgovorio na njihov pismeni protest zbog izjave izaslanika UN 8.avgusta u Beču u vezi krivice srpskog naroda Durlo je potvrdio da je takvo pismo stiglo u sedište UNOSEK.
On je rekso da je Ahtisari zvanično, na konferenciji za štampu u petak u Prištini, odgovorio na protest Beograd.
Durlo je istakao da ne zna da li će Ahtisari odgovoriti beogradskim pregovaračima i pismenim putem.
Novi dokument UNMIK-a i kosovske vlade u Briselu
UNMIK i vlada u Prištini dostavili su Evropskoj komisiji novi dokument za ostvarivanje "evropskog partnerstva" u kojem se ne prejudicira budući medjunarodni status pokrajine, ali navodi da će rešenje statusa doneti nova ovlašćenja i nove izazove.
U doradjenom dokumentu, u koji je uvid imala agencija Beta, a koji se naziva "Akcioni plan za sprovodjenje evropskog partnerstva u 2006." podvlači se da je "poboljšanje etničkih odnosa i dalje ključni prioritet za političke lidere Kosova".
Takodje se ističe da je "u slobodi kretanja ostvaren vidan napredak" i da "najnovije istraživanje Kosovske policijske službe pokazuje da su se 99 odsto ispitanika iz redova etničkih manjina kretali izvan njihovih mesta boravaka, dok se 80 odsto njih osećaju bezbednim da to čine".
"Vlada (u Prištini) nastavlja da radi kako bi obezbedila da prilike na Kosovu vode povratku (izbeglica) i politički lideri na svim nivoima takvu poruku sve snažnije upućuju", navode kosovska vlada i UNMIK.
U dokumentu piše da će za povratak izbeglica glavna sredstva dati Vlada Kosova, što je "jedinstven slučaj u regionu i možda i drugde".
Vlada i UNMIK ocenjuju da je broj dosadašnjih povratnika "razočaravajući", kao i da "oba protokola o povratku, potpisana sa Srbijim i Crnom Gorom, u svojim rukama drži Beograd".
"Prepreka za napredak je, takodje, izostanak pouzdane informacije o broju raseljenih lica u Srbiji", navodi se dalje. Kratkoročno je cilj da se "svi oni koji imaju pravo na boravak na Kosovu, budu realno u mogućnosti da iskoriste to pravo, ako to žele", a dugoročni cilj je sprovođenje Plana povratka u gradska područja.
Kad je reč o pitanjima vlasništva, "naglasak je na tome da se sa utvrdjivanja prava na posed, predje na sprovodjenje tog prava, kao i da se upravlja imovinom odsutnih vlasnika sa ciljem da se obezbedi maksimalna zaštita njihovih interesa".
U prioritete se stavlja i bitka protiv korupcije i najavljuje stvaranje Antikorupcione agencije u pokrajini. Podvlači se i da će u ravni političkih ustanova "ključni izazov biti da se uspostavi sistem koji će uravnotežiti prava većine i manjina, a ne samo etničkih zajednica", kao i stvaranje državne uprave koja će biti nepristrasna, delotvorna, otporna na političke i druge pritiske.
Pored ostalog se navodi da pravosudni sistem, uz pomanjkanje iskustva ima velike zaostatke u radu.
Za Kosovsku policijsku službu se navodi da je "opšte vidjena kao regionalna uspešna priča".
U dokumetu stoji da je na Kosovu "značajan napredak ostvaren na mnogim poljima posle 1999", ali se napominje da se "nerešavanje medjunarodnog pravnog statusa može navesti kao kočnica za napredak".
"Manjkavosti u strukturama" Kosova, kako se dodaje, zahtevaju reforme da bi se ispunili politički i ekonomski kriterijumi Evropske unije.
U prioritete "Evropskog partnerstva" uvršteno je 109 standarda koji moraju biti sprovedeni da bi se ostvarile reforme koje vode usaglašavanju kosovskih zakona s evropskim pravnim sistemom.
Okvir evropske integracije Kosova je proces stabilizacije i pridruživanja, a Evropska unija kroz poseban "mehanizam za praćenje" tog procesa nadzire ostvarivanje uslova za pomoć reformama i finansijsku podršku Kosovu.
(Tanjug/Beta)
U doradjenom dokumentu, u koji je uvid imala agencija Beta, a koji se naziva "Akcioni plan za sprovodjenje evropskog partnerstva u 2006." podvlači se da je "poboljšanje etničkih odnosa i dalje ključni prioritet za političke lidere Kosova".
Takodje se ističe da je "u slobodi kretanja ostvaren vidan napredak" i da "najnovije istraživanje Kosovske policijske službe pokazuje da su se 99 odsto ispitanika iz redova etničkih manjina kretali izvan njihovih mesta boravaka, dok se 80 odsto njih osećaju bezbednim da to čine".
"Vlada (u Prištini) nastavlja da radi kako bi obezbedila da prilike na Kosovu vode povratku (izbeglica) i politički lideri na svim nivoima takvu poruku sve snažnije upućuju", navode kosovska vlada i UNMIK.
U dokumentu piše da će za povratak izbeglica glavna sredstva dati Vlada Kosova, što je "jedinstven slučaj u regionu i možda i drugde".
Vlada i UNMIK ocenjuju da je broj dosadašnjih povratnika "razočaravajući", kao i da "oba protokola o povratku, potpisana sa Srbijim i Crnom Gorom, u svojim rukama drži Beograd".
"Prepreka za napredak je, takodje, izostanak pouzdane informacije o broju raseljenih lica u Srbiji", navodi se dalje. Kratkoročno je cilj da se "svi oni koji imaju pravo na boravak na Kosovu, budu realno u mogućnosti da iskoriste to pravo, ako to žele", a dugoročni cilj je sprovođenje Plana povratka u gradska područja.
Kad je reč o pitanjima vlasništva, "naglasak je na tome da se sa utvrdjivanja prava na posed, predje na sprovodjenje tog prava, kao i da se upravlja imovinom odsutnih vlasnika sa ciljem da se obezbedi maksimalna zaštita njihovih interesa".
U prioritete se stavlja i bitka protiv korupcije i najavljuje stvaranje Antikorupcione agencije u pokrajini. Podvlači se i da će u ravni političkih ustanova "ključni izazov biti da se uspostavi sistem koji će uravnotežiti prava većine i manjina, a ne samo etničkih zajednica", kao i stvaranje državne uprave koja će biti nepristrasna, delotvorna, otporna na političke i druge pritiske.
Pored ostalog se navodi da pravosudni sistem, uz pomanjkanje iskustva ima velike zaostatke u radu.
Za Kosovsku policijsku službu se navodi da je "opšte vidjena kao regionalna uspešna priča".
U dokumetu stoji da je na Kosovu "značajan napredak ostvaren na mnogim poljima posle 1999", ali se napominje da se "nerešavanje medjunarodnog pravnog statusa može navesti kao kočnica za napredak".
"Manjkavosti u strukturama" Kosova, kako se dodaje, zahtevaju reforme da bi se ispunili politički i ekonomski kriterijumi Evropske unije.
U prioritete "Evropskog partnerstva" uvršteno je 109 standarda koji moraju biti sprovedeni da bi se ostvarile reforme koje vode usaglašavanju kosovskih zakona s evropskim pravnim sistemom.
Okvir evropske integracije Kosova je proces stabilizacije i pridruživanja, a Evropska unija kroz poseban "mehanizam za praćenje" tog procesa nadzire ostvarivanje uslova za pomoć reformama i finansijsku podršku Kosovu.
(Tanjug/Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.