Sastanak UNOSEK-ovih eksperata za decentralizaciju sa članovima srpskog pregovaračkog tima, u okviru priprema za nastavak pregovora Beograda i Prištine krajem nedelje u Beču, počeo je u Beogradu oko 10 sati.
Eksperti UNOSEK-a obavili su u Beogradu pripremne razgovore sa beogradskim timom za pregovore o statusu Kosova, uoči susreta sa prištinskim timom u Beču i vratili se u Beč, potvrdjeno je agenciji Beta u kancelariji UNOSEK-a.
Nikakvi detalji o sadržaju razgovora nisu objavljeni, ali je od ranije poznato da je razmotren novi nacrt principa za decentralizaciju na Kosovu, doradjen nakon poseta eksperata UNOSEK-a Beogradu i Prištini tokom proteklih nedelja.
Glavne teme razgovora bile su način finansiranja opština sa srpskom većinom, koje će biti formirane u procesu decentralizacije i nastavak pregovora o pravima zajednica, kojima je do sada posvećen samo jedan sastanak u Beču.
Medjunarodni eksperti za decentralizaciju i prava manjina su u ponedeljak doputovali u Beograd. Kako je saznala agencija Beta, srpska strana ne očekuje da će u ovim razgovorima biti napravljen značajniji prodor u bečkim pregovorima.
Naredni sastanci srpske i albanske delegacije u Beču planirani su za 7. septembar - o decentralizaciji, i 8. septembar - o zaštiti verske i kulturne baštine i pravima nacionalnih zajednica.
Stručnjaci UNOSEK-a i Beograda su razmatrali najnoviju verziju dokumenata o decentralizaciji koju je izradila Kancelarija UN, kojim, kako je saznala agencija Beta, srpski pregovarački tim nije zadovoljan.
U dokumentu su predloženi principi za sprovodjenje tog procesa doradjeni nakon poslednjih razgovora koje su specijalni izaslanik Marti Ahtisari i eksperti njegove kancelarije vodili u Prištini pre dve nedelje.
Kako je ranije najavio UNOSEK, nove opštine sa srpskom većinom i pitanje Kosovske Mitrovice biće u središtu pažnje sastanka 7. septembra.
Eksperti UNOSEK-a su tokom prošle nedelje već boravili u Beogradu da bi pripremili nastavak pregovora krajem ove sedmice, kao i razgovora o ekonomskim pitanjima, koji još nije zakazan.
"Što se decentralizacije tiče, poslednji UNOSEK-ov predlog je koncepcijski manje jasan od prethodnih, jer ovog puta uopšte ne spominje srpske većinske opštine. To je predlog koji načelno važi za sve opštine u pokrajini, ali uopšte nije jasno na koje bi se tačno primenjivao", istakao je Samardžić.
"Novim predlogom medjunarodnih pregovarača ne samo da smo se vratili na početak pregovora o decentralizaciji nego i na "stepen maglovitosti" koji je postojao prošle godine, ocenio je Samardžić, koji je i svetnik srpskog premijera.
Prema nejgovim rečima, to pokazuje da Albanci nisu prihvatili nijedan predlog Beograda i da Unosek slepo sledi njihov stav totalnog odbijanja.
Samardžić je dodao da se nije odmaklo ni u zaštiti crkvene i kulturne baštine, istakavši da trenutno nije jasno šta se uopšte dešava sa razgovorima o budućem statusu Kosova i Metohije.
"Mi ćemo u Beču 7. i 8. septembra razgovarati i o broju i o granicama novih srpskih opština, kao i o broju zaštitnih zona. Tu se još uvek nismo složili, budući da mi zahtevamo, na osnovu vrlo preciznih kriterijuma, 12 novih opština i ukupno 17 i 40 crkvenih i kulturnih objekata pod posebnim režimom zaštite", objasnio je Samardžić.
Kako je naglasio, "nema dogovora" o broju sve dok se ne utvrde nadležnosti opština, kao i precizan režim zaštite za manastire, crkve i spomenike kulture.
"To ne može biti deo nikakve pogodbe o statusu, jer je reč o standardima koji se moraju ispuniti bez obzira na status", istakao je Samardžić.
"Naše neprihvatanje raznih izveštaja medjunarodnih predstavnika ne proizlazi iz neke političke tvrdoglavosti ili, kako se to rado komentariše, radi unutrašnje upotrebe, već naprosto stoga što su oni najčešće činjenično frizirani", dodao je Samardžić.
(Beta/MONDO)
Nikakvi detalji o sadržaju razgovora nisu objavljeni, ali je od ranije poznato da je razmotren novi nacrt principa za decentralizaciju na Kosovu, doradjen nakon poseta eksperata UNOSEK-a Beogradu i Prištini tokom proteklih nedelja.
Glavne teme razgovora bile su način finansiranja opština sa srpskom većinom, koje će biti formirane u procesu decentralizacije i nastavak pregovora o pravima zajednica, kojima je do sada posvećen samo jedan sastanak u Beču.
Medjunarodni eksperti za decentralizaciju i prava manjina su u ponedeljak doputovali u Beograd. Kako je saznala agencija Beta, srpska strana ne očekuje da će u ovim razgovorima biti napravljen značajniji prodor u bečkim pregovorima.
Naredni sastanci srpske i albanske delegacije u Beču planirani su za 7. septembar - o decentralizaciji, i 8. septembar - o zaštiti verske i kulturne baštine i pravima nacionalnih zajednica.
Stručnjaci UNOSEK-a i Beograda su razmatrali najnoviju verziju dokumenata o decentralizaciji koju je izradila Kancelarija UN, kojim, kako je saznala agencija Beta, srpski pregovarački tim nije zadovoljan.
U dokumentu su predloženi principi za sprovodjenje tog procesa doradjeni nakon poslednjih razgovora koje su specijalni izaslanik Marti Ahtisari i eksperti njegove kancelarije vodili u Prištini pre dve nedelje.
Kako je ranije najavio UNOSEK, nove opštine sa srpskom većinom i pitanje Kosovske Mitrovice biće u središtu pažnje sastanka 7. septembra.
Eksperti UNOSEK-a su tokom prošle nedelje već boravili u Beogradu da bi pripremili nastavak pregovora krajem ove sedmice, kao i razgovora o ekonomskim pitanjima, koji još nije zakazan.
Samardžić: Predlozi UNOSEK-a bez pomaka
Novi predlozi UNOSEK-a nisu doneli nikakav pomak po pitanju decentralizacije na Kosovu i Metohiji, rekao je za "Danas" član pregovaračkog tima Beograda Slobodan Samardžić."Što se decentralizacije tiče, poslednji UNOSEK-ov predlog je koncepcijski manje jasan od prethodnih, jer ovog puta uopšte ne spominje srpske većinske opštine. To je predlog koji načelno važi za sve opštine u pokrajini, ali uopšte nije jasno na koje bi se tačno primenjivao", istakao je Samardžić.
"Novim predlogom medjunarodnih pregovarača ne samo da smo se vratili na početak pregovora o decentralizaciji nego i na "stepen maglovitosti" koji je postojao prošle godine, ocenio je Samardžić, koji je i svetnik srpskog premijera.
Prema nejgovim rečima, to pokazuje da Albanci nisu prihvatili nijedan predlog Beograda i da Unosek slepo sledi njihov stav totalnog odbijanja.
Samardžić je dodao da se nije odmaklo ni u zaštiti crkvene i kulturne baštine, istakavši da trenutno nije jasno šta se uopšte dešava sa razgovorima o budućem statusu Kosova i Metohije.
"Mi ćemo u Beču 7. i 8. septembra razgovarati i o broju i o granicama novih srpskih opština, kao i o broju zaštitnih zona. Tu se još uvek nismo složili, budući da mi zahtevamo, na osnovu vrlo preciznih kriterijuma, 12 novih opština i ukupno 17 i 40 crkvenih i kulturnih objekata pod posebnim režimom zaštite", objasnio je Samardžić.
Kako je naglasio, "nema dogovora" o broju sve dok se ne utvrde nadležnosti opština, kao i precizan režim zaštite za manastire, crkve i spomenike kulture.
"To ne može biti deo nikakve pogodbe o statusu, jer je reč o standardima koji se moraju ispuniti bez obzira na status", istakao je Samardžić.
"Naše neprihvatanje raznih izveštaja medjunarodnih predstavnika ne proizlazi iz neke političke tvrdoglavosti ili, kako se to rado komentariše, radi unutrašnje upotrebe, već naprosto stoga što su oni najčešće činjenično frizirani", dodao je Samardžić.
(Beta/MONDO)
