Od donošenja odluke o početku razgovora Beograda i Prištine o rešenju za Kosovo i Metohiju, 25. oktobra 2005. godine, pozicije Srba i Albanaca ostale su, na žalost, oprečne, ali postoji manevarski prostor za dalje razgovore, ocenila je Sanda Rašković-Ivić na konferenciji za novinare koja je u Beogradu organizovana za srpske i albanske medije. .
Od donošenja odluke o početku razgovora Beograda i Prištine o rešenju za Kosovo i Metohiju, 25. oktobra 2005. godine, pozicije Srba i Albanaca ostale su, na žalost, oprečne, ali postoji manevarski prostor za dalje razgovore, ocenila je predsednik Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić.
"Ove nedelje održaće se nova runda pregovora u Beču ali, na žalost, pozicije Srba i Albanaca i posle toliko rundi razgovora ostale su oprečne. Vremena ipak ima, postoji manevarski prostor za razgovore, iako se postavljaju neki veštački rokovi, kao što je novembar", rekla je Rašković na konferenciji za novinare koja je u palati na Novom Beogradu organizovana za srpske i albanske medije.
Rašković je objasnila da taj manevarski prostor postoji "ako se svi baziramo na evropskim vrednostima i standardima" i naglasila da je postavljanje veštačkih rokova za završetak razgovora "sasvim nerealno".
"Ne mislimo da pregovaramo 10 godina, ali zašto bi taj rok bio novembar ili sredina novembra zato što tada Martiju Ahtisariju ističe mandat specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o statusu Kosova", upitala je Rašković. Ona je dodala da "Beograd nikako neće napustiti pregovore, bez obzira šta ko rekao i koliko nas uvredio".
Rašković je ponovila da Beograd ostaje pri ponudi o širokoj autonomiji za Kosovo i da ne misli da "vlada Albancima", ali da Kosovo "ne može dobiti ministarstvo odbrane, ministarstvo spoljnih poslova i mesto u Ujedinjenim nacijama".
Kad je u pitanju decentralizacija, Raškovićeva je naglasila da Beograd ostaje pri predlogu od pet postojećih opština, plus 12, plus tri multietničke (Sredska, Belo Polje i Gora). "Iako su naše i albanske pozicije udaljene, Albanci i Srbi su dugo živeli zajedno i sada Albanci nemaju boljeg strateškog partnera", zaključila je Rašković.
Ona je podsetila da je nekada u Kliničko-bolničkom centru u Prištini radilo 3.500 Srba, a da danas nema nijednog i da bi povratak značajnog broja Srba u tu zdravstvenu ustanovu bio pravi primer multietničnosti.
Na to je usledila optužba novinara Radio Mitrovice (južni, albanski deo grada) da Beograd i Koordinacioni centar "obmanjuju srpski narod u Kosovskoj Mitrovici" time što ih pozivaju da ne uzimaju UNMIK-ove plate i da ne izlaze na izbore, čime ih "teraju da se ne druže sa Albancima". "Nikada ni jedan Albanac neće priznati Slobodana Miloševića za heroja", rekao je albanski novinar.
Raškovićeva je uzvratila da se ni ovde u Srbiji Milošević ne priznaje za heroja, da ga je ovaj narod izručio Hagu i da mu nije podignut spomenik.
U vezi sa primedbom da Beograd poziva Srbe da ne učestvuju na kosovskim izborima, ona je podsetila da je predsednik Srbije Boris Tadić 2004. godine, "kada je bio veoma popularan", pozvao kosovske Srbe da izadju na parlamentarne izbore, a da se odazvalo svega 0,3 odsto glasača.
"Ja jesam za učešće Srba u kosovskim institucijama, ali je pitanje legitimnosti, a 0,3 odsto glasova biračkog tela to nije. Nemamo nameru da gajimo više ni 0,3 odsto, ni samozvane lidere", rekla je Raškovićeva, najavljujući da će posle decentralizacije uslediti izbori u srpskoj zajednici za predstavnike na lokalnom nivou.
Novinar agencije "Kosova lajv" upitao je da li je Srbija učinila dovoljno za Albance koji žive u Srbiji" u odnosu na ono što traži za Srbe na Kosovu.
"Mislim da smo za Albance na jugu Srbije dosta učinila, imaju slobodu kretanja, učešće u vlasti, dobili su Učiteljski fakultet, a ovde u Beogradu živi 30.000 Albanaca i u toku je formiranje srpsko-albanskog kluba prijateljstva", naglasila je Raškovićeva.
(Tanjug)
"Ove nedelje održaće se nova runda pregovora u Beču ali, na žalost, pozicije Srba i Albanaca i posle toliko rundi razgovora ostale su oprečne. Vremena ipak ima, postoji manevarski prostor za razgovore, iako se postavljaju neki veštački rokovi, kao što je novembar", rekla je Rašković na konferenciji za novinare koja je u palati na Novom Beogradu organizovana za srpske i albanske medije.
Rašković je objasnila da taj manevarski prostor postoji "ako se svi baziramo na evropskim vrednostima i standardima" i naglasila da je postavljanje veštačkih rokova za završetak razgovora "sasvim nerealno".
"Ne mislimo da pregovaramo 10 godina, ali zašto bi taj rok bio novembar ili sredina novembra zato što tada Martiju Ahtisariju ističe mandat specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o statusu Kosova", upitala je Rašković. Ona je dodala da "Beograd nikako neće napustiti pregovore, bez obzira šta ko rekao i koliko nas uvredio".
Rašković je ponovila da Beograd ostaje pri ponudi o širokoj autonomiji za Kosovo i da ne misli da "vlada Albancima", ali da Kosovo "ne može dobiti ministarstvo odbrane, ministarstvo spoljnih poslova i mesto u Ujedinjenim nacijama".
Kad je u pitanju decentralizacija, Raškovićeva je naglasila da Beograd ostaje pri predlogu od pet postojećih opština, plus 12, plus tri multietničke (Sredska, Belo Polje i Gora). "Iako su naše i albanske pozicije udaljene, Albanci i Srbi su dugo živeli zajedno i sada Albanci nemaju boljeg strateškog partnera", zaključila je Rašković.
"Srbi neće učiti da je Adem Jašari heroj"
Sanda Rašković-Ivić izjavila je da država Srbija ne može dozvoliti da srpska deca na Kosovu uče po nastavnim programima u kojima je Adem Jašsari narodni heroj. "Nemojte se ljutiti, ali mi ne možemo da dozvolimo da naša deca uče da je Adem Jašari narodni heroj. Možda je on to za nekog ovde u sali, ali za nas nije", rekla je ona.Ona je podsetila da je nekada u Kliničko-bolničkom centru u Prištini radilo 3.500 Srba, a da danas nema nijednog i da bi povratak značajnog broja Srba u tu zdravstvenu ustanovu bio pravi primer multietničnosti.
Na to je usledila optužba novinara Radio Mitrovice (južni, albanski deo grada) da Beograd i Koordinacioni centar "obmanjuju srpski narod u Kosovskoj Mitrovici" time što ih pozivaju da ne uzimaju UNMIK-ove plate i da ne izlaze na izbore, čime ih "teraju da se ne druže sa Albancima". "Nikada ni jedan Albanac neće priznati Slobodana Miloševića za heroja", rekao je albanski novinar.
Raškovićeva je uzvratila da se ni ovde u Srbiji Milošević ne priznaje za heroja, da ga je ovaj narod izručio Hagu i da mu nije podignut spomenik.
U vezi sa primedbom da Beograd poziva Srbe da ne učestvuju na kosovskim izborima, ona je podsetila da je predsednik Srbije Boris Tadić 2004. godine, "kada je bio veoma popularan", pozvao kosovske Srbe da izadju na parlamentarne izbore, a da se odazvalo svega 0,3 odsto glasača.
"Ja jesam za učešće Srba u kosovskim institucijama, ali je pitanje legitimnosti, a 0,3 odsto glasova biračkog tela to nije. Nemamo nameru da gajimo više ni 0,3 odsto, ni samozvane lidere", rekla je Raškovićeva, najavljujući da će posle decentralizacije uslediti izbori u srpskoj zajednici za predstavnike na lokalnom nivou.
Novinar agencije "Kosova lajv" upitao je da li je Srbija učinila dovoljno za Albance koji žive u Srbiji" u odnosu na ono što traži za Srbe na Kosovu.
"Mislim da smo za Albance na jugu Srbije dosta učinila, imaju slobodu kretanja, učešće u vlasti, dobili su Učiteljski fakultet, a ovde u Beogradu živi 30.000 Albanaca i u toku je formiranje srpsko-albanskog kluba prijateljstva", naglasila je Raškovićeva.
(Tanjug)
