Delegacije Beograda i Prištine završile su u Beču raspravu o zaštiti verske i kulturne baštine, a potom su nastavili sastanak razgovorima o pravima nacionalnih zajednica.
Pregovaračke delegacije Beograda i Prištine završile su u petak u Beču još jednu rundu pregovora, na kojoj su razmatrane nadležnosti budućih srpskih opština na Kosovu, predlog o broju zaštitnih zona crkva i manastira, vraćanje predmeta istorijske vrednosti iz Beograda u Prištinu i ljudskim pravima i zaštiti etničkih zajednica.
Obistinila su se očekivanja da na dvodnevnim razgovorima neće biti vidnijeg napretka o rešavanju praktičnih pitanja u pokrajini, mada su, nakon sastanka o zaštiti verskog i kulturnog nasledja, predstavnici dve strane zajednički ocenile da su u razgovoru postigle izvestan napredak.
Savetnik predsednika Srbije i član srpskog pregovaračkog tima Dušan Bataković je rekao novinarima da su razgovori o zaštiti crkava i spomenika pokazali da postoji osnova za jedan sveobuhvatan dugoročni sporazum, uprkos tome što je, kako je dodao, "sa albanske strane uglavnom bilo pokušaja da se drastično suze zaštitne zone oko najvažnijih manastira".
Bataković je naveo da su artefakti iz prištinskog muzeja, pozajmljeni 1996. za potrebe arheološke izložbe SANU i doneti u Beograd, pravno gledano u vlasništvu Srbije.
"Medjutim, pošto je ovo pregovarački proces, i ne možemo da iznesemo ni Dečane, ni Pećku patrijaršiju, ni druge spomenike, mi ćemo, ukoliko se postigne kvalitetan i po nas zadovoljavajući dogovor o zaštićenim zonama, kao znak dobre volje, te artifakte, tek na kraju vratiti", najavio je Bataković.
"Ja sam u ime našeg pregovaračkog tima dao besu da će se to zaista i desiti, jer smatram da je važno da sporazumom... budu zadovoljne obe strane i da imamo čvrste garancije da će se taj sporazum poštovati", rekao je Bataković posle sastanka sa delegacijom Prištine u bečkoj palati Daun-Kinski.
U prepodnevnom delu sastanka, beogradska strana je, prema njegovim rečima, posebno insistirala da ne prihvata gledište da su odredjeni spomenici porušeni 1999. godine ili kasnije "samo gomila ruševina", ni da stoga oko njih treba formirati zaštitne zone od sto metara koje bi se kasnije širile na veći prostor, u slučaju da se manastir obnovi ili oživi.
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić je izjavila da je Beograd ponudio objašnjenje zaštitnih zona, koje je smanjio sa 6.500 na 5.500 hektara.
"Dali smo usmeni predlog nadzora i predlog implementacije", rekla je ona i izostanak pisanog izveštaja obrazložila potrebom Beograda da prvo dobije vrlo čvrste garancije da je usvojeno svih 39 lokacija, sa kvadraturom zaštitnih zona.
Na popodnevnom delu pregovora u Beču, Priština je predložila da u Skupštini Kosova odluke od vitalnog interesa za etničke zajednice ne mogu da budu menjane, osim ako za to glasa većina poslanika i većina poslanika manjinskih zajednica.
Šef prištinske delegacije na pregovorima o zaštiti baštine Iljber Hisa je kao "veoma važno" dostignuće sastanka označio to što je kosovska strana prvi put imala priliku da čuje jasno da Beograd želi da vrati arheološko blago Prištini.
Hisa je, medjutim, rekao da je "nelogičan" stav Beograda da će arheološka riznica biti vraćena tek posle postizanja sporazuma.
To je, kako je naveo, "možda zvučalo kao ucena".
Hisa je pozitivno ocenio sastanak i dodao da je kosovska strana još jednom potvrdila da je "uvek otvorena" prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U zaštiti baštine, prema njegovim rečima, nije problem broj zaštitnih zona već "pristup tom broju".
"Mi smo ponudili ne mnogo manju listu spomenika koji treba da se zaštite, ali ne mislimo da se to treba povezivati sa nekim političkim paketom koji bi povezao teritorije u konceptu decentralizacije", rekao je Hisa.
"Ukoliko u Beogradu bude manje politike i više želje da se bavimo ovim stvarima, mislim da bismo dogovor postigli za pet minuta", rekao je član prištinskog pregovaračkog tima.
Prvog dana dvodnevnih pregovora u Beču, u četvrtak su članovi dve delegacije raspravljali o nadležnostima novih opština sa srpskom većinom na Kosovu, dok je diskusija o broju novih opština i njihovim granicama odložena za sastanak 15. septembra u Beču.
Roan je za bečki "Kurir" rekao da je albanska strana "izašla u susret kompromisu".
"Problem je u tome što Beograd zaštitu kulturne baštine vezuje za restituciju imovine na Kosovu. Čim Beograd odustane od toga, rešenje je moguće", rekao je austrijski diplomata.
Pitanje baštine, koje je prva tema današnjeg nastavka pregovora u Beču, pitanje je u kojem su dve delegacije najbliže i, kako je saznala agencija Beta, u kojem je sporazum najizvesniji.
Beograd je tražio formiranje zaštitnih zona oko 39 crkava, manastira i drugih spomenika, a Priština, prema tvrdnji "Blica", nudi da ih bude čak 44.
Kako su Beti preneli izvori u srpskoj delegaciji, problem nije u broju zona, nego u bezbednosnom režimu koji će se sprovoditi u tim zonama.
Roan je za "Kurir" još rekao da će rešenje za status Kosova biti predloženo tek kada ne budu postojale realne šanse za uspeh pregovora koje vode Beograd i Priština.
"Kada šansi ne bude bilo, uslediće predlog statusa Kosova", rekao je Roan i najavio da će sveobuhvatni paket rešenja za status biti pripremljen do kraja godine.
"Ne znamo da li će Srbija i Kosovo to prihvatiti, ali ako Savet bezbednosti želi rešenje stausa, on mora da usvoji novu rezoluciju", podsetio je austrijski diplomata.
Obistinila su se očekivanja da na dvodnevnim razgovorima neće biti vidnijeg napretka o rešavanju praktičnih pitanja u pokrajini, mada su, nakon sastanka o zaštiti verskog i kulturnog nasledja, predstavnici dve strane zajednički ocenile da su u razgovoru postigle izvestan napredak.
Savetnik predsednika Srbije i član srpskog pregovaračkog tima Dušan Bataković je rekao novinarima da su razgovori o zaštiti crkava i spomenika pokazali da postoji osnova za jedan sveobuhvatan dugoročni sporazum, uprkos tome što je, kako je dodao, "sa albanske strane uglavnom bilo pokušaja da se drastično suze zaštitne zone oko najvažnijih manastira".
Bataković je naveo da su artefakti iz prištinskog muzeja, pozajmljeni 1996. za potrebe arheološke izložbe SANU i doneti u Beograd, pravno gledano u vlasništvu Srbije.
"Medjutim, pošto je ovo pregovarački proces, i ne možemo da iznesemo ni Dečane, ni Pećku patrijaršiju, ni druge spomenike, mi ćemo, ukoliko se postigne kvalitetan i po nas zadovoljavajući dogovor o zaštićenim zonama, kao znak dobre volje, te artifakte, tek na kraju vratiti", najavio je Bataković.
"Ja sam u ime našeg pregovaračkog tima dao besu da će se to zaista i desiti, jer smatram da je važno da sporazumom... budu zadovoljne obe strane i da imamo čvrste garancije da će se taj sporazum poštovati", rekao je Bataković posle sastanka sa delegacijom Prištine u bečkoj palati Daun-Kinski.
U prepodnevnom delu sastanka, beogradska strana je, prema njegovim rečima, posebno insistirala da ne prihvata gledište da su odredjeni spomenici porušeni 1999. godine ili kasnije "samo gomila ruševina", ni da stoga oko njih treba formirati zaštitne zone od sto metara koje bi se kasnije širile na veći prostor, u slučaju da se manastir obnovi ili oživi.
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić je izjavila da je Beograd ponudio objašnjenje zaštitnih zona, koje je smanjio sa 6.500 na 5.500 hektara.
"Dali smo usmeni predlog nadzora i predlog implementacije", rekla je ona i izostanak pisanog izveštaja obrazložila potrebom Beograda da prvo dobije vrlo čvrste garancije da je usvojeno svih 39 lokacija, sa kvadraturom zaštitnih zona.
Na popodnevnom delu pregovora u Beču, Priština je predložila da u Skupštini Kosova odluke od vitalnog interesa za etničke zajednice ne mogu da budu menjane, osim ako za to glasa većina poslanika i većina poslanika manjinskih zajednica.
Šef prištinske delegacije na pregovorima o zaštiti baštine Iljber Hisa je kao "veoma važno" dostignuće sastanka označio to što je kosovska strana prvi put imala priliku da čuje jasno da Beograd želi da vrati arheološko blago Prištini.
Hisa je, medjutim, rekao da je "nelogičan" stav Beograda da će arheološka riznica biti vraćena tek posle postizanja sporazuma.
To je, kako je naveo, "možda zvučalo kao ucena".
Hisa je pozitivno ocenio sastanak i dodao da je kosovska strana još jednom potvrdila da je "uvek otvorena" prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U zaštiti baštine, prema njegovim rečima, nije problem broj zaštitnih zona već "pristup tom broju".
"Mi smo ponudili ne mnogo manju listu spomenika koji treba da se zaštite, ali ne mislimo da se to treba povezivati sa nekim političkim paketom koji bi povezao teritorije u konceptu decentralizacije", rekao je Hisa.
"Ukoliko u Beogradu bude manje politike i više želje da se bavimo ovim stvarima, mislim da bismo dogovor postigli za pet minuta", rekao je član prištinskog pregovaračkog tima.
Prvog dana dvodnevnih pregovora u Beču, u četvrtak su članovi dve delegacije raspravljali o nadležnostima novih opština sa srpskom većinom na Kosovu, dok je diskusija o broju novih opština i njihovim granicama odložena za sastanak 15. septembra u Beču.
Roan: U ovim pregovorima najveći napredak
Pregovori Beograda i Prištine najdalje su stigli upravo po pitanju zaštite verske i kulturne baštine, izjavio je predsedavajući sastanka, zamenik specijalnog izaslanika UN za status Kosova Alber Roan.Roan je za bečki "Kurir" rekao da je albanska strana "izašla u susret kompromisu".
"Problem je u tome što Beograd zaštitu kulturne baštine vezuje za restituciju imovine na Kosovu. Čim Beograd odustane od toga, rešenje je moguće", rekao je austrijski diplomata.
Pitanje baštine, koje je prva tema današnjeg nastavka pregovora u Beču, pitanje je u kojem su dve delegacije najbliže i, kako je saznala agencija Beta, u kojem je sporazum najizvesniji.
Beograd je tražio formiranje zaštitnih zona oko 39 crkava, manastira i drugih spomenika, a Priština, prema tvrdnji "Blica", nudi da ih bude čak 44.
Kako su Beti preneli izvori u srpskoj delegaciji, problem nije u broju zona, nego u bezbednosnom režimu koji će se sprovoditi u tim zonama.
Roan je za "Kurir" još rekao da će rešenje za status Kosova biti predloženo tek kada ne budu postojale realne šanse za uspeh pregovora koje vode Beograd i Priština.
"Kada šansi ne bude bilo, uslediće predlog statusa Kosova", rekao je Roan i najavio da će sveobuhvatni paket rešenja za status biti pripremljen do kraja godine.
"Ne znamo da li će Srbija i Kosovo to prihvatiti, ali ako Savet bezbednosti želi rešenje stausa, on mora da usvoji novu rezoluciju", podsetio je austrijski diplomata.
