Srbija će razvijati političku i ekonomsku saradnju sa Pokretom nesvrstanih zemalja i njegovim članicama, ali neće tražiti prijem u članstvo, rekao je agenciji Beta pomoćnik ministra spoljnih poslova Dejan Šahović.
Srbija će razvijati političku i ekonomsku saradnju sa Pokretom nesvrstanih zemalja i njegovim članicama, ali neće tražiti prijem u članstvo, rekao je agenciji Beta pomoćnik ministra spoljnih poslova Dejan Šahović.Šahović, koji će prisustvovati predstojećem samitu nesvrstanih u Havani, rekao je da je status posmatrača u Pokretu adekvatan sadašnjim spoljnopolitičkim prioritetima zemlje, a to su, na prvom mestu, integracija u evropske i evroatlantske strukture, ali i razvijanje ekonomske saradnje sa zemljama drugih regiona.
Šahović je podsetio da je Pokret nesvrstanih zemalja, iako je njegova uloga na svetskoj sceni promenjena nestankom blokovske podele, grupacija koja u Generalnoj skupštini UN ima veliki broj glasova, dok u Savetu bezbednosti, nesvrstane zemlje imaju svoj kokus.
Samit u Havani održava se od 11. do 16. septembra. Prva dva dana zasedaće visoki funkcioneri, potom ministri spoljnih poslova, a šefovi država ili vlada 116 zemalja članica okupiće se 15. i 16. septembra.
Bivša Jugoslavija bila je jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih pre tačno 45 godina i domaćin dva sastanka na vrhu, prvog 1961. i 1989. S raspadom zemlje, 1991, suspendovano je i njeno članstvo.
Srbija, kao medjunarodno-pravna naslednica državne zajednice SCG, odnosno SRJ, u Pokretu nesvrstanih ima status posmatraca od 2001.
Status posmatrača u Pokretu nesvrstanih imaju i Hrvatska i BiH, dok Slovenija i Makedonija na sastancima učestvuju po pozivu, u svojstvu gosta.
Na samitu u Havani Malezija će predsedavanje Pokretom nesvrstanih predati Kubi, a karipske zemlje Haiti i Sent Kits i Nevis trebalo bi i zvanično da se pridruže pokretu.
