Predsednik Rusije Vladimir Putin, kako je preneo "Fajnenšel tajms" u ponedeljak, nije isključio mogućnost da Rusija uloži veto u Savetu bezbednosti UN, ukoliko rešenje za Kosovo bude neprihvatljivo za Moskvu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin, kako je preneo "Fajnenšel tajms" u ponedeljak, nije isključio mogućnost da Rusija uloži veto u Savetu bezbednosti UN, ukoliko rešenje za Kosovo bude neprihvatljivo za Moskvu.
"Ne možemo jedno pravilo da primenimo za Kosovo, a druga pravila u drugim situacijama... Ukoliko nam rešenje (za Kosovo) ne bude prihvatljivo, nećemo se uzdržavati da upotrebimo svoje pravo na veto (u Savetu bezbednosti)", rekao je Putin, kako ga je citirao list, na tradicionalnom godišnjem susretu koji je tokom vikenda imao sa stranim novinarima, stručnjacima i intelektualcima.
Visoki ruski zvaničnici su i do sada ukazivali da rešenje treba da bude nađeno u direktnim pregovorima, bez nametanja, i upozoravali da bi suverenost Kosova imala negativne posledice po druga krizna područja. Moskva je ukazala da rešenje za status Kosova, koje treba da bude predloženo UN, treba da bude rezultat kompromisa i takvo da bude odobreno u UN.
Krajem marta, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je izjavio da će Moskva podržati Srbiju u pregovorima o statusu Kosova, ali je ukazao da će Rusija "i dalje čvrsto štititi svoje ineterese, ne upadajući u nepotrebnu konfrontaciju, i pragmatično". "Mi ne možemo biti veći Srbi nego što su sami Srbi", rekao je Lavrov.
Stručnjak za Balkan, šef Centra za izučavanje savremene balkanske krize Ruske akademije nauka (RAN), Jelena Guskova smatra da je Rusija, medjutim, sada u teškom položaju kada je u pitanju Kosovo, jer "žanje plodove svoje ranije loše politike prema Balkanu". Guskova ocenjuje da, s jedne strane, Rusiji ide u korist nezavisnost Kosova, pošto može da traži isti princip za nepriznate republike bivše SSSR, ali, da joj sa druge strane, nezavisnost i ne ide u korist, jer po tom principu može početi odvajanje i neke ruske teritorije.
Naučni saradnik Instituta za ekonomiju RAN, analitčar Sergej Romanjenko smatra da se Rusija, kada je reč o statusu Kosova, koleba izmedju principa celovitosti granica s jedne strane i nacionalnog opredeljenja i prava manjina sa druge strane. Izvor kolebanja Moskve su, kako smatra, i sopstveni interesi i višekratno proklamovani interesi "savezničke i pravoslavne Srbije". "Biće prihvaćena takva odluka koja će na prvi pogled izgledati kao da odgovara Rusiji u odredjenom, konkretnom trenutku", ocenio je taj ekspert.
Aleksej Makarkin iz Centra za političke tehnologije je, komentarišući mogućnost ulaganja veta na rezoluciju kojom bi se Kosovu pružila nezavisnost, ocenio da bi u tom slučaju veto postavila i Kina, pošto kao Rusija sa Čečenijom i Kina ima problem sa Tibetom. On je, medjutim, izrazio sumnju da bi se takva rezolucija mogla pojaviti pred Savetom bezbednosti UN, jer je ona "instrument koja se koristi kao konsenzus", tim pre što Kosovo sada nije prioritet, pre svega za SAD. Ukoliko Rusiju nagovaraju za Iran i Bliski Istok, biće previše da je nagovaraju i za Kosovo, a prioritet im je sada svakako Iran, ocenio je Makarkin.
- 12. juna 1998. Rusija se zvanično usprotivila eventualnoj vojnoj intervenciji protiv SRJ, ali nije blokirala odluku Kontakt grupe da se vlastima u Beogradu uputi ultimatum povodom krize na Kosovu.
- 6. oktobra 1998. šef ruske diplomatije Igor Ivanov izjavio je da će Rusija iskoristiti pravo veta kako bi se suprotstavila primeni sile za rešenje krize na Kosovu, ukoliko to pitanje bude pokrenuto u UN. "Rusija će definitivno iskoristiti pravo veta", rekao je Ivanov tada.
Tri dana kasnije ruska agencija Interfaks prenela je da je ruski predsednik Boris Jeljcin izjavio da Rusija neće prihvatiti "uplitanje snaga NATO u kosovsku krizu".
- 18. februara 1999. Visoki funkcioner u ruskom ministarstvu inostranih poslova Aleksandar Graštenko izjavio je u Peći da će Moskva uložiti veto ukoliko Savet bezbednosti UN bude razmatrao vojnu akciju protiv SR Jugoslavije.
- 9. februara 2006. Funkcioner Ruske dume Sergej Baburin izjavio je da će Srbija imati podršku Rusije da Kosovo ostane u njenom sastavu, ali nije precizirao da li će Rusija staviti veto na eventualnu odluku o nezavisnosti Kosova.
- 5. jula 2006. beogradski list "Politika" preneo je da je Rusija članicama Kontakat grupe predočila stavove o Kosovu u četiri tačke i prvi put nagovestila mogucnost veta u SB, ukoliko Zapad pokuša da nametne nezavisnost Kosova do kraja ove godine.
(Beta)
"Ne možemo jedno pravilo da primenimo za Kosovo, a druga pravila u drugim situacijama... Ukoliko nam rešenje (za Kosovo) ne bude prihvatljivo, nećemo se uzdržavati da upotrebimo svoje pravo na veto (u Savetu bezbednosti)", rekao je Putin, kako ga je citirao list, na tradicionalnom godišnjem susretu koji je tokom vikenda imao sa stranim novinarima, stručnjacima i intelektualcima.
Visoki ruski zvaničnici su i do sada ukazivali da rešenje treba da bude nađeno u direktnim pregovorima, bez nametanja, i upozoravali da bi suverenost Kosova imala negativne posledice po druga krizna područja. Moskva je ukazala da rešenje za status Kosova, koje treba da bude predloženo UN, treba da bude rezultat kompromisa i takvo da bude odobreno u UN.
Krajem marta, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je izjavio da će Moskva podržati Srbiju u pregovorima o statusu Kosova, ali je ukazao da će Rusija "i dalje čvrsto štititi svoje ineterese, ne upadajući u nepotrebnu konfrontaciju, i pragmatično". "Mi ne možemo biti veći Srbi nego što su sami Srbi", rekao je Lavrov.
Stručnjak za Balkan, šef Centra za izučavanje savremene balkanske krize Ruske akademije nauka (RAN), Jelena Guskova smatra da je Rusija, medjutim, sada u teškom položaju kada je u pitanju Kosovo, jer "žanje plodove svoje ranije loše politike prema Balkanu". Guskova ocenjuje da, s jedne strane, Rusiji ide u korist nezavisnost Kosova, pošto može da traži isti princip za nepriznate republike bivše SSSR, ali, da joj sa druge strane, nezavisnost i ne ide u korist, jer po tom principu može početi odvajanje i neke ruske teritorije.
Naučni saradnik Instituta za ekonomiju RAN, analitčar Sergej Romanjenko smatra da se Rusija, kada je reč o statusu Kosova, koleba izmedju principa celovitosti granica s jedne strane i nacionalnog opredeljenja i prava manjina sa druge strane. Izvor kolebanja Moskve su, kako smatra, i sopstveni interesi i višekratno proklamovani interesi "savezničke i pravoslavne Srbije". "Biće prihvaćena takva odluka koja će na prvi pogled izgledati kao da odgovara Rusiji u odredjenom, konkretnom trenutku", ocenio je taj ekspert.
Aleksej Makarkin iz Centra za političke tehnologije je, komentarišući mogućnost ulaganja veta na rezoluciju kojom bi se Kosovu pružila nezavisnost, ocenio da bi u tom slučaju veto postavila i Kina, pošto kao Rusija sa Čečenijom i Kina ima problem sa Tibetom. On je, medjutim, izrazio sumnju da bi se takva rezolucija mogla pojaviti pred Savetom bezbednosti UN, jer je ona "instrument koja se koristi kao konsenzus", tim pre što Kosovo sada nije prioritet, pre svega za SAD. Ukoliko Rusiju nagovaraju za Iran i Bliski Istok, biće previše da je nagovaraju i za Kosovo, a prioritet im je sada svakako Iran, ocenio je Makarkin.
Rusija, Jugoslavija i "veto"
Ruski zvaničnici su u prošlosti više puta najavljivali veto, ali ga nisu upotrebili, u UN i drugim medjunarodnim organizacijama povodom ključnih dogadjaja vezanih za bivšu SRJ:- 12. juna 1998. Rusija se zvanično usprotivila eventualnoj vojnoj intervenciji protiv SRJ, ali nije blokirala odluku Kontakt grupe da se vlastima u Beogradu uputi ultimatum povodom krize na Kosovu.
- 6. oktobra 1998. šef ruske diplomatije Igor Ivanov izjavio je da će Rusija iskoristiti pravo veta kako bi se suprotstavila primeni sile za rešenje krize na Kosovu, ukoliko to pitanje bude pokrenuto u UN. "Rusija će definitivno iskoristiti pravo veta", rekao je Ivanov tada.
Tri dana kasnije ruska agencija Interfaks prenela je da je ruski predsednik Boris Jeljcin izjavio da Rusija neće prihvatiti "uplitanje snaga NATO u kosovsku krizu".
- 18. februara 1999. Visoki funkcioner u ruskom ministarstvu inostranih poslova Aleksandar Graštenko izjavio je u Peći da će Moskva uložiti veto ukoliko Savet bezbednosti UN bude razmatrao vojnu akciju protiv SR Jugoslavije.
- 9. februara 2006. Funkcioner Ruske dume Sergej Baburin izjavio je da će Srbija imati podršku Rusije da Kosovo ostane u njenom sastavu, ali nije precizirao da li će Rusija staviti veto na eventualnu odluku o nezavisnosti Kosova.
- 5. jula 2006. beogradski list "Politika" preneo je da je Rusija članicama Kontakat grupe predočila stavove o Kosovu u četiri tačke i prvi put nagovestila mogucnost veta u SB, ukoliko Zapad pokuša da nametne nezavisnost Kosova do kraja ove godine.
(Beta)
