Srbija će odlučno odbaciti svaki pokušaj da se nezavisnost Kosova nametne novim pritiscima poput vezivanja tog pitanja za saradnju s Haškim tribunalom, za pridruživanje EU, za položaj Republike Srpske ili za tužbu BiH, najavio je srpski pregovarački tim.
U izveštaju koji su za Skupštinu Srbije sačinili koordinatori državnog pregovaračkog tima Leon Kojen i Slobodan Samardžić, navodi se da takva politika "neće imati uspeha" i da je "jedino što ona može da donese - destabilizacija prilika u regionu".
Dosadašnji pregovori sa Prištinom u Beču su, prema oceni koordinatora, bili "bezuspešni", ali nisu bili potpuno beskorisni, sa stanovišta odbrane vitalnih nacionalnih i državnih interesa.
Dosadašnje iskustvo u pregovorima, kako upozoravaju srpski pregovarači, pokazuje da ne treba odbaciti mogućnost da vrlo uticajni krugovi u medjunarodnoj zajednici pokušaju da u slučaju Kosova naprave međunarodno-pravni presedan na štetu Srbije.
To bi, prema zaključcima izveštaja, bilo "grubo kršenje medjunarodnog prava" i "neuvažavanje osnovnih interesa Srbije kao demokratske i miroljubive države".
Izjave specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija da su "Srbi krivi kao narod" i da "Srbi zveckaju oružjem" su, kako se navodi, "otežale i onako teške i dosad bezuspešne pregovore".
Srbija, uprkos tome, neće tražiti da on bude smenjen jer pregovarački tim ne smatra da je potrebno to formalno učiniti pred sam kraj Ahtisarijevog jednogodišnjeg mandata.
Srbija ima višestruki interes da ostane u pregovaračkom procesu, kako zbog onoga što u njima može da dobije, tako i zbog onoga što može da izgubi ako se povuče, podsećaju koordinatori.
U izveštaju je detaljno opisano svih 13 rundi bečkih pregovora, kao i sastanak najviših zvaničnika Srbije i Kosova 24. jula, te je navedeno da na tim sastancima nije postignut dogovor ni o decentralizaciji, ni o zaštiti verske i kulturne baštine, niti o ekonomskim pitanjima, a ponajmanje o samom statusu.
Srpski tim je, kako se navodi, od prvog dana bio odlučan da ne pristane ni na kakva rešenja koja bi dovela u pitanje temeljne vrednosti na kojima počivaju opstanak države, naroda i Crkve na Kosovu i Metohiji.
Beograd, kako se navodi, i dalje nudi Kosovu široku autonomiju u okviru suverene i teritorijalno celovite Srbije i to je "kompromisno rešenje" i "minimum ispod kojeg naša strana očigledno ne bi smela da ide".
U izveštaju se podseća i na talas antisrpskog nasilja koje je na Kosovu izbilo 17. marta 2004. godine. Stoga se traži da osnovna prava Srba i drugih nealbanaca budu institucionalno garantovana kroz reformu lokalne samouprave.
Srpski tim ukazuje da se "mora dosledno ostati na početnim pozicijama" u pregovorima o dcentralizaciji kojoj je do sada bilo posvećeno najviše rundi bečkih razgovora.
(Beta)
U izveštaju koji su za Skupštinu Srbije sačinili koordinatori državnog pregovaračkog tima Leon Kojen i Slobodan Samardžić, navodi se da takva politika "neće imati uspeha" i da je "jedino što ona može da donese - destabilizacija prilika u regionu".
Dosadašnji pregovori sa Prištinom u Beču su, prema oceni koordinatora, bili "bezuspešni", ali nisu bili potpuno beskorisni, sa stanovišta odbrane vitalnih nacionalnih i državnih interesa.
Dosadašnje iskustvo u pregovorima, kako upozoravaju srpski pregovarači, pokazuje da ne treba odbaciti mogućnost da vrlo uticajni krugovi u medjunarodnoj zajednici pokušaju da u slučaju Kosova naprave međunarodno-pravni presedan na štetu Srbije.
To bi, prema zaključcima izveštaja, bilo "grubo kršenje medjunarodnog prava" i "neuvažavanje osnovnih interesa Srbije kao demokratske i miroljubive države".
Izjave specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija da su "Srbi krivi kao narod" i da "Srbi zveckaju oružjem" su, kako se navodi, "otežale i onako teške i dosad bezuspešne pregovore".
Srbija, uprkos tome, neće tražiti da on bude smenjen jer pregovarački tim ne smatra da je potrebno to formalno učiniti pred sam kraj Ahtisarijevog jednogodišnjeg mandata.
Srbija ima višestruki interes da ostane u pregovaračkom procesu, kako zbog onoga što u njima može da dobije, tako i zbog onoga što može da izgubi ako se povuče, podsećaju koordinatori.
U izveštaju je detaljno opisano svih 13 rundi bečkih pregovora, kao i sastanak najviših zvaničnika Srbije i Kosova 24. jula, te je navedeno da na tim sastancima nije postignut dogovor ni o decentralizaciji, ni o zaštiti verske i kulturne baštine, niti o ekonomskim pitanjima, a ponajmanje o samom statusu.
Srpski tim je, kako se navodi, od prvog dana bio odlučan da ne pristane ni na kakva rešenja koja bi dovela u pitanje temeljne vrednosti na kojima počivaju opstanak države, naroda i Crkve na Kosovu i Metohiji.
Beograd, kako se navodi, i dalje nudi Kosovu široku autonomiju u okviru suverene i teritorijalno celovite Srbije i to je "kompromisno rešenje" i "minimum ispod kojeg naša strana očigledno ne bi smela da ide".
U izveštaju se podseća i na talas antisrpskog nasilja koje je na Kosovu izbilo 17. marta 2004. godine. Stoga se traži da osnovna prava Srba i drugih nealbanaca budu institucionalno garantovana kroz reformu lokalne samouprave.
Srpski tim ukazuje da se "mora dosledno ostati na početnim pozicijama" u pregovorima o dcentralizaciji kojoj je do sada bilo posvećeno najviše rundi bečkih razgovora.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
