Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković poručio je na regionalnom skupu "Balkan i EU" u Bariju da Srbija neće priznati eventualnu nezavisnot Kosova. Predstavnik pregovaračkog tima Prištine Skender Hiseni izjavio je da će pregovori o budućem statusu Kosova 18. septembra iz faze razmatranja tehničkih pitanja, preći u fazu razgovora o samom statusu. a da će Priština započeti široku diplomatsku aktivnost da bi što snažnije promovisala svoju viziju budućnosti.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković poručio je na regionalnom skupu "Balkan i EU" u Bariju da Srbija neće priznati eventualnu nezavisnot Kosova.
"Ako Srbiji bude nametnuto rešenje o medjunarodno priznatoj državi na njenoj teritoriji, mi to ne možemo priznati i nema sile da na to budemo primorani", rekao je Drašković na skupu na kojem su učestvovali ministri spoljnih poslova i zvaničnici Albanije, Makedonije, Crne Gore i drugih zemalja regiona.
U obraćanju učesnicima skupa čiji je domaćin bio šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema, Drašković je ukazao da se prilikom rešavanja pitanja Kosova moraju poštovati medjunarodno pravo i dokumenti - Povelja UN i Završni akt iz Helsinkija.
Drašković je upozorio i na opasnost promene granica na Balkanu. "Ako Savet bezbednosti UN i Kontakt grupa odluče da Kosovo može prići statusu nezavisne države, jer albanska većina to hoće, kako objašnjenje može biti dato Srbima u BiH da ne mogu da imaju isto to pravo", rekao je.
Šef srpske diplomatije rekao je takodje da kada je u pitanju nezavisnost nema sličnosti izmedju Crne Gore i Kosova jer je "Crna Gora bila republika u bivšoj Jugoslaviji, a Kosovo pokrajina" i jer je "Crna Gora i pre Prvog svetskog rata bila nezavisna država, a Kosovo to nikada u istoriji nije bilo".
Drašković je rekao da se Srbija maksimalno zalaže za kompromis i da nema ambiciju da upravlja Kosovom.
"Hoćemo zaštitu našeg naroda i našeg kulturnog nasleđa i nećemo preimenovanje granica Srbije prema Albaniji i Makedoniji. Ovo je evropska pozicija Srbije i siguran sam da Italija kao članica EU, Kontakt grupe i G-8 to razume", dodao je.
Drašković je rekao i da u Srbiji postoji "veoma visoki evropski potencijal" i da ima "vrlo mnogo razloga za optimizam jer Srbija ima pozociju da bude lider zapadnog Balkana".
Delegacija Kosova je poslala pismo glavnom posredniku UN Martiju Ahtisariju kojim je njega i medjunarodnu zajednicu obavestila da prihvata medjunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu i posle odluke o statusu, onoliko dugo koliko to bude potrebno. Kosovo će, prema rečima Hisenija, tesno saradjivati sa medjunarodnom zajednicom i nakon utvrdjivanja statusa.
Kosovska delegacija je razmatrala i izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina da Rusija može da upotrebi veto pri utvrdjivanju statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN. Hiseni je rekao da Priština očekuje da se Moskva neće izdvajati od ostalih zemalja Kontakt-grupe i drugih medjunarodnih struktura koje se neposredno bave pitanjem statusa Kosova.
Kosovo, prema njegovim rečima, ostaje pri stavu o formiranju pet novih opština sa srpskom većinom i proširenju jedne postojeće, dok kao rešenje za Mitrovicu predlaže jedinstven grad sa dve opštine pod privremenom medjunarodnom upravom.
U pregovorima o zaštiti baštine, Hiseni je rekao da Priština ne prihvata zaštitne zone oko verskih objekta u obliku kojim ih predlaže Beograd, jer bi to "dovelo u pitanje imovinska prava gradjana Kosova" i jer takvo rešenje nije primenjeno ni u jednoj zemlji Evrope.
Beograd traži da se zemljište koje će biti u budućim zaštitnim zonama denacionalizuje, odnosno vrati verskim zajednicama koje su bile vlasnici do kraja Drugog svetskog rata.
(Beta)
"Ako Srbiji bude nametnuto rešenje o medjunarodno priznatoj državi na njenoj teritoriji, mi to ne možemo priznati i nema sile da na to budemo primorani", rekao je Drašković na skupu na kojem su učestvovali ministri spoljnih poslova i zvaničnici Albanije, Makedonije, Crne Gore i drugih zemalja regiona.
U obraćanju učesnicima skupa čiji je domaćin bio šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema, Drašković je ukazao da se prilikom rešavanja pitanja Kosova moraju poštovati medjunarodno pravo i dokumenti - Povelja UN i Završni akt iz Helsinkija.
Drašković je upozorio i na opasnost promene granica na Balkanu. "Ako Savet bezbednosti UN i Kontakt grupa odluče da Kosovo može prići statusu nezavisne države, jer albanska većina to hoće, kako objašnjenje može biti dato Srbima u BiH da ne mogu da imaju isto to pravo", rekao je.
Šef srpske diplomatije rekao je takodje da kada je u pitanju nezavisnost nema sličnosti izmedju Crne Gore i Kosova jer je "Crna Gora bila republika u bivšoj Jugoslaviji, a Kosovo pokrajina" i jer je "Crna Gora i pre Prvog svetskog rata bila nezavisna država, a Kosovo to nikada u istoriji nije bilo".
Drašković je rekao da se Srbija maksimalno zalaže za kompromis i da nema ambiciju da upravlja Kosovom.
"Hoćemo zaštitu našeg naroda i našeg kulturnog nasleđa i nećemo preimenovanje granica Srbije prema Albaniji i Makedoniji. Ovo je evropska pozicija Srbije i siguran sam da Italija kao članica EU, Kontakt grupe i G-8 to razume", dodao je.
Drašković je rekao i da u Srbiji postoji "veoma visoki evropski potencijal" i da ima "vrlo mnogo razloga za optimizam jer Srbija ima pozociju da bude lider zapadnog Balkana".
Hiseni: Od 18. septembra razgovori o statusu
Predstavnik pregovaračkog tima Prištine Skender Hiseni izjavio je da će proces pregovora o budućem statusu Kosova 18. septembra iz faze razmatranja tehničkih pitanja, preći u fazu razgovora o samom statusu. Kosovska strana je, prema rečima Hisenija, odlučila da započne široku diplomatsku aktivnost u medjunarodnim centrima odlučivanja da bi što snažnije promovisala svoju viziju budućnosti Kosova.Delegacija Kosova je poslala pismo glavnom posredniku UN Martiju Ahtisariju kojim je njega i medjunarodnu zajednicu obavestila da prihvata medjunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu i posle odluke o statusu, onoliko dugo koliko to bude potrebno. Kosovo će, prema rečima Hisenija, tesno saradjivati sa medjunarodnom zajednicom i nakon utvrdjivanja statusa.
Kosovska delegacija je razmatrala i izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina da Rusija može da upotrebi veto pri utvrdjivanju statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN. Hiseni je rekao da Priština očekuje da se Moskva neće izdvajati od ostalih zemalja Kontakt-grupe i drugih medjunarodnih struktura koje se neposredno bave pitanjem statusa Kosova.
Kosovo, prema njegovim rečima, ostaje pri stavu o formiranju pet novih opština sa srpskom većinom i proširenju jedne postojeće, dok kao rešenje za Mitrovicu predlaže jedinstven grad sa dve opštine pod privremenom medjunarodnom upravom.
U pregovorima o zaštiti baštine, Hiseni je rekao da Priština ne prihvata zaštitne zone oko verskih objekta u obliku kojim ih predlaže Beograd, jer bi to "dovelo u pitanje imovinska prava gradjana Kosova" i jer takvo rešenje nije primenjeno ni u jednoj zemlji Evrope.
Beograd traži da se zemljište koje će biti u budućim zaštitnim zonama denacionalizuje, odnosno vrati verskim zajednicama koje su bile vlasnici do kraja Drugog svetskog rata.
(Beta)
