Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković poručio je na regionalnom skupu "Balkan i EU" u Bariju da Srbija neće priznati eventualnu nezavisnot Kosova.
"Ako Srbiji bude nametnuto rešenje o medjunarodno priznatoj državi na njenoj teritoriji, mi to ne možemo priznati i nema sile da na to budemo primorani", rekao je Drašković na skupu na kojem su učestvovali ministri spoljnih poslova i zvaničnici Albanije, Makedonije, Crne Gore i drugih zemalja regiona.
U obraćanju učesnicima skupa čiji je domaćin bio šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema, Drašković je ukazao da se prilikom rešavanja pitanja Kosova moraju poštovati medjunarodno pravo i dokumenti - Povelja UN i Završni akt iz Helsinkija.
Drašković je upozorio i na opasnost promene granica na Balkanu. "Ako Savet bezbednosti UN i Kontakt grupa odluče da Kosovo može prići statusu nezavisne države, jer albanska većina to hoće, kako objašnjenje može biti dato Srbima u BiH da ne mogu da imaju isto to pravo", rekao je.
Šef srpske diplomatije rekao je takodje da kada je u pitanju nezavisnost nema sličnosti izmedju Crne Gore i Kosova jer je "Crna Gora bila republika u bivšoj Jugoslaviji, a Kosovo pokrajina" i jer je "Crna Gora i pre Prvog svetskog rata bila nezavisna država, a Kosovo to nikada u istoriji nije bilo".
Drašković je rekao da se Srbija maksimalno zalaže za kompromis i da nema ambiciju da upravlja Kosovom.
"Hoćemo zaštitu našeg naroda i našeg kulturnog nasleđa i nećemo preimenovanje granica Srbije prema Albaniji i Makedoniji. Ovo je evropska pozicija Srbije i siguran sam da Italija kao članica EU, Kontakt grupe i G-8 to razume", dodao je.
Drašković je rekao i da u Srbiji postoji "veoma visoki evropski potencijal" i da ima "vrlo mnogo razloga za optimizam jer Srbija ima pozociju da bude lider zapadnog Balkana".
"Ako Srbiji bude nametnuto rešenje o medjunarodno priznatoj državi na njenoj teritoriji, mi to ne možemo priznati i nema sile da na to budemo primorani", rekao je Drašković na skupu na kojem su učestvovali ministri spoljnih poslova i zvaničnici Albanije, Makedonije, Crne Gore i drugih zemalja regiona.
U obraćanju učesnicima skupa čiji je domaćin bio šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema, Drašković je ukazao da se prilikom rešavanja pitanja Kosova moraju poštovati medjunarodno pravo i dokumenti - Povelja UN i Završni akt iz Helsinkija.
Drašković je upozorio i na opasnost promene granica na Balkanu. "Ako Savet bezbednosti UN i Kontakt grupa odluče da Kosovo može prići statusu nezavisne države, jer albanska većina to hoće, kako objašnjenje može biti dato Srbima u BiH da ne mogu da imaju isto to pravo", rekao je.
Šef srpske diplomatije rekao je takodje da kada je u pitanju nezavisnost nema sličnosti izmedju Crne Gore i Kosova jer je "Crna Gora bila republika u bivšoj Jugoslaviji, a Kosovo pokrajina" i jer je "Crna Gora i pre Prvog svetskog rata bila nezavisna država, a Kosovo to nikada u istoriji nije bilo".
Drašković je rekao da se Srbija maksimalno zalaže za kompromis i da nema ambiciju da upravlja Kosovom.
"Hoćemo zaštitu našeg naroda i našeg kulturnog nasleđa i nećemo preimenovanje granica Srbije prema Albaniji i Makedoniji. Ovo je evropska pozicija Srbije i siguran sam da Italija kao članica EU, Kontakt grupe i G-8 to razume", dodao je.
Drašković je rekao i da u Srbiji postoji "veoma visoki evropski potencijal" i da ima "vrlo mnogo razloga za optimizam jer Srbija ima pozociju da bude lider zapadnog Balkana".
Hiseni: Od 18. septembra razgovori o statusu
Predstavnik pregovaračkog tima Prištine Skender Hiseni izjavio je da će proces pregovora o budućem statusu Kosova 18. septembra iz faze razmatranja tehničkih pitanja, preći u fazu razgovora o samom statusu. Kosovska strana je, prema rečima Hisenija, odlučila da započne široku diplomatsku aktivnost u medjunarodnim centrima odlučivanja da bi što snažnije promovisala svoju viziju budućnosti Kosova.
Delegacija Kosova je poslala pismo glavnom posredniku UN Martiju Ahtisariju kojim je njega i medjunarodnu zajednicu obavestila da prihvata medjunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu i posle odluke o statusu, onoliko dugo koliko to bude potrebno. Kosovo će, prema rečima Hisenija, tesno saradjivati sa medjunarodnom zajednicom i nakon utvrdjivanja statusa.
Kosovska delegacija je razmatrala i izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina da Rusija može da upotrebi veto pri utvrdjivanju statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN. Hiseni je rekao da Priština očekuje da se Moskva neće izdvajati od ostalih zemalja Kontakt-grupe i drugih medjunarodnih struktura koje se neposredno bave pitanjem statusa Kosova.
Kosovo, prema njegovim rečima, ostaje pri stavu o formiranju pet novih opština sa srpskom većinom i proširenju jedne postojeće, dok kao rešenje za Mitrovicu predlaže jedinstven grad sa dve opštine pod privremenom medjunarodnom upravom.
U pregovorima o zaštiti baštine, Hiseni je rekao da Priština ne prihvata zaštitne zone oko verskih objekta u obliku kojim ih predlaže Beograd, jer bi to "dovelo u pitanje imovinska prava gradjana Kosova" i jer takvo rešenje nije primenjeno ni u jednoj zemlji Evrope.
Beograd traži da se zemljište koje će biti u budućim zaštitnim zonama denacionalizuje, odnosno vrati verskim zajednicama koje su bile vlasnici do kraja Drugog svetskog rata.
(Beta)
Delegacija Kosova je poslala pismo glavnom posredniku UN Martiju Ahtisariju kojim je njega i medjunarodnu zajednicu obavestila da prihvata medjunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu i posle odluke o statusu, onoliko dugo koliko to bude potrebno. Kosovo će, prema rečima Hisenija, tesno saradjivati sa medjunarodnom zajednicom i nakon utvrdjivanja statusa.
Kosovska delegacija je razmatrala i izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina da Rusija može da upotrebi veto pri utvrdjivanju statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN. Hiseni je rekao da Priština očekuje da se Moskva neće izdvajati od ostalih zemalja Kontakt-grupe i drugih medjunarodnih struktura koje se neposredno bave pitanjem statusa Kosova.
Kosovo, prema njegovim rečima, ostaje pri stavu o formiranju pet novih opština sa srpskom većinom i proširenju jedne postojeće, dok kao rešenje za Mitrovicu predlaže jedinstven grad sa dve opštine pod privremenom medjunarodnom upravom.
U pregovorima o zaštiti baštine, Hiseni je rekao da Priština ne prihvata zaštitne zone oko verskih objekta u obliku kojim ih predlaže Beograd, jer bi to "dovelo u pitanje imovinska prava gradjana Kosova" i jer takvo rešenje nije primenjeno ni u jednoj zemlji Evrope.
Beograd traži da se zemljište koje će biti u budućim zaštitnim zonama denacionalizuje, odnosno vrati verskim zajednicama koje su bile vlasnici do kraja Drugog svetskog rata.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
