Riker - status što pre, Ivić i Čurkin protiv

Šef UNMIK-a Joahim Riker založio se pred Savetom bezbenosti UN za što skorije rešenje statusa Kosova i Metohije, tvrdeći da bi odlaganje pokrajini donelo nove tenzije. Šefica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić i ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izneli su u Njujorku suprotno stanovište, naglasivši da bi ubrzavanje rešavanja pitanja bilo kontraproduktivno, jer u pokrajini nisu ispunjeni standardi.

Riker je izjavio da bi odlaganje donošenja rešenja budućeg statusa Kosova i Metohije moglo da doprinese daljim tenzijama i poteškoćama u pokrajini.

Na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu, Riker je rekao da se narednih meseci mogu očekivati tenzije na Kosovu, uoči završnice pregovaračkog procesa, naglasivši da bi dalje odlaganja budućeg rešenja moglo samo da odloži stabilizovanje prilika, proces pomirenja i ekonomski oporavak na Kosovu.

Sanda Rašković Ivić se usprotivila "veštačkim rokovima" u traganju za rešenjem kosovskog pitanja, istakavši da će "svako nervozno ubrzavanje skupo koštati ceo region, samu pokrajinu, kao i medjunarodnu zajednicu".

"Pitanje Kosova i Metohije ne može da dobije održivo rešenje ako se sve stavlja u funkciju roka koji diktiraju drugi interesi, a ne želja da se trajnije i na stabilnijim temeljima problem reši i sačuvaju mir i stabilnost u regionu", rekla je ona.

S tom ocenom složio se ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin, ocenivši da na Kosovu nisu ispunjeni standardi koje je postavila medjunarodna zajednica i da bi bilo kontraproduktivno postavljati vremenske okvire za odredjivanje budućeg statusa pokrajine.

Po mišljenju Sande Rašković, "nesrećna" izjava specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija o srpskoj krivici je "jedini argument" u prilog nezavisnosti Kosova koji je srpska strana do sada mogla da čuje. Ona je članovima Saveta bezbednosti UN ukazala da se "albanska strana zapravo i ne upušta u pregovore, mirno čekajući da na poklon dobije drugu albansku državu na Balkanu".

Predsednica Koordinacionog centra je ukazala da je problem bezbednosti "prvi problem koji treba rešiti" na Kosovu i upozorila da se od prošle redovne sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu dogodio 51 incident manjeg ili većeg intenziteta u kojima je bilo napada na živote i imovinu Srba, te da je u proteklih godinu dana takvih napada bilo 260. Napad na kafić u srpskom delu Kosovske Mitrovice 26. avgusta dogodio se, kako je istakla, "ubrzo nakon izjave da su 'Srbi krivi kao narod'", koju je izgovorio "čovek od koga bi se to najmanje moglo očekivati, s obzirom na njegovu visoku funkciju".

Komentarišući rad kosovskih institucija na primeni standarda demokratskog društva, Sanda Rašković je ukazala da samo donošenje zakona protiv diskriminacije neće rešiti taj problem. "Društvom na Kosovu vladaju pojedinci od neprikosnovenog autoriteta u svojim sredinama, šefovi klanova. Oni su pravi arbitri. Odlučuju oni, a ne pravosudje. Žena je u tom društvu bez prava. Na Kosovu se pravda uzima u sopstvene ruke, a tamo vladaju plemenski zakon i krvna osveta", kazala je ona.

Raškovićeva je pozvala Savet bezbednosti da ubedi albansku stranu da odustane od ekstremnih, isključivih zahteva i prihvati "racionalno i kompromisno rešenje - autonomiju sa ogromnim, suštinskim nadležnostima".

Čurkin: Na Kosovu nisu ispunjeni standardi

U diskusiji posle izlaganja, ruski ambasador Čurkin izjavio je da na Kosovu nisu ispunjeni standardi koje je postavila medjunarodna zajednica i da bi bilo kontraproduktivno postavljati vremenske okvire za odredjivanje budućeg statusa pokrajine.

Jasno je da će za optimalno rešenje biti potrebno vreme i da je zato kontraproduktivno postavljati vremenske okvire, rekao je Čurkin.

Čurkin, nekadašnji specijalni izaslanik Rusije za bivšu Jugoslaviju, istakao je da je pitanje Kosova od prioritetnog značaja za Rusiju.

Odluka o budućnosti Kosova će, kako je istakao, biti univerzalna tako da se rešenje mora postići kroz pregovore, a ne doneti jednostrano što bi bio negativan presedan.

Čurkin smatra da je prerano govoriti o konačnom statusu Kosova, s obzirom da nema značajnog napretka u ispunjavanju standarda, ukazujući da je posebnu pažnju potrebno posvetiti zaštiti manjina. On je istakao da su potrebni konkrektni dokazi da se standardi sprovode i da se uklone prepreke za povratak stanovništva na Kosovo.

Neučešće kosovskih Srba u privremenoj administraciji, prema njegovoj oceni, takodje pokazuje koliko je Kosovo daleko od stvarnog multietničkog društva.

Čurkin je zatražio da budu uspostavljeni bezbednosni mehanizmi i pozvao sve stranke da se uzdrže od provokacija. On je osudio nedavne incidente na Kosovu, izmedju ostalih, napad u Kosovskoj Mitrovici.

"Jedinstveno rešenje za jedinstvenu situaciju"

Predstavnik Kine u UN Vang Guangdja ocenio je da ima napretka u ostvarivanju standarda koje je medjunarodna zajednica postavila za Kosovo, ali da još ima izazova poput ispunjavanja standarda u oblasti slobode kretanja, povratka izbeglica i njihove integracije u društvo. On je podsetio da je Kina za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da je zato važno postići rešenje kroz pregovore koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Predstavnica SAD u UN pozvala je Beograd i Prištinu da budu "realistični" u procesu pregovora o budućem statusu pokrajine, ocenivši da obe strane moraju da budu spremne na "teške kompromise"
u oblastima o kojima se vode pregovori kako bi proces odredjivanja statusa bio okončan do kraja godine.

Dve strane moraju da podignu nivo saradnje, rekla je ona, i ponovila smernice Kontakt grupe da buduće rešenje statusa mora biti takvo da se održi multietnički karakter pokrajine, da ne može biti povratka na status pre 1999, podele Kosova ili pripajanja nekoj drugoj državi. Buduće rešenje mora biti prihvatljivo za gradjane Kosova, rekla je američka predstavnica u UN.

Specijalni izaslanik generalnog sekretara za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari ima punu podršku SAD, rekla je ona.

Predstavnica Velike Britanije je ocenila da je postignut suštinski napredak u ključnim oblastima, ali da se mora nastaviti dalje sa primenom standarda. Ona je osudila nasilje na Kosovu i ocenila da je ono neprihvatljivo, zatraživši od prištinskih vlasti da uhvate počinioce napada i spreče nove incidente.

Britanska predstavnica je rekla da je na Kosovu jedinstvena situacija i da je zato potrebno i jedinstveno rešenje. Ona je pružila punu podršku Rikeru, navodeći, medjutim, da je razočarana istupom predsednice Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sandu Rašković-Ivić zato što nijednom nije pomenula sav rad Ahtisarija kao ni svih ostalih koji rade sa njim.

Francuski ambasador Žan-Mar de la Sablijer je rekao da je uočen pozitivan napredak u ostvarivanju standarda, ali da je potrebno nastaviti sa radom posebno u oblasti zaštite manjina. On je ocenio da je potrebno postići pomirenje kroz dijalog dve strane, kao i da kosovski Srbi moraju učestvovati u privremenim institucijama za šta je potrebna podrška Beograda.

Francuska se nada da će pregovarački proces dovesti do rešenja do kraja 2006, koje neće ugroziti stabilnost regiona.

(Beta/MONDO)