Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka imaju najveći rejting medju biračima, a posle dužeg vremena stranke takozvanog demokratskog bloka mogle bi da samostalno formiraju buduću vladu Srbije, rezultat je istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID).
Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka imaju najveći rejting medju biračima, a posle dužeg vremena stranke takozvanog demokratskog bloka mogle bi da samostalno formiraju buduću vladu Srbije, rezultat je istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID).DS i SRS imaju gotovo jednaku podršku ispitanika i da bi, u ovom trenutku, za njih glasalo po 610.500 birača, od oko 2,1 milion politički opredeljenih u Srbiji, rekao je na konferenciji za novinare predstavnik CESID-a Djordje Vuković.
Za Demokratsku stranku Srbije glasalo bi 275.000 ljudi, dok bi u parlament ušla još samo Socijalistička partija Srbije koja bi mogla da računa na podršku nešto više od 126.000 ljudi.
Najbliži prelasku cenzusa su Srpski pokret obnove, Nova Srbija, G17 plus i Liberalno-demokratska partija.
U tom slučaju, DS i SRS bi u budućem parlamentu imale po 90 mandata, DSS 40, socijalisti 18, dok bi stranke nacionalnih manjina imale 12 poslanika.
Oko 16 odsto izašlih birača ne bi imalo svoje predstavnike u parlamentu jer bi, zbog cenzusa od pet odsto, veći broj partija ostao van skupštine.
Vuković je dodao da se približavanje rejtinga DS-a i SRS nije dogodilo zbog rasta popularnosti demokrata, već zbog osetnog pada popularnosti radikala. Obe stranke izgubile su nekoliko stotina hiljada birača u proteklih godinu dana, a pad popularnosti beleže i ostale partije.
Najdrastičniji pad rejtinga zabeležio je Pokret snaga Srbije koji je, u prethodnih godinu dana, sa trećeg ili četvrtog mesta popularnosti praktično izgubio svako uporište u biračkom telu.
Vuković je procenio da će na izbore izaći oko četiri miliona birača, što je gotovo dvostruko više nego što ih je u ovom trenutku spremno da se izjasni o političkim simpatijama.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković je ocenio da će krajnji rezultati izbora zavisiti i od političkih pitanja kao što su saradnja sa Haškim tribunalom, pregovori sa EU i konačni status Kosova i Metohije, ali i od mogućih predizbornih koalicija.
Stojiljković je dodao da je srpska politička scena i dalje veoma fragmentirana i nestabilna, a da veliki broj birača na svakim izborima menja partije za koje glasa i tako kažnjava prethodne favorite zbog neispunjenih obećanja.
Istraživanje CESID-a radjeno je od 26. avgusta do 5. septembra na uzorku od 1.634 punoletnih gradjana Srbije, bez Kosova i Metohije.
(agencije/MONDO)
