Izgledi za dogovor Beograda i Prištine oko broja novih opština na Kosovu su veoma slabi, izjavio je predsedavajući pregovora u petak u Beču Alber Roan, dodajući da će razgovori na tu temu biti nastavljeni.
Izgledi za dogovor Beograda i Prištine oko broja novih opština na Kosovu su veoma slabi, izjavio je predsedavajući pregovora u petak u Beču Alber Roan, dodajući da će razgovori na tu temu biti nastavljeni.
Delegacije Prištine i Beograda su bez rezultata završile u petak u Beču još jednu rundu pregovora o decentralizaciji na Kosovu, odnosno o formiranju novih opština i o Kosovskoj Mitrovici.
Roan je naveo da ni sa jedne strane nema velikog pomaka i dodao da je jedini novi element pregovora što je, kako je kazao, srpska delegacija odustala od formiranja opštine Gazimestan.
"Ovo su bili teški tehnički pregovori, gde su obe strane razgovarale uz minimum polemika. Napredak ni sada nismo napravili. Nema velikog pomaka ni sa jedne strane. Kosovska delegacija je potvrdila ustupke koje je dala za vreme Ahtisarijeve posete", rekao je Roan na konferenciji za novinare, ističući da je njegov zaključak da su izgledi za uspeh po ovom pitanju veoma slabi.
Roan ipak smatra da u odnosu na početak, u pregovorima ipak ima napretka. "Kosovska delegacija je napravila značajne ustupke. Tako je na primer bilo napretka oko nadležnosti i principima decentralizacije", rekao je Roan.
On je odbio da okrivi bilo koju stranu za sve manje izglede na uspeh pregovora o tehničkim pitanjima.
"UNOSEK uglavnom nije kriv, jer je on samo predlagao i pokušavao da približi stavove dve strane. Na stranama je da se približe. Oni su pokazali malo približavanja, ali ne dovoljno", ocenio je Roan.
Roan je podsetio da dve strane razgovaraju od februara i da je to dug period. "Razgovarali smo o gotovo o svim aspektima. Argumenti su uvek isti. Približavamo se trenutku da nećemo napredovati samo pregovorima. Možemo da razgovaramo narednih deset godina i ništa nećemo promeniti. Imamo zahtev Kontakt grupe da se završi posao do kraja godine, a sada smo već u septembru mesecu i sami možete shvatiti da se bliži kraj", ukazao je Roan.
On je upozorio na dva faktora - prvi je da ovakvom vrstom razgovora ne može da se napreduje, a drugi su zadati rokovi.
"Kontakt grupa je zadala rokove i ne možemo da ih rastegnemo u beskonačno. Mitrovica - modeli iz BiH, kao što je Brčko, se ne mogu primeniti na Mitrovicu. Dve strane su već usaglasile da će postojati dve opštine. Još je neizvesno kako će dve opštine saradjivati, odnosno biti organizovane. Ja ne verujem u specijalni koncept Mitrovice jer je to deo procesa decentralizacije", izjavio je Roan.
Po njegovom mišljenju to jeste specifičan problem, ali treba da se reši kroz decentralizaciju, i možda bi medjunarodna zajednica trebalo da igra neku ulogu u administraciji.
Osvrćući se na današnje pregovore Roan je kazao da nije završeno komplikovano pitanje MItrovice i da će o tome biti razgovora drugi put. "Bilo je dogovora oko pojedinih opština. Kosovska delegacija koja je predložila tri nove opštine i sada je povećala na pet, plus proširenje dve opštine. Ima dogovora da opštine treba da budu u Gračanici, Ranilugu, Klokotu, proširenju Novog brda. Pitanje je samo njihova veličina", preneo je Roan.
On je dodao da nema dogovora o uspostavljanju opštine Obilić, niti pojedinih opština koje je tražila srpska strana, a koje ne odgovaraju kriterijumu od 5.000 stanovnika.
Dve opštine, naveo je Roan, kao što je Velika Hoča koja je značajno versko stecište, treba da budu specijalano treitrane.
Koncept povratničkih opština je odbačen od strane Albanaca, rekao je Roan i ponovio da je srpska delegacija odustala od opštine za Gazimestan, što će potpasti pod zaštitu verskih i kulturnih objekata.
"Albanci imaju drugačiji pristup, koji polazi od irealnih pozicija da treba poboljšati servis na nivou opština, odnosno evropski pristup. Medjutim, Kosovo je specifičan region Evrope i potrebne su institucionalne garancije za Srbe", rekao je Samardžić posle sastanka koji je završen oko 17 sati.
On je naveo da dve strane imaju različita vidjenja o osnovi problema i da zato imaju različite predloge za decentralizaciju.
Samardžić je rekao da je beogradski tim na početku sastanka u petak bio suočen sa novom albanskom ponudom 5+1.
"Kada smo analizirali, ustanovili smo da su tri od tih ponuda nove enklave - Ranilug, Parteš i Klokot. Što se tiče Gračanice to je jedina ozbiljna ponuda, ali u tom delu Kosmeta predložili smo dve opštine Gračanicu i Lipljan. Albanci su predložili prošireno Novo Brdo, ali isključili neke srpske delove", rekao je on.
Samardžić je rekao da treba nastaviti pregovarački proces jer smatra da dogovor može biti postignut, dodajući da je Beograd predstavio svoj predlog od 12 novih opština.
"Spremni smo da smanjimo predlog za jednu opštinu - Gazimestan, i spremni da razmotrimo Belo polje, što je iz grupe povratničkih opština. Albanska strana je odbila da razgovara uopšte o povratničkim opštinama", kazao je Samardžić.
"Želeli smo da nove opštine obezbede teritorijalni kontinuitet, a time i slobodu kretanja. Sloboda kretanja je jedan od najtežih problema u primeni ljudskih prava u pokrajini. Albanski predlog znači nepovezane opštine, što ne bi obezbedilo slobodu kretanja", ocenio je Samardžić.
Prema njegovim rečima, Velika Hoča, Goraždevac i Osojane nemaju teritorijalni kontinuitet, ali zahtev Beograda je da se on uspostavi što je to više moguće.
"Predložili smo za MItrovicu, uspostavljanje nove opštine i poštovanje odluke Srba da se poveže sa Zvečanom i formiranje jedne opštine. Albanska delegacija je to odbacila. Predložili smo da nakon uspostavljanja novih opština može postojati jedna zajednička institucija, koja bi na dobrovoljnoj bazi implementirala zajedničke stvari", preneo je Samardžić.
On je ocenio da je ustanovljeno da koncept albanske delegacije ne sadrži povratnički aspekt.
"Oni su ukazali da žele da omoguće povratak izbeglih u sever Mitrovice. Ali pošto su odbacili formiranje povratničke opštine Osojane to je neprihvatljivo. Povratnički koncept je kod njih prisutan samo po pitanju povratka Albanaca", zaključio je Samardžić.
"Za nas su neprihvatljivi koridori i veze medju predloženim opštinama jer to ne pomaže Srbima na Kosovu. Oni mogu slobodno da se kreću i moćiće da samostalno upravljaju preko lokalnih organa", rekao je Haziri.
Član prištinske delegacije Bljerim Šalja smatra da je očigledno da je kosovska strana spremna na kompromis.
"Jasno je da je dnevni red iscrpljen i vreme je da se razgovara o statusu Kosova", rekao je Šalja i takodje optužio Beograd za nekonstruktivnost u pregovorima.
Haziri je ponovio da albanska strana nudi formiranje pet novih opština, a u formuli "pet plus" u prištinskom predlogu to znači proširenje opštine Novo Brdo.
Kad je reč o rešavanju pitanja Gračanice, Haziri kaže da problem predstavljaju okolna sela.
Haziri je takodje podsetio da albanska strana za Kosovsku Mitrovicu nudi jedan grad sa dve opštine kojom bi upravljalo zajedničko telo sa medjunarodnim zvaničnikom na čelu, preko kojeg bi južni i severni deo Mitrovice mogli da saradjuju u oblasti komunalnih službi.
Centralni skup je održan u Gračanici, pod motom "Ostajemo i opstajemo".
Svi skupovi počeli su u 12 časova i 44 minuta, simbolušući podršku Rezoluciji 1244 SB UN, kojom je Kosovo 1999. godine definisano kao sastavni deo Srbije.
U Gračanici nije bilo političkih govora, već su učenici gimnazije kazivali stihove rodoljubivih pesama Alekse Šantića i Djure Jakšića.
Oko hiljadu Srba u Gračanici je, nakon skupa, prošetalo glavnom ulicom.
U vreme održavanja skupa policija je blokirala saobraćaj na putu Priština-Gnjilane, u delu puta koji prolazi kroz Gračanicu.
(Tanjug/MONDO)
Delegacije Prištine i Beograda su bez rezultata završile u petak u Beču još jednu rundu pregovora o decentralizaciji na Kosovu, odnosno o formiranju novih opština i o Kosovskoj Mitrovici.
Roan je naveo da ni sa jedne strane nema velikog pomaka i dodao da je jedini novi element pregovora što je, kako je kazao, srpska delegacija odustala od formiranja opštine Gazimestan.
"Ovo su bili teški tehnički pregovori, gde su obe strane razgovarale uz minimum polemika. Napredak ni sada nismo napravili. Nema velikog pomaka ni sa jedne strane. Kosovska delegacija je potvrdila ustupke koje je dala za vreme Ahtisarijeve posete", rekao je Roan na konferenciji za novinare, ističući da je njegov zaključak da su izgledi za uspeh po ovom pitanju veoma slabi.
Roan ipak smatra da u odnosu na početak, u pregovorima ipak ima napretka. "Kosovska delegacija je napravila značajne ustupke. Tako je na primer bilo napretka oko nadležnosti i principima decentralizacije", rekao je Roan.
On je odbio da okrivi bilo koju stranu za sve manje izglede na uspeh pregovora o tehničkim pitanjima.
"UNOSEK uglavnom nije kriv, jer je on samo predlagao i pokušavao da približi stavove dve strane. Na stranama je da se približe. Oni su pokazali malo približavanja, ali ne dovoljno", ocenio je Roan.
Roan je podsetio da dve strane razgovaraju od februara i da je to dug period. "Razgovarali smo o gotovo o svim aspektima. Argumenti su uvek isti. Približavamo se trenutku da nećemo napredovati samo pregovorima. Možemo da razgovaramo narednih deset godina i ništa nećemo promeniti. Imamo zahtev Kontakt grupe da se završi posao do kraja godine, a sada smo već u septembru mesecu i sami možete shvatiti da se bliži kraj", ukazao je Roan.
On je upozorio na dva faktora - prvi je da ovakvom vrstom razgovora ne može da se napreduje, a drugi su zadati rokovi.
"Kontakt grupa je zadala rokove i ne možemo da ih rastegnemo u beskonačno. Mitrovica - modeli iz BiH, kao što je Brčko, se ne mogu primeniti na Mitrovicu. Dve strane su već usaglasile da će postojati dve opštine. Još je neizvesno kako će dve opštine saradjivati, odnosno biti organizovane. Ja ne verujem u specijalni koncept Mitrovice jer je to deo procesa decentralizacije", izjavio je Roan.
Po njegovom mišljenju to jeste specifičan problem, ali treba da se reši kroz decentralizaciju, i možda bi medjunarodna zajednica trebalo da igra neku ulogu u administraciji.
Osvrćući se na današnje pregovore Roan je kazao da nije završeno komplikovano pitanje MItrovice i da će o tome biti razgovora drugi put. "Bilo je dogovora oko pojedinih opština. Kosovska delegacija koja je predložila tri nove opštine i sada je povećala na pet, plus proširenje dve opštine. Ima dogovora da opštine treba da budu u Gračanici, Ranilugu, Klokotu, proširenju Novog brda. Pitanje je samo njihova veličina", preneo je Roan.
On je dodao da nema dogovora o uspostavljanju opštine Obilić, niti pojedinih opština koje je tražila srpska strana, a koje ne odgovaraju kriterijumu od 5.000 stanovnika.
Dve opštine, naveo je Roan, kao što je Velika Hoča koja je značajno versko stecište, treba da budu specijalano treitrane.
Koncept povratničkih opština je odbačen od strane Albanaca, rekao je Roan i ponovio da je srpska delegacija odustala od opštine za Gazimestan, što će potpasti pod zaštitu verskih i kulturnih objekata.
Samardžić: Ponuda Prištine iracionalna
Šef beogradske delegacije Slobodan Samardžić izjavio je da sa prištinskom delegacijom nije postignut dogovor oko osnova decentralizacije na Kosovu."Albanci imaju drugačiji pristup, koji polazi od irealnih pozicija da treba poboljšati servis na nivou opština, odnosno evropski pristup. Medjutim, Kosovo je specifičan region Evrope i potrebne su institucionalne garancije za Srbe", rekao je Samardžić posle sastanka koji je završen oko 17 sati.
On je naveo da dve strane imaju različita vidjenja o osnovi problema i da zato imaju različite predloge za decentralizaciju.
Samardžić je rekao da je beogradski tim na početku sastanka u petak bio suočen sa novom albanskom ponudom 5+1.
"Kada smo analizirali, ustanovili smo da su tri od tih ponuda nove enklave - Ranilug, Parteš i Klokot. Što se tiče Gračanice to je jedina ozbiljna ponuda, ali u tom delu Kosmeta predložili smo dve opštine Gračanicu i Lipljan. Albanci su predložili prošireno Novo Brdo, ali isključili neke srpske delove", rekao je on.
Samardžić je rekao da treba nastaviti pregovarački proces jer smatra da dogovor može biti postignut, dodajući da je Beograd predstavio svoj predlog od 12 novih opština.
"Spremni smo da smanjimo predlog za jednu opštinu - Gazimestan, i spremni da razmotrimo Belo polje, što je iz grupe povratničkih opština. Albanska strana je odbila da razgovara uopšte o povratničkim opštinama", kazao je Samardžić.
"Želeli smo da nove opštine obezbede teritorijalni kontinuitet, a time i slobodu kretanja. Sloboda kretanja je jedan od najtežih problema u primeni ljudskih prava u pokrajini. Albanski predlog znači nepovezane opštine, što ne bi obezbedilo slobodu kretanja", ocenio je Samardžić.
Prema njegovim rečima, Velika Hoča, Goraždevac i Osojane nemaju teritorijalni kontinuitet, ali zahtev Beograda je da se on uspostavi što je to više moguće.
"Predložili smo za MItrovicu, uspostavljanje nove opštine i poštovanje odluke Srba da se poveže sa Zvečanom i formiranje jedne opštine. Albanska delegacija je to odbacila. Predložili smo da nakon uspostavljanja novih opština može postojati jedna zajednička institucija, koja bi na dobrovoljnoj bazi implementirala zajedničke stvari", preneo je Samardžić.
On je ocenio da je ustanovljeno da koncept albanske delegacije ne sadrži povratnički aspekt.
"Oni su ukazali da žele da omoguće povratak izbeglih u sever Mitrovice. Ali pošto su odbacili formiranje povratničke opštine Osojane to je neprihvatljivo. Povratnički koncept je kod njih prisutan samo po pitanju povratka Albanaca", zaključio je Samardžić.
Haziri: Beograd kriv za neuspeh pregovora
Optužujući Beograd za neuspeh pregovora, šef prištinske delegacije Ljutfi Haziri je rekao da je srpski pregovarački tim ceo dan insistirao na razgovorima o povratničkim opštinama koje, kako je rekao, ne postoje ni u evropskim standardima."Za nas su neprihvatljivi koridori i veze medju predloženim opštinama jer to ne pomaže Srbima na Kosovu. Oni mogu slobodno da se kreću i moćiće da samostalno upravljaju preko lokalnih organa", rekao je Haziri.
Član prištinske delegacije Bljerim Šalja smatra da je očigledno da je kosovska strana spremna na kompromis.
"Jasno je da je dnevni red iscrpljen i vreme je da se razgovara o statusu Kosova", rekao je Šalja i takodje optužio Beograd za nekonstruktivnost u pregovorima.
Haziri je ponovio da albanska strana nudi formiranje pet novih opština, a u formuli "pet plus" u prištinskom predlogu to znači proširenje opštine Novo Brdo.
Kad je reč o rešavanju pitanja Gračanice, Haziri kaže da problem predstavljaju okolna sela.
Haziri je takodje podsetio da albanska strana za Kosovsku Mitrovicu nudi jedan grad sa dve opštine kojom bi upravljalo zajedničko telo sa medjunarodnim zvaničnikom na čelu, preko kojeg bi južni i severni deo Mitrovice mogli da saradjuju u oblasti komunalnih službi.
Skupovi podrške srpskom pregovaračkom timu
Nekoliko hiljada Srba okupilo se u petak u više sredina na Kosovu, na skupovima podrške beogradskom pregovaračkom timu, poručivši im da istraju u zahtevu da pokrajina odstane deo Srbije.Centralni skup je održan u Gračanici, pod motom "Ostajemo i opstajemo".
Svi skupovi počeli su u 12 časova i 44 minuta, simbolušući podršku Rezoluciji 1244 SB UN, kojom je Kosovo 1999. godine definisano kao sastavni deo Srbije.
U Gračanici nije bilo političkih govora, već su učenici gimnazije kazivali stihove rodoljubivih pesama Alekse Šantića i Djure Jakšića.
Oko hiljadu Srba u Gračanici je, nakon skupa, prošetalo glavnom ulicom.
U vreme održavanja skupa policija je blokirala saobraćaj na putu Priština-Gnjilane, u delu puta koji prolazi kroz Gračanicu.
(Tanjug/MONDO)
