Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica posetiće danas manastir Hilandar, u kojem je u toku obimna obnova posle požara koji je zahvatio centar srpske duhovnosti marta 2004. godine. To će biti njegova četvrta poseta Hilandaru, manastiru koji je na listi svetske kulturne baštine UNESKO-a.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica posetiće danas manastir Hilandar, u kojem je u toku obimna obnova posle požara koji je zahvatio centar srpske duhovnosti marta 2004. godine.Koštunica će, osim što će obići radove na obnovi, razgovarati i sa manastirskim bratstvom. To će biti njegova četvrta poseta Hilandaru, manastiru koji je na listi svetske kulturne baštine UNESKO-a.
U novembru prošle godine premijer Srbije je, poslednjeg dana zvanične posete Grčkoj, posetio Svetu Goru i manastir Hilandar, zadužbinu Svetog Simeona i Svetog Save Nemanjića.
Koštunica je prvi put bio u manastiru Hilandar 1986. godine, a zatim 2000. kao predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Manastir Hilandar, star više od osam vekova, teško je oštećen u požaru, marta 2004. godine, kada je uništeno više od polovine manastirskih gradjevina.
U tom požaru, koji je izbio sat posle ponoći u noći izmedju 3. i 4. marta 2004, nije bilo žrtava, uništena su tri konaka, od kojih je jedan iz 1640. godine, a druga dva iz dvadesetih godina 19. veka.
Vlada Srbije je odmah nakon požara odlučila da se u narednih devet godina iz njenog budžeta izdvaja po milion evra i prikupi deset miliona za obnovu Hilandara.Potpuno su izgoreli i monumentalna ulazna kapija s predvorjem i portarnicom i Stari i Beli konak na severoistočnom delu, s paraklisom, gradjenim 1598. godine, čija je obnova bila upravo završena.
Netaknute su ostale manastirska riznica, biblioteka i arhiv i manastirska crkva Vavedenja Bogorodice koju su u 12. veku zidali svetitelji Sava i Simeon Mirotočivi, a nadgradili kralj Milutin i kasnije srpski knez Lazar, čije je delo i priprata crkve.
Hilandar su krajem 12. veka osnovali Stefan Nemanja i njegov najmladji sin Rastko, odnosno monah Sava, prvi srpski arhiepiskop, prosvetitelj i začetnik srpskog književnog jezika.
Hilandar je ubrzo postao centar duhovnosti Srba u vreme procvata srpske države, i kulture.
Sveti Sava, prvi arhiepiskop autokefalne srpske crkve, osnovao je u Hilandaru prvu bolnicu, što se smatra začetkom medicine u Srba.
U riznicama manastira Hilandar čuva se veliki broj predmeta velike umetničke vrednosti, uključujući ikone Bogorodice Trojeručice, Bogorodice Odigitije, Hrista Pantokratora, kao i rukopise, koji datiraju još iz 13. veka.
(Tanjug)
