Nezavisnost Kosova uz odredjene uslove rešenje je koje pruža najviše šansi za trajni mir i stabilnost Kosova i regiona, navodi se u nacrtu reozolucije o kojoj će početkom oktobra raspravljati Parlamentarna skupština Saveta Evrope (SE) u Strazburu.
Nezavisnost Kosova uz odredjene uslove rešenje je koje pruža najviše šansi za trajni mir i stabilnost Kosova i regiona, navodi se u nacrtu reozolucije o kojoj će početkom oktobra raspravljati Parlamentarna skupština Saveta Evrope (SE) u Strazburu.
"Poštujući interes Srbije i njeno pravo da očuva svoj teritorijalni integritet, Skupština veruje da bi nezavisnost Kosova, uz odredjene uslove, bilo rešenje koje - osim što odgovara volji većine gradjana Kosova - može da obezbedi najviše šansi za trajni, dugoročni mir i stabilnost Kosova i čitavog regiona", navodi se u tekstu usvojenom 18. septembra na Političkom komitetu Parlamentarne skupštine SE.
U nacrtu rezolucije koji je sačinio izvestilac za Kosovo lord Rasel Džonston navodi se da nerešeni status Kosova dovodi u neizvesnost dalju političku stabilizaciju čitavog zapadnog Balkana i ističe da je Savet Evrope, bez obzira na ishod pregovora o Kosovu, rešen da pomogne i Srbiji i Kosovu u suočavanju sa izazovima koji im predstoje.
U nacrtu rezolucije navodi se, takodje, da su dogadjaji poslednjih meseci bili posebno obeshrabrujući za Srbiju, uključujući zategnute odnose sa Haškim tribunalom, suspenziju pregovora sa EU i raspad državne zajednice sa Crnom Gorom, ali i da u "ovoj delikatnoj fazi sprsko političko vodjstvo ima odgovornost" da spreči jačanje antievropskih osećanja u svojoj javnosti.
Ističe se, takodje, da bi za stabilizaciju zapadnog Balkana, bez obzira na budući status Kosova, trebalo da budu ispunjeni odredjeni uslovi, uključujući usagalšavanje ustavnog okvira za Kosovo sa evropskim standardima u oblasti demokratije, dobre vladavine, vladavine prava, ljudskih prava i prava nacionalnih manjina.
To, dodaje se, podrazumeva i posebnu zaštitu za manjinske zajednice, primenjivost glavnih medjunarodnih isntrumenata u tim poljima, uključujući i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Okvirnu konvenciju o nacionalnim manjinama, na čitavoj teritoriji, kao i prihvatanje medjunarodnog prisustva.
Sem toga, kosovski i drugi regionalni akteri trebalo bi jasno da se obavežu da neće tražiti, ni ohrabrivati nikakve dalje promene medjunarodnih granica u regionu i da će sadašnje granice Kosova priznati kao stalne, piše u nacrtu rezolucije.
U tekstu se pozdravlja napredak u sprovodjenju standarda na Kosovu, ali i dodaje da je položaj Srba i drugih manjina jedna od primarnih briga za Savet Evrope, bez obzira na odluku o budućem statusu Kosova.
U nacrtu rezolucije o Kosovu i Beograd i Priština pozivaju se da nastave pregovore o budućem statusu Kosova, i da pri izradi tehničkih aranžmana za decentralizaciju imaju na umu iskustvo BiH posle Dejtona, koje je pokazalo da beskonačno povezivanje funkcija i etničke pripadnosti podriva koherentnost države, a na duži rok predstavlja prepreku za pomirenje, integraciju i razvoj gradjanskog uredjenja.
Od Srbije i privremenih institucija vlasti na Kosovu očekuje se, pored drugog i da pripremaju svoje javnosti na različite moguće ishode pregovora o budućem statusu Kosova.
Očekuje se takodje da prelazne kosovske vlasti istraže sve slučajeve etnički motivisanih zločina, kao i otmica i nestanaka pripadnika manjina koju su zabeleženi pre ili posle dolaska misije UN, kao i da obezbede da odgovorni budu privredeni pravdi.
Vlasti Kosova pozivaju se i da istraže i procesuiraju sve slučajeve ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjene pre 1999. i da obezbede punu saradnju sa Haškim tribunalom.
(Beta)
"Poštujući interes Srbije i njeno pravo da očuva svoj teritorijalni integritet, Skupština veruje da bi nezavisnost Kosova, uz odredjene uslove, bilo rešenje koje - osim što odgovara volji većine gradjana Kosova - može da obezbedi najviše šansi za trajni, dugoročni mir i stabilnost Kosova i čitavog regiona", navodi se u tekstu usvojenom 18. septembra na Političkom komitetu Parlamentarne skupštine SE.
U nacrtu rezolucije koji je sačinio izvestilac za Kosovo lord Rasel Džonston navodi se da nerešeni status Kosova dovodi u neizvesnost dalju političku stabilizaciju čitavog zapadnog Balkana i ističe da je Savet Evrope, bez obzira na ishod pregovora o Kosovu, rešen da pomogne i Srbiji i Kosovu u suočavanju sa izazovima koji im predstoje.
U nacrtu rezolucije navodi se, takodje, da su dogadjaji poslednjih meseci bili posebno obeshrabrujući za Srbiju, uključujući zategnute odnose sa Haškim tribunalom, suspenziju pregovora sa EU i raspad državne zajednice sa Crnom Gorom, ali i da u "ovoj delikatnoj fazi sprsko političko vodjstvo ima odgovornost" da spreči jačanje antievropskih osećanja u svojoj javnosti.
Nametnuto rešenje ako se pregovori oduže
U predloženom tekstu navodi se da bi, ukoliko bi se pregovori o budućem statusu Kosova produžili "van razumnog vremenskog okvira", možda bilo neophodno predvideti, kao krajnju mogućnost, medjunarodno nametnuto rešenje.Ističe se, takodje, da bi za stabilizaciju zapadnog Balkana, bez obzira na budući status Kosova, trebalo da budu ispunjeni odredjeni uslovi, uključujući usagalšavanje ustavnog okvira za Kosovo sa evropskim standardima u oblasti demokratije, dobre vladavine, vladavine prava, ljudskih prava i prava nacionalnih manjina.
To, dodaje se, podrazumeva i posebnu zaštitu za manjinske zajednice, primenjivost glavnih medjunarodnih isntrumenata u tim poljima, uključujući i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Okvirnu konvenciju o nacionalnim manjinama, na čitavoj teritoriji, kao i prihvatanje medjunarodnog prisustva.
Sem toga, kosovski i drugi regionalni akteri trebalo bi jasno da se obavežu da neće tražiti, ni ohrabrivati nikakve dalje promene medjunarodnih granica u regionu i da će sadašnje granice Kosova priznati kao stalne, piše u nacrtu rezolucije.
U tekstu se pozdravlja napredak u sprovodjenju standarda na Kosovu, ali i dodaje da je položaj Srba i drugih manjina jedna od primarnih briga za Savet Evrope, bez obzira na odluku o budućem statusu Kosova.
U nacrtu rezolucije o Kosovu i Beograd i Priština pozivaju se da nastave pregovore o budućem statusu Kosova, i da pri izradi tehničkih aranžmana za decentralizaciju imaju na umu iskustvo BiH posle Dejtona, koje je pokazalo da beskonačno povezivanje funkcija i etničke pripadnosti podriva koherentnost države, a na duži rok predstavlja prepreku za pomirenje, integraciju i razvoj gradjanskog uredjenja.
Od Srbije i privremenih institucija vlasti na Kosovu očekuje se, pored drugog i da pripremaju svoje javnosti na različite moguće ishode pregovora o budućem statusu Kosova.
Očekuje se takodje da prelazne kosovske vlasti istraže sve slučajeve etnički motivisanih zločina, kao i otmica i nestanaka pripadnika manjina koju su zabeleženi pre ili posle dolaska misije UN, kao i da obezbede da odgovorni budu privredeni pravdi.
Vlasti Kosova pozivaju se i da istraže i procesuiraju sve slučajeve ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjene pre 1999. i da obezbede punu saradnju sa Haškim tribunalom.
(Beta)
