Šef srpske diplomatije Vuk Drašković izjavio je da je medjunarodna zajednica naklonjena nezavisnosti Kosova, ali da za rešenje statusa Kosova postoji više scenarija, te da ne veruje da će doći do situacije da Rusija upotrebi veto.
"Negde u rezervi postoji i plan B, da Savet bezbednosti UN donese novu rezoluciju o pravima Srba, o pravima crkava i manastira, o obavezama Evrope i NATO-a da maksimalno štite manjinska prava, da iskorene kriminal i korupciju na Kosovu, ne pominjući nigde ni teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, ali ni nezavisnost", rekao je on u intervjuu agenciji Beta.
Drašković je ponovio da je pozicija Moskve jasna i javno saopštena - neće se ustručavati od veta ako predlozeno rešenje ne bude odgovaralo interesima Rusije.
"Sigurno je da Rusiji ne odgovara da Kosovo bude označeno kao 'specifičan slučaj' koji ne može imati snagu presedana i sigurno je da Rusija insistira da se maksimalno pruži šansa za dogovor dve strane", rekao je Drašković.
"Medjutim, ne verujem da će do veta doći jer za Kosovo ima različitih scenarija", rekao je Drašković.
On je ocenio da je na medjunarodnoj sceni u toku "veliko mačevanje" medjunarodnim principima i pravnim načelima" i da je ta "pravna polemika zapravo centralno mesto bitke od čijeg ishoda će zavisiti i kakav će biti status Kosova".
"U Srbiji mora da se zna da je sadašnji i to jedinstven stav Kontakt grupe da rešenje mora da bude prihvatljivo za narod Kosova, što se lako može čitati kao nezavisnost, budući da je većina stanovnika Kosova za takvo rešenje", rekao je Drašković.
Da li će taj stav biti promenjen još nije izvesno, dodao je on, naglasivši da Srbija nastoji u tome i da iznosi sve više činjenica u korist principa teritorijalnog integriteta.
"Medjutim, mi smo propustili da iznesemo prave činjenice, odnosno propustili smo punih šest godina, jer da smo ispunili obavezu prema Haškom tribunalu, pitanje nezavisnosti Kosova sada niko ne ni postavljao, a Srbija bi odavno bila u Partnerstvu za mir, uskoro bi postala članica NATO, a verovatno sa Bugarskom i Rumunjom i u Evropskoj uniji", rekao je Drašković.
Na pitanje da li je ispravno da se Kosovo, uoči završnice pregovora o njegovom statusu, unosi u preambulu nacrta novog Ustava kao sastavni deo Srbije, Drašković je odgovorio da je "Kosovo i sada formalno pravno i sa stanovišta medjunarodnog prava deo Srbije i normalno je da je tako zapisano i u novom ustavu".
"Medjutim, ne mislim da treba toliko potcenjivati narod i saopštavati mu da ćemo time što i u ovom ustavu kažemo da je Kosovo u Srbiji i braniti Kosovo", dodao je on.
Drašković je rekao da posle prošlonedeljnih sastanaka Kontakt grupe i Saveta bezbednosti UN u Njujorku nema utisak da se proces rešavanja statusa Kosova ubrzava, već naprotiv "malo se usporava".
Prema Draškovićevim rečima, Rusija se na Kontakt grupi izborila za formulaciju da je 'potrebno učiniti sve' da se reši pitanje Kosova do kraja ove godine pa je odbačena planirana formulacija da rešenje mora biti nadjeno do kraja godine".
Drugi ustupak je taj što će o predlozima za status Kosova koje specijalni izaslanik UN podnese Kontakt grupi razgovarati Beograd i Priština pre nego što budu prosledjeni Savetu bezbednosti UN na odlučivanje.
Drašković je rekao da je razlika izmedju "uslovne ili nadgledane nezavisnosti kojoj naginju velike sile" i kompromisne formule koju nudi Beograd "suštinska" jer Beograd "insistira na tome da se ne može menjati sadašnji status medjunarodno priznatih granica medjunarodno priznate države Srbije".
Drašković je rekao da "uslovna nezavisnost podrazumeva najveći stepen lokalne vlasti za opštine sa srpskom i srpsko-nealbanskom većinom, dopuštajući i specijalne ekonomske veze tih opština sa Srbijom i medjunarodnu zaštitu za crkve, manastire i srpsko istorijsko nasledje na Kosovu, uključujući i zaštićene zone oko crkava i manastira".
To, dodao je on, pozdrazumeva i "garancije da će biti donet zakon o restituciji i vraćanju imovine crkvama i manastirima, u skladu sa onim što je realno i zaštitu srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta time što bi srpski jezik bi ravnopravan sa albanskim".
"Garant za poštovanje svih ovih prava Srba bila bi medjunarodna zajednica, uz snažno prisustvo NATO i EU, koja bi za odredjeni period vodila glavnu reč u pravosudju, bezbednosti i u svemu što bi se moglo nazvati evropeizacija Kosova", rekao je Drašković.
(MONDO)
"Negde u rezervi postoji i plan B, da Savet bezbednosti UN donese novu rezoluciju o pravima Srba, o pravima crkava i manastira, o obavezama Evrope i NATO-a da maksimalno štite manjinska prava, da iskorene kriminal i korupciju na Kosovu, ne pominjući nigde ni teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, ali ni nezavisnost", rekao je on u intervjuu agenciji Beta.
Drašković je ponovio da je pozicija Moskve jasna i javno saopštena - neće se ustručavati od veta ako predlozeno rešenje ne bude odgovaralo interesima Rusije.
"Sigurno je da Rusiji ne odgovara da Kosovo bude označeno kao 'specifičan slučaj' koji ne može imati snagu presedana i sigurno je da Rusija insistira da se maksimalno pruži šansa za dogovor dve strane", rekao je Drašković.
"Medjutim, ne verujem da će do veta doći jer za Kosovo ima različitih scenarija", rekao je Drašković.
On je ocenio da je na medjunarodnoj sceni u toku "veliko mačevanje" medjunarodnim principima i pravnim načelima" i da je ta "pravna polemika zapravo centralno mesto bitke od čijeg ishoda će zavisiti i kakav će biti status Kosova".
"U Srbiji mora da se zna da je sadašnji i to jedinstven stav Kontakt grupe da rešenje mora da bude prihvatljivo za narod Kosova, što se lako može čitati kao nezavisnost, budući da je većina stanovnika Kosova za takvo rešenje", rekao je Drašković.
Da li će taj stav biti promenjen još nije izvesno, dodao je on, naglasivši da Srbija nastoji u tome i da iznosi sve više činjenica u korist principa teritorijalnog integriteta.
"Medjutim, mi smo propustili da iznesemo prave činjenice, odnosno propustili smo punih šest godina, jer da smo ispunili obavezu prema Haškom tribunalu, pitanje nezavisnosti Kosova sada niko ne ni postavljao, a Srbija bi odavno bila u Partnerstvu za mir, uskoro bi postala članica NATO, a verovatno sa Bugarskom i Rumunjom i u Evropskoj uniji", rekao je Drašković.
Na pitanje da li je ispravno da se Kosovo, uoči završnice pregovora o njegovom statusu, unosi u preambulu nacrta novog Ustava kao sastavni deo Srbije, Drašković je odgovorio da je "Kosovo i sada formalno pravno i sa stanovišta medjunarodnog prava deo Srbije i normalno je da je tako zapisano i u novom ustavu".
"Medjutim, ne mislim da treba toliko potcenjivati narod i saopštavati mu da ćemo time što i u ovom ustavu kažemo da je Kosovo u Srbiji i braniti Kosovo", dodao je on.
Drašković je rekao da posle prošlonedeljnih sastanaka Kontakt grupe i Saveta bezbednosti UN u Njujorku nema utisak da se proces rešavanja statusa Kosova ubrzava, već naprotiv "malo se usporava".
Prema Draškovićevim rečima, Rusija se na Kontakt grupi izborila za formulaciju da je 'potrebno učiniti sve' da se reši pitanje Kosova do kraja ove godine pa je odbačena planirana formulacija da rešenje mora biti nadjeno do kraja godine".
Drugi ustupak je taj što će o predlozima za status Kosova koje specijalni izaslanik UN podnese Kontakt grupi razgovarati Beograd i Priština pre nego što budu prosledjeni Savetu bezbednosti UN na odlučivanje.
Drašković je rekao da je razlika izmedju "uslovne ili nadgledane nezavisnosti kojoj naginju velike sile" i kompromisne formule koju nudi Beograd "suštinska" jer Beograd "insistira na tome da se ne može menjati sadašnji status medjunarodno priznatih granica medjunarodno priznate države Srbije".
Drašković je rekao da "uslovna nezavisnost podrazumeva najveći stepen lokalne vlasti za opštine sa srpskom i srpsko-nealbanskom većinom, dopuštajući i specijalne ekonomske veze tih opština sa Srbijom i medjunarodnu zaštitu za crkve, manastire i srpsko istorijsko nasledje na Kosovu, uključujući i zaštićene zone oko crkava i manastira".
To, dodao je on, pozdrazumeva i "garancije da će biti donet zakon o restituciji i vraćanju imovine crkvama i manastirima, u skladu sa onim što je realno i zaštitu srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta time što bi srpski jezik bi ravnopravan sa albanskim".
"Garant za poštovanje svih ovih prava Srba bila bi medjunarodna zajednica, uz snažno prisustvo NATO i EU, koja bi za odredjeni period vodila glavnu reč u pravosudju, bezbednosti i u svemu što bi se moglo nazvati evropeizacija Kosova", rekao je Drašković.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
