Konačni tekst predloga ustava Srbije je usaglašen i javnosti će biti predstavljen u subotu, kada će se o njemu izjašnjavati i parlament, rekao je šef vladine Kancelarije za saradnju sa medijama Srdjan Djurić.
Konačni tekst predloga ustava Srbije je usaglašen i javnosti će biti predstavljen u subotu, kada će se o njemu izjašnjavati i parlament, rekao je šef vladine Kancelarije za saradnju sa medijama Srdjan Djurić.
Sednica Odbora Skupštine Srbije za ustavna pitanja biće održana u subotu oko 19 časova, a sat kasnije, poslanici će se izjašnjavati o predlogu ustava i doneti odluku o tome kada će se održati referendum na kojem bi novi ustav prihvatili gradjani.
Član parlamentarnog Pododbora za ustavna pitanja Milorad Vučelić potvrdio je da je usaglašeno da će u preambuli novog Ustava Srbije pisati da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, a u prvom stavu najvišeg zakonodavnog akta da je Srbija država srpskog naroda i gradjana koji u njoj žive, koja počiva na socijalnoj pravdi, vladavini prava i svim evropskim standardima.
On je dodao da nije prihvaćen zahtev Madjara i Bošnjaka da se i nacionalne manjine spomenu u Preambuli Ustava. Vučelić je potvrdio da će himna Srbije biti „Bože pravde", postojeća zastava i grb, zvanični jezik srpski, a pismo ćirilično, da će predsednik Republike i ubuduće biti biran na neposrednim izborima, sa mandatom od pet godina, kao i da će Skupština Srbije i dalje imati 250 poslanika, a da misli da će Ustavni sud imati 15 članova.
Prema njegovim rečima, za promenu Ustava biće potrebna dvotrećinska većina u parlamentu i potvrda na referendumu, ali samo većina od broja birača izašlih na referendum.
Petrović je istakao da je DS odbranila "finansijsku autonomiju pokrajine Vojvodine i da će samo za investicije u pokrajinskom budžetu od iduće godine biti izdvajano najmanje 200 miliona evra". Petrović je rekao da je "neverovatno da je ministar finansija Mladjan Dinkić imao nameru da onemogući finansijsku autonomiju Vojvodine, tvrdeći da će ona srušiti ekonomski poredak države".
Dinkić je u izjavi novinarima objasnio da se o finansijskoj autonomiji Vojvodine vodila najduža polemika i da su "iz jedne stranke dolazili predlozi da Vojvodina dobije sopstvenu poresku upravu i da ima akcize kao svoje izvorne prihode".
"To nema nijedna regionalna samouprava u Evropi. Ja sam to odbio, a zatim i vlada, i na kraju u ustavu nema toga, dakle, sačuvali smo celovitost Srbije. Kada bi Vojvodina dobila da prikuplja poreze i da ima svoju poresku upravu, onda bismo otvorili put za stvaranje neke nove državne zajednice SCG, a znamo kako se to zarvšilo - raspadom", rekao je Dinkić.
On je objasnio da je finansijska autonomija povećana "time što je Vojvodina dobila i sopstvenu imovinu i sopstvene prihode", ali da su i sve lokalne samouprave dobile sopstvenu imovinu i imaju garantovane prihode, čime se, kako je rekao, vrši faktička i suštinska decentralizacija u Srbiji.
Dinkić izrazio je zadovoljstvo što su "sve parlamentarne stranke" usaglasile tekst novog Ustava Srbije i što su "usaglašena rešenja koja garantuju finansijsku autonomiju Vojvodine". "Dobro će biti ako ustav sutra bude usvojen u Skupštini Srbije. Onda ćemo krenuti u referendumsku kampanju i posle toga sledi raspisivanje izbora. To je u ovom času najbolje rešenje za Srbiju", rekao je Dinkić.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš zatražio je od premijera Srbije Vojislava Koštunice da se po usvajanju teksta novog Ustava Srbije pred Pododborom za ustavna pitanja, odredi najmanje mesec dana za javnu raspravu.
Posle razgovora sa Koštunicom i ministrom za državnu upravu Zoranom Lončarom, Kostreš je rekao da je ponovio zahtev pokrajinske administracije da se Vojvodini novim ustavom garantuju zakonodavna, izvršna i delimična sudska vlast, izvorni prihodi i sopstvena imovina.
Ukoliko predložena rešenja u ustavu budu ispod minimuma očekivanja za pokrajinu, on će pozvati gradjane Vojvodine na bojkot referenduma o Ustavu, ali je naglasio da će to biti "poslednji argument".
- februar 1835. - Sretenjska skupština usvojila je Sretenjski ustav, koji je garantovao ličnu i imovinsku bezbednost, olakšice seljacima pri plaćanju poreza i davanju kuluka, a velikašima aktivno učešće u vlasti.
- decembar 1838. - Porta je izdala Četvrti hatišerif (Turski ustav) za "Provinciju Srbiju", kojim je ukinut apsolutizam kneza Miloša i uspostavljen Savet kao eksponent turskih interesa u Srbiji.
- jul 1869. - Na Velikoj narodnoj skupštini u Kragujevcu usvojen je Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Namesnički ustav, kojim je prvi put u Srbiji uveden predstavnički sistem vlasti.
- januar 1889. (decembar 1888. godine po starom kalendaru) - Velika narodna skupština prihvatila je novi Ustav Kraljevine Srbije, poznat kao Radikalski ustav, koji je označio kraj osmogodišnje borbe kralja Milana i radikala. Ustavom su predvidjene garancije ličnih i političkih prava gradjana i uvedene institucije parlamentarne monarhije.
- april 1901. - Donet je oktroisani Ustav, kojim je prvi put uveden dvodomni sistem (Senat i Skupština) u Srbiji. Nakon državnog udara kralja Aleksandra aprila 1903, ukinut je Ustav iz 1901, raspušten Senat i Državni savet. Ustav je, medjutim, dva dana kasnije kraljevom proklamacijom ponovo vraćen na snagu.
- jun 1921. - Ustavotvorna skupština usvojila je Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenca (SHS), poznat pod nazivom Vidovdanski ustav. Ustav je propisao unitarno i centralističko uredjenje, monarhiju sa dinastijom Karadjordjevića.
- septembar 1931. - Kralj Aleksandar Karadjordjević oktroisao je novi ustav, tzv. Septembarski ustav, kojim je uveden režim ograničene ustavnosti. Uveden je Senat, kao drugi dom narodnog predstavništva.
- januar 1947. - Ustavotvorna skupština Narodne Republike Srbije usvojila je prvi Ustav NR Srbije, po kome je Srbija definisana kao "narodna država republikanskog oblika". Istaknuto je da se srpski narod "na osnovu načela ravnopravnosti" ujedinio sa ostalim narodima Jugoslavije i njihovim narodnim republikama u SFRJ.
- april 1963. - Usvojen je Ustav SR Srbije, kojim je Srbija definisana kao državna socijalistička demokratska zajednica naroda Srbije zasnovana na vlasti radnog naroda i samoupravljanja. Prema Ustavu Srbija u svom okviru ima dve autonomne pokrajine, Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.
- februar 1974. - SR Srbija je dobila novi ustav. Republika je definisana kao "socijalistička, demokratska država" i samoupravna državna zajednica u čijem su sastavu i autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo.
- septembar 1990. - Skupština SR Srbije donela je novi Ustav Republike Srbije, u kome je proklamovano načelo podele vlasti i višepartijski sistem. Pokrajine su izgubile atribute državnosti i postale oblik teritorijalne autonomije, a pokrajina Kosovo preimenovana je pokrajinu Kosovo i Metohija.
(agencije)
Sednica Odbora Skupštine Srbije za ustavna pitanja biće održana u subotu oko 19 časova, a sat kasnije, poslanici će se izjašnjavati o predlogu ustava i doneti odluku o tome kada će se održati referendum na kojem bi novi ustav prihvatili gradjani.
Član parlamentarnog Pododbora za ustavna pitanja Milorad Vučelić potvrdio je da je usaglašeno da će u preambuli novog Ustava Srbije pisati da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, a u prvom stavu najvišeg zakonodavnog akta da je Srbija država srpskog naroda i gradjana koji u njoj žive, koja počiva na socijalnoj pravdi, vladavini prava i svim evropskim standardima.
On je dodao da nije prihvaćen zahtev Madjara i Bošnjaka da se i nacionalne manjine spomenu u Preambuli Ustava. Vučelić je potvrdio da će himna Srbije biti „Bože pravde", postojeća zastava i grb, zvanični jezik srpski, a pismo ćirilično, da će predsednik Republike i ubuduće biti biran na neposrednim izborima, sa mandatom od pet godina, kao i da će Skupština Srbije i dalje imati 250 poslanika, a da misli da će Ustavni sud imati 15 članova.
Prema njegovim rečima, za promenu Ustava biće potrebna dvotrećinska većina u parlamentu i potvrda na referendumu, ali samo većina od broja birača izašlih na referendum.
Polemika o finasijskoj autonomiji Vojvodine
Političke stranke u Srbiji postigle su političku saglasnost o sadržini predloga novog ustava Srbije, izjavio je zamenik predsednika Demokratske stranke Dušan Petrović.Petrović je istakao da je DS odbranila "finansijsku autonomiju pokrajine Vojvodine i da će samo za investicije u pokrajinskom budžetu od iduće godine biti izdvajano najmanje 200 miliona evra". Petrović je rekao da je "neverovatno da je ministar finansija Mladjan Dinkić imao nameru da onemogući finansijsku autonomiju Vojvodine, tvrdeći da će ona srušiti ekonomski poredak države".
Dinkić je u izjavi novinarima objasnio da se o finansijskoj autonomiji Vojvodine vodila najduža polemika i da su "iz jedne stranke dolazili predlozi da Vojvodina dobije sopstvenu poresku upravu i da ima akcize kao svoje izvorne prihode".
"To nema nijedna regionalna samouprava u Evropi. Ja sam to odbio, a zatim i vlada, i na kraju u ustavu nema toga, dakle, sačuvali smo celovitost Srbije. Kada bi Vojvodina dobila da prikuplja poreze i da ima svoju poresku upravu, onda bismo otvorili put za stvaranje neke nove državne zajednice SCG, a znamo kako se to zarvšilo - raspadom", rekao je Dinkić.
On je objasnio da je finansijska autonomija povećana "time što je Vojvodina dobila i sopstvenu imovinu i sopstvene prihode", ali da su i sve lokalne samouprave dobile sopstvenu imovinu i imaju garantovane prihode, čime se, kako je rekao, vrši faktička i suštinska decentralizacija u Srbiji.
Dinkić izrazio je zadovoljstvo što su "sve parlamentarne stranke" usaglasile tekst novog Ustava Srbije i što su "usaglašena rešenja koja garantuju finansijsku autonomiju Vojvodine". "Dobro će biti ako ustav sutra bude usvojen u Skupštini Srbije. Onda ćemo krenuti u referendumsku kampanju i posle toga sledi raspisivanje izbora. To je u ovom času najbolje rešenje za Srbiju", rekao je Dinkić.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš zatražio je od premijera Srbije Vojislava Koštunice da se po usvajanju teksta novog Ustava Srbije pred Pododborom za ustavna pitanja, odredi najmanje mesec dana za javnu raspravu.
Posle razgovora sa Koštunicom i ministrom za državnu upravu Zoranom Lončarom, Kostreš je rekao da je ponovio zahtev pokrajinske administracije da se Vojvodini novim ustavom garantuju zakonodavna, izvršna i delimična sudska vlast, izvorni prihodi i sopstvena imovina.
Ukoliko predložena rešenja u ustavu budu ispod minimuma očekivanja za pokrajinu, on će pozvati gradjane Vojvodine na bojkot referenduma o Ustavu, ali je naglasio da će to biti "poslednji argument".
Svi srpski ustavi
Hronologija ustava u Srbiji:- februar 1835. - Sretenjska skupština usvojila je Sretenjski ustav, koji je garantovao ličnu i imovinsku bezbednost, olakšice seljacima pri plaćanju poreza i davanju kuluka, a velikašima aktivno učešće u vlasti.
- decembar 1838. - Porta je izdala Četvrti hatišerif (Turski ustav) za "Provinciju Srbiju", kojim je ukinut apsolutizam kneza Miloša i uspostavljen Savet kao eksponent turskih interesa u Srbiji.
- jul 1869. - Na Velikoj narodnoj skupštini u Kragujevcu usvojen je Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Namesnički ustav, kojim je prvi put u Srbiji uveden predstavnički sistem vlasti.
- januar 1889. (decembar 1888. godine po starom kalendaru) - Velika narodna skupština prihvatila je novi Ustav Kraljevine Srbije, poznat kao Radikalski ustav, koji je označio kraj osmogodišnje borbe kralja Milana i radikala. Ustavom su predvidjene garancije ličnih i političkih prava gradjana i uvedene institucije parlamentarne monarhije.
- april 1901. - Donet je oktroisani Ustav, kojim je prvi put uveden dvodomni sistem (Senat i Skupština) u Srbiji. Nakon državnog udara kralja Aleksandra aprila 1903, ukinut je Ustav iz 1901, raspušten Senat i Državni savet. Ustav je, medjutim, dva dana kasnije kraljevom proklamacijom ponovo vraćen na snagu.
- jun 1921. - Ustavotvorna skupština usvojila je Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenca (SHS), poznat pod nazivom Vidovdanski ustav. Ustav je propisao unitarno i centralističko uredjenje, monarhiju sa dinastijom Karadjordjevića.
- septembar 1931. - Kralj Aleksandar Karadjordjević oktroisao je novi ustav, tzv. Septembarski ustav, kojim je uveden režim ograničene ustavnosti. Uveden je Senat, kao drugi dom narodnog predstavništva.
- januar 1947. - Ustavotvorna skupština Narodne Republike Srbije usvojila je prvi Ustav NR Srbije, po kome je Srbija definisana kao "narodna država republikanskog oblika". Istaknuto je da se srpski narod "na osnovu načela ravnopravnosti" ujedinio sa ostalim narodima Jugoslavije i njihovim narodnim republikama u SFRJ.
- april 1963. - Usvojen je Ustav SR Srbije, kojim je Srbija definisana kao državna socijalistička demokratska zajednica naroda Srbije zasnovana na vlasti radnog naroda i samoupravljanja. Prema Ustavu Srbija u svom okviru ima dve autonomne pokrajine, Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.
- februar 1974. - SR Srbija je dobila novi ustav. Republika je definisana kao "socijalistička, demokratska država" i samoupravna državna zajednica u čijem su sastavu i autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo.
- septembar 1990. - Skupština SR Srbije donela je novi Ustav Republike Srbije, u kome je proklamovano načelo podele vlasti i višepartijski sistem. Pokrajine su izgubile atribute državnosti i postale oblik teritorijalne autonomije, a pokrajina Kosovo preimenovana je pokrajinu Kosovo i Metohija.
(agencije)
