U Srbiji se oko 60 odsto regruta prijavljuje za civilno služenje vojnog roka, ali javne ustanove nisu dovoljno pripremljene da ih prime, kažu u Beogradskoj kancelariji Evropskog biroa za prigovor savesti.
U Srbiji se oko 60 odsto regruta prijavljuje za civilno služenje vojnog roka, ali javne ustanove nisu dovoljno pripremljene da ih prime, rečeno je na konferenciji za novinare Beogradske kancelarije Evropskog biroa za prigovor savesti (EBCO) održanoj u beogradskom Medija-centru.Predsednik EBCO za Balkan Petar Milićević založio se da se ova oblast reguliše zakonom koji bi, kako je rekao, morao da precizira obavezu države da iz budžeta snosi troškove civilnog služenja vojske.
Reč je o mesečnoj plati od 340 dinara i troškovima prevoza, jer se u praksi često dešava da javne ustanove u kojima se vojni rok civilno služi nemaju novac da te troškove refundiraju.
Dobra saradnja u civilnom služenju vojnog roka ostvaruje se sa 16 opštinskih centara za socijalni rad u Beogradu koji su do sada primili oko 80 regruta sa prigovorom savesti, rekao je predstavnik ovih ustanova Vojislav Pilipović. On je naveo da se regruti angažuju na najrazličitijim poslovima - od zanatalijskih do pravnih i računarskih kao i da mnogi od njih po odsluženju vojnog roka pronadju i zaposlenje u tim ustanovama.
Pilipović kaže da bi mnogo više regruta moglo biti primljeno kada bi država bila ažurnija u plaćanju troškova civilnog služenja vojnog roka.
Učesnici konferencije za novinare su se osvrnuli i na ustavna rešenja koja se tiču prigovora savesti i ocenili da je dobro što se član 45 predloga ustava, koji uvodi pravo odbijanja upotrebe oružja, nalazi medju članovima koji ne podležu promeni u slučaju vanrednog ili ratnog stanja.
(Tanjug/MONDO)
