Izlaznost birača u Srbiji na izbore od prvih parlamentarnih do predsedničkih, varirala je od 71, 4 odsto upisanih u biračke spiskove do 47, 75 odsto, koliko ih je izašlo u prvom krugu na poslednjim izborima za predsednika Republike.
Da bi referendum o novom ustavu uspeo, potrebno ja da na birališta izadje i Ustav podrži 50 odsto plus jedan, odnosno - 3.318. 957 birača, prema biračačkom spisku koji je utvrdila Republička izborna komisija i na koji je u Srbiji upisano 6.637.911 gradjana.Izlaznost birača u Srbiji na izbore od prvih parlamentarnih do predsedničkih, varirala je od 71, 4 odsto upisanih u biračke spiskove do 47, 75 odsto, koliko ih je izašlo u prvom krugu na poslednjim izborima za predsednika Republike.
Na poslednjim izborima, održanim u Srbiji za predsednika Republike u junu 2004. godine, u Srbiji je bilo 6 532.940 ukupno upisanih birača, u prvom krugu izlaznost je bila 47,75, a u drugom 48,35 odsto upisanih.
Na prvim višestranačkim izborima održanim 9. decembra 1990. godine u biračke spiskove bilo je upisano njih 7.044.797 , od kojih je na birališta izašlo 5.035.830, što je rekordna izlaznost od 71,4 odsto.
Na Kosovu i Metohiji je u spiskovima tada bilo evidentirano 929.266 birača, a na izbore je izašlo samo 172.958 ljudi.
Sledeći parlamentarni izbori u Srbiji održani su 1993. godine, a u biračke spiskove bilo je uisano 7.210.386 birača, glasalo je 57,4 odsto, dok je na istim izborima 1997. godine bilo je upisano 7.210.386, a izjasnilo se 57,4 odsto birača.
Na izborima održanim 2000. godine bilo je 6.508.856 gradjana Srbije upisanih u birački spisak, na izbore izašlo 3.752.170 birača, odnosno 54,88 odsto.
Na poslednjim parlamentarnim izborima 2003. godine broj upisanih birača bio je 6.511.450, a glasalo je 58,75 , ili 3.825 471 gradjana.
Od 1990. godine do danas gradjani Srbije su se četiri puta izjašanjavali na plebiscitu i broj birača koji su podržali referendum bio je od 75 odsto na prvom refrendumu do 45, 55 odsto, koliko ih je učestvovalo u izjašnjavanju u oktobru 1992. godine.
Prvi refrendum je bio o novom ustavu Srbije i raspisivanju višestranačkih izbora, 2. jula 1990. godine i podržalo ga je 75 odsto upisanih birača, ali su ga Allbanci bojkotovali.
U aprilu 1992. gradjani su se izjašnjavali o promeni simbola Srbije - zastavi, grbu i himni i na njega se nije odazvao potreban broj birača.
Šest meseci kasnije, u oktobru 1992. godine, gradjani su odlučivali o potvrdjivanju prvog amandmana na ustav Srbije za održavanje prevremenih izbora u Republici, ali ni on nije uspeo, jer je učestvovalo svega 45,55 odsto upisanih.
Sledeći refrendum održan je 23. aprila 1998. godine kada je zbog krize na Kosovu i Metohiji održan plebiscit o stranom posredovanju u rešavanju tog problema.
Na njemu je učostvovalo oko 73 odsto gradjana, od čega se skoro 95 odsto izažlih izjasnilo protiv stranog mešanja.
(Tanjug)
