Ministarstvo zdravlja Srbije saopštilo je da je podnelo krivične prijave nadležnom tužilaštvu protiv četiri zdravstvena radnika, zbog sumnje da su nesavesno pružali lekarsku pomoć. Prijave su podnete protiv zdravstvenih radnika koji su učestvovali u lečenju Jelice Radović, prilikom koga je došlo do naglog pogoršanja zdravlja koje se završilo smrtnim ishodom.
Istovremeno, ministarstvo je saopštilo da nema dokaza da je lečenje 49 pacijenata u Hitnoj pomoći umrlo zbog nesavesnog postupanja lekara.
Jelica Radović, devetnaestogodišnja studentkinja iz Beograda, umrla je 9. septembra u Urgentnom centru, prema nezvaničnim informacijama, od sepse koju je dobila posle operacije čuklja u privatnoj ortopedskoj klinici "Decedra" u Šumatovačkoj ulici.
Ministarstvo zdravlja navodi da su rezultati izvršenog inspekcijskog nadzora u privatnoj bolnici "Decedra" dostavljeni tužilaštvu, a izveštaj o obavljenoj vanrednoj proveri kvaliteta stručnog rada odmah će, po dostavljanju od strane nadzornika, biti prosledjen tužilaštvu.
Kad je reč o slučaju Hitne pomoći, ministarstvo je navelo da, prema izveštaju o kvalitetu stručnog rada Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, nema dokaza i ne može se utvrditi da je lečenja 49 pacijenata bilo nesavesno.
Takvim rezultatima izveštaja opovrgnuta je izjava bivšeg direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Borka Josifovskog da je 49 osoba umrlo zbog nesavesnog postupanja lekara.
Josifovski je prošlog meseca optužio dvojicu lekara ove ustanove da ne rade reanimaciju kad idu na konstataciju smrti i da dele vizit-karte privatnih pogrebnih preduzeća.
"Izveštaj je prosledjen tužilaštvu na dalju nadležnost", navedeno je u saopštenju koje je potpisao ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
Ministarstvo je istaklo da je "na osnovu izveštaja o kvalitetu stručnog rada, u cilju unapredjenja rada i efikasnosti službe Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, preduzeto je niz mera kontrole, uvodjenja jasno definisanih procedura i dodatne edukacije".
Predloženo je da se poboljša kontrola rada dispečera i načelnika, dnevnim izveštavanjem o vremenu realizacije poziva, unapredi poštovanje vodiča za prijem poziva (Indeks urgentnog zbrinjavanja) i uvede dodatna kontrola distribucije poziva dispečera tako što se najbliža ekipa angažuje za obavljanje lekarske intervencije. "Uvedene su nove jasnije procedure u slučajevima konstatacija smrti, pooštrene procedure u vezi sa vodjenjem medicinske dokumentacije i predvidjene dnevne i mesečne analize lekarskih izveštaja", navedeno je u saopštenju.
(MONDO/agencije)
Istovremeno, ministarstvo je saopštilo da nema dokaza da je lečenje 49 pacijenata u Hitnoj pomoći umrlo zbog nesavesnog postupanja lekara.
Jelica Radović, devetnaestogodišnja studentkinja iz Beograda, umrla je 9. septembra u Urgentnom centru, prema nezvaničnim informacijama, od sepse koju je dobila posle operacije čuklja u privatnoj ortopedskoj klinici "Decedra" u Šumatovačkoj ulici.
Ministarstvo zdravlja navodi da su rezultati izvršenog inspekcijskog nadzora u privatnoj bolnici "Decedra" dostavljeni tužilaštvu, a izveštaj o obavljenoj vanrednoj proveri kvaliteta stručnog rada odmah će, po dostavljanju od strane nadzornika, biti prosledjen tužilaštvu.
Kad je reč o slučaju Hitne pomoći, ministarstvo je navelo da, prema izveštaju o kvalitetu stručnog rada Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, nema dokaza i ne može se utvrditi da je lečenja 49 pacijenata bilo nesavesno.
Takvim rezultatima izveštaja opovrgnuta je izjava bivšeg direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Borka Josifovskog da je 49 osoba umrlo zbog nesavesnog postupanja lekara.
Josifovski je prošlog meseca optužio dvojicu lekara ove ustanove da ne rade reanimaciju kad idu na konstataciju smrti i da dele vizit-karte privatnih pogrebnih preduzeća.
"Izveštaj je prosledjen tužilaštvu na dalju nadležnost", navedeno je u saopštenju koje je potpisao ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
Ministarstvo je istaklo da je "na osnovu izveštaja o kvalitetu stručnog rada, u cilju unapredjenja rada i efikasnosti službe Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, preduzeto je niz mera kontrole, uvodjenja jasno definisanih procedura i dodatne edukacije".
Predloženo je da se poboljša kontrola rada dispečera i načelnika, dnevnim izveštavanjem o vremenu realizacije poziva, unapredi poštovanje vodiča za prijem poziva (Indeks urgentnog zbrinjavanja) i uvede dodatna kontrola distribucije poziva dispečera tako što se najbliža ekipa angažuje za obavljanje lekarske intervencije. "Uvedene su nove jasnije procedure u slučajevima konstatacija smrti, pooštrene procedure u vezi sa vodjenjem medicinske dokumentacije i predvidjene dnevne i mesečne analize lekarskih izveštaja", navedeno je u saopštenju.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
